Над једним од четири раскошна салона Дома Војске Србије, у којем су смештени бројни комади прелепог намештаја, каткад прокишњава кров! И остали делови доње етаже некадашњег Ратничког дома, изграђеног по пројекту архитеката Живојина Пиперског и Јована Јовановића, на мети су кишне канализације која се понекад слива низ зидове објекта на ободу Трга републике. А под оронулим кровом здања које је пре три деценије проглашено културним добром налази се чак 1.500 слика, графика, цртежа, вајарских радова, таписерија... Већина уметнина је ипак смештена на сигурно – у нови депо, оспособљен пре две године.
У Медија центру „Одбрана” најављују да би зарђали лимени кровни прекривач, највећи проблем Дома Војске, већ у току наредне године могао да буде комплетно замењен.
– Поред поправке крова биће обновљена атмосферска канализација и громобранске инсталације. За сада смо у фази израде пројекта, а када следеће године буду обезбеђена средства, око 24 милиона динара, почеће и обнова – најављује потпуковник Славољуб М. Марковић, директор Медија центра „Одбрана”.
Сем 4.000 квадрата кровне површине, мајстори неће заобићи ни терасу на којој је својевремено радио биоскоп на отвореном.
Улагања је било и раније – пре четири године цело приземље Дома Војске – хол, фоаје и свечана сала – комплетно је обновљено. Новца за уређење четири салона за сада нема ни на видику.
– Врата раскошних салона отварају се једино у Ноћи музеја. Посебно је интересантан онај што представља амбијенталну целину у дуборезу, тачније салу за ручавање са експонатима из прве половине 20. века. У току целе године све четири салонске просторије нису доступне јавности, јер за сада немамо кустоса. Пошто је претходни отишао у пензију чекамо да се распише конкурс за пријем новог. Тада ћемо моћи да разматрамо идеју о отварању салона – открива директор „Одбране”.
У овој години се обележава шест деценија постојања галерије Дома војске. У овом кутку представљена је „Велика Иза” Влаха Буковца, ремек-дело које је први пут изложено у Београду откако је пре 50 година поклоњено легату Павла Бељанског у Новом Саду. Посетиоци ових дана долазе и у малу галерију како би видели поставку у част Милунке Савић, најодликованије хероине великог рата.
– Наше изложбе су заиста посећене. Ове године, изложбу посвећену Моми Капору „Успомене једног цртача” видело је 8.200 посетилаца, за њом следе поставка „Са обе стране објектива” у част Надежде Петровић и колекција Ђуре Поповића, колекционара из Новог Сада – набраја Марковић, додајући да је у галерији Дома Војске Србије до сада организовано више од 500 изложби еминентних ликовних стваралаца.
Најстарији експонати колекције Дома Војске изложени су у салону са дуборезом, а реч је о делима фламанских сликара из 17. и 18. века. Под руку с њима иду и радови непознатих иностраних аутора „Портрет младе девојке”, „Ратник са соколом” и „Пастир са женом у шуми”.
--------------------------------------------------------------
Депо по светским стандардима
Пресељење у нови депо завршено је пре две јесени, а нови простор је уређен по светским стандардима. У садашњем кутку чувају се дела од којих су многа поклон аутора, а нека су ту затечена по завршетку Другог светског рата, јер је здање на данашњем Тргу Републике било седиште београдског Гестапоа. У новом депоу слике ипак не стоје у металним рафовима са мрежама, јер за такав подухват није било довољно новца, већ су набављене дрвене полице за одлагање уметнина.
– Ко је од врсних стручњака обишао наш депо, за њега је имао само речи хвале, јер смо на једноставан начин решили проблем смештаја драгоцености. У овом одељку се строго води рачуна о уједначеној температури и влажности ваздуха – објашњава директор центра „Одбрана”.
--------------------------------------------------------------
Збирка великана ликовне уметности
Колекцију Дома Војске чине својевремено откупљена дела и поклони уметника који су некада излагали у овој установи или који су учествовали у ликовним колонијама. У збирци се тако налазе слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Саве Шумановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Јована Бијелића, Љубе Бабића, Петра Лубарде, Марка Челебоновића, Пеђе Милосављевића, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Недељка Гвозденовића, Миће Поповића, Љубице Цуце Сокић, Ксеније Дивјак, као и вајара Сретена Стојановића, Ристе Стијовића, Матије Вуковића, Небојше Митрића и других великана ликовне уметности.
– Многа од тих дела никада нису излагана и донедавно су представљала велику непознаницу чак и за историчаре уметности. Имамо у плану да стручно обрадимо уметничка дела и припремимо каталог збирке који ће је приближити и потпуније представити љубитељима ликовне уметности и стручној јавности – најављује Марковић.
