уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.10.2013. у 15:00 Мишa Ђурковић

Зашто пропада спорт

Ускоро се навршава година од када је човек који се труди да о свему одлучује у овој земљи решио да се лично побрине о судбини фудбалског клуба Црвена звезда. Потпуно прескачући институције и процедуре, Александар Вучић је сам формирао кризни штаб, у овом случају некакву радну групу за стабилизацију Звезде, у коју је довео Небојшу Човића, Драгана Џајића и свог личног повереника Славишу Кокезу. По ко зна који пут у последњих десетак година поново смо слушали о новом Звездином почетку и о томе како ће се направити план за њен повратак на стазе старе славе.

Шта имамо годину дана касније? Чини се потпуну пропаст овог Вучићевог експеримента. Са спортске стране гледано, већ се види потпуни дебакл. Звезда је испала у раној фази борбе за Лигу Европе и још једну годину „Маракана“ ће остати ван европских токова. Међутим, у последња четири кола и у домаћем првенству тимови попут Вождовца и Чукаричког одржали су Звезди фудбалске лекције. Тренер Звезде Стојановић, за кога смо у међувремену сазнали да је кадар извесног Мишка таксисте, и даље је на истој позицији јер изгледа да нико више и не жели да дође у црвено-бели хаос. Несрећни играчи којима се дугују силне плате, према писању спортских новинара, немају ни елементарне услове за тренинг и живот. С друге стране, предмет су сталних увреда па и физичких претњи од разуларених и заштићених вођа навијачких група који су толико моћни да им наређују и да скину дресове.

Податке о стварној задужености клуба сазнаћемо као и у ранијим случајевима тек кад се и ова управа помери па дође следећа. По свему судећи, односи у управи клуба су далеко од идеалних и тек повремено у јавност избију сукоби између различитих кланова. Ова управа је још више од ранијих обележена политичким утицајем. Многи истински пријатељи Звезде тврде да се ништа није променило јер главну улогу у клубу и даље има човек који је најпре уништио кошаркашки клуб Црвена звезда, а затим је годинама ведрио и облачио и у фудбалском клубу. Упркос свему, он је с новом влашћу још више напредовао па се чак помиње и као потенцијални кандидат најмоћније странке за градоначелника, док у међувремену покушава да преузме и под своју контролу стави и Фудбалски савез Србије.

У чаршији могу да се чују и мишљења теоретичара завере који сматрају како се све ово плански ради да би се оборила цена домаћих клубова и затим они што јефтиније продали. Но, засад се не виде потенцијални купци. Наши „спасиоци“ из Емирата задали су нам велики ударац кад су рекли да нису заинтересовани за Звезду. Руку на срце, одавно нисмо слушали ни о Ал Дахри, али то је нека друга прича. Занимљиво је да се о свему овоме, као и о питању власништва над Стадионом ЈНА, не оглашава онај од кога се то највише очекује, министар спорта.

У сваком случају, проблеми нашег спорта су структурни и не могу се решити чаробним штапићем. Искуство Звезде из ове године дана добро показује куда нас води волунтаризам и идеја да се преко ноћи све може решити вољом једног човека. Бојим се да тај модел неко жели да примени и на читаву државу.

Прави проблем чини се потенцирао је у недавном интервјуу кошаркашки стручњак Дуда Ивковић. Цео систем врхунског спорта у две најмоћније дисциплине, фудбалу и кошарци, претвара се у пословни простор мафије која под видом менаџерства експлоатише нашу децу. Талентована деца у Србији се потпуно супротно логици и светским трендовима укључују у пун тренажни процес већ са десет, једанаест година. Између дванаесте и четрнаесте родитељи већ морају да улазе у некакве аранжмане с „менаџерима“ како би деца могла да дођу у пристојне клубове, где се све више доспева баш преко менаџера. До шеснаесте они постају комплетно власништво ових људи који онда користе своје везе, утицај и новац да својим клијентима обезбеде минутажу или позив у репрезентацију. Многи случајеви показују да талентована играчи ако нису у власништву утицајних менаџера уопште не могу да добију шансу.

Велики клубови тако постају проточне станице које служе да играчи који су власништво менаџера добију некакву афирмацију и да их онда што пре продају било коме. Никога више не шокира чињеница да од таквих трансфера клуб понекад добије двадесет одсто док све остало покупи менаџер. Деца одлазе неизграђена у физичком, спортском и највише људском смислу јер са њима нико озбиљно не ради. Од тога трпе сви, и клубови, и деца, и родитељи, и друштво, а коначно и репрезентативни спорт. Владимир Радмановић, један од највећих кошаркашких талената у Европи у последњих петнаестак година, завршио је каријеру а да ништа није дао репрезентацији. Шта рећи о Миличићу, Александрову и десетинама таквих момака? А онда се питамо зашто Србија већ више од десет година нема изграђеног врхунског кошаркаша и зашто за репрезентацију нема ко да игра.

Наш спорт је данас права слика и прилика ситуације у држави и друштву. Шминкањем се мртвац неће оживети, а пропаганда болести не лечи.

Коментари4
03664
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Petrović
Srpski sport je u teškoj muci i totalnoj anarhiji. Klubove i igrače, tamo gde ima para, kontrolišu ljudi iz kriminalnog miljea, pod plaštom biznismena ili navijača. Tako je u klubovima i u savezima. Pokušaji g. Vučića da zavede red i u sportu i Zvezdi ne daju rezultate, jer se oslanja na ljude koje poznaje, a koji nisu dorasli tome, ili su im namere i dela zlonamerna i podređena drugim interesima. Kako se može očekivati da uvedu red i pošten pristup sportu oni koji su napravili velike štete i haos, ili ne znaju da rade ono što bi trebalo da bude njihov posao. Pre svega se ovo odnosi na Vesića, pa Udovičića i slične. G. Vučić je preopterećen i prezauzet mnogim problemima u funkcionisanju Vlade i Države, pa ne može da se posveti sportu. Trebalo bi, ipak da se raspita ko i šta zna i može da pomogne u sportu, jer takvih ljudi ima, samo su sklonjeni u stranu od raznih interesnih i kriminalizovanih grupa, da bi oni mogli da vršljaju i čerupaju sport. Inače, privatizacija je neophodna.
Ivan Ilic
Cudno ..cim Zvezdi i Partizanu ne ide ..odmah se prica da srpski sport propada...A za to vreme ide Cukarickom Jagodini Radnickom iz NIsa...Sve dok je takva filozofija Beogradskih Sportskih Monopolista i novinara srpski sport stvarno propada
vasilije prijic
Manite se ovi mafijaskih gnezda. Od kada se sport zapatio u Srbiji, na njega kidisu mafijasi, politicki vrh. To je sporedna stvar, a od toga se stvara nesto nazovi vazno. Inace engleska rec sport znaci Zabava. Sporting girls su devojke za zabavu. Znate sta to znaci
Borko Ivanovic
Sjajan tekst koji otkriva svu bedu sadasnjeg trenutka u ovoj drzavi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља