субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.10.2013. у 21:57 Славко Трошељ

На позив Андрића писао сам његову животу исповест

Фото З. Кршљанин

Коста Димитријевић, књижевник и некадашњи новинар „Политике”, написао је нови роман о рату и љубави, младалачким сумњама и разочарењима – „Београђанка”. Ово дело обухвата распон од пола века узбудљивог живота људи у нашем главном граду. Тај живот је био разапет између бога и ђавола, а вођен је идејом да се пронађе прави пут из мрака ка светлости и честитости.

Рођен је 17. јула 1933. у Београду. Дипломирао је 1958. на Филозофском факултету, а 1962. је примљен у чланство Удружења књижевника. Oбјавио је више од 2.000 прилога у часописима и 35 књига од којих четири и у иностранству. Поред Октобарске, добитник јеи пет награда за животно дело. Аутор је књиге „Необичне судбине” – записа о српским великанима и њиховим порукама. Живи у Београду у браку с Оливером, преводиоцем. Има сина Александра (45), инжењера.

Ко вам је први великан у „Необичним судбинама”?

Пре свих Свети Сава који је 1221. године написао поруку: „Ми смо Срби судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку и да признајемо изнад себе само небески Јерусалим, а на земљи никога. Јер – или ћемо бити своји или нас неће бити”! Ево још једне поруке Светог Саве: „Ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист”? А Карађорђе је основну водиљу за Први српски устанак имао уз жељу „да скинемо, у име Бога, јарам који Србин вуче од Косова до данас”.

Како је говорио Вук Караџић...

Причајући о занатима, казао је: „Најмучнији занат на свету је бити  поштен човек, али и добар књижевник”! А о раду, забави и лошим људима је рекао: „Радите и певајте једнако. То је једини начин да се – благодарно осветите непријатељу.” А на питање: Ко су несрећни људи, увек је говорио: „Они који су свој ум дали под аренду, па сад морају да мисле како други хоће”...

...а како Доситеј Обрадовић?

Оставио је значајну поруку: „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци. Књиге, тај предраги и непроцењени небески дар просвећених умова. Оне сад на земљи и на миру царују и премудре законе дају, оне славу срећних нарада до самих звезда подижу!”

Како нас опомиње свети владика Николај?

„Погазили смо све што је прецима било свето. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без божијег благослова. Зато су нас туђинци, непрестано, поклопили својим мраком.”

Кога од савременика посебно поштујете?

Народног уметника Јанка Брашића који је на споменику ратницима уклесао слободарску поруку:„Човече, живи слободно, буди путоказ, гордо стреми, никад не робуј и не претварај се у – споменик!” Дружио сам се са Ољом Ивањицки, која је била велики сликар, али и најлепша девојка моје генерације. Ту је био и сликар Момо Капор који се прославио као најбољи писац о Београду. Друговали смо и са „принцем” београдских песника Бранком Миљковићем и писцем Живорадом Жиком Лазићем, новинаром „Политике”. Миљковића посебно памтим по реченици: „Поезија се пише – властитом крвљу”! А и по питању: „Хоће ли слобода умети да пева као што су – сужњи певали о њој”?

Које сусрете сте имали са књижевницима...

Водио сам разговоре са Исидором Секулић. Памтим и данас њену знамениту реченицу:„Докле год нема слободе, нема слободне литературе”. Највеће неприлике сам доживео 1962. после разговора са, нажалост, оболелим, а богомданим писцем Милошем Црњанским. Због низа неспоразума са њим и емигрантима отпуштен сам са посла. Ипак, на позив Иве Андрића писао сам његову животну исповест: „Разговори и ћутања Иве Андрића”,а са архитектом Александром Дероком, пројектантом храма „Светог Саве”, водио сам разговор о старом Београду и излазу града на реке.

...а које са сликарима?

Бета Вукановићпричала ми је о раду на портретима последњих Обреновића, краља Александар и краљице Драге. Критиковала је њихову нељубазност за разлику од гостољубивог Александровог оца, краља Милана, познатог трошаџије, бонвивана и љубитеља жена. Друговао сам и са сликаром Стојаном Аралицом који је у Швајцарској примио инјекције са живим ћелијама, истовремено кад је то учинио и Чарли Чаплин, па је тако продужио себи живот до 98. године. И у дубокој старости је одлично сликао.

Које животну прекретнице памтите?

Имао сам велике тешкоће као моралнополитички неподобан у ранијем режиму. Није ми омогућено да радим у просвети. А током свог истраживачког новинарства, радећи у „Политици”, поред низа пријатних догађања доживео сам, од неколицине колега, нечувена прогонства. Тако сам, поводом 30 година рада, једини одбио да примим ручни сат са посветом. Јер ми је, и после добијеног спора, било онемогућено да решим стамбени проблем. Ипак, срећан сам. Опстао сам у новинарству. Радећи као новинар боље сам упознао људе и живот.

Чему вас је научио живот?

Трпљењу и непрестаној борби за истину и правду. „Страдање ми диктира”, казао је римски песник Проперције, а то се односи и на моју маленкост. Своје непријатеље и болести (пет операција) побеђивао сам с вером у Бога и непрестаним стваралачким радом.

Да ли сте верник?

Јесам и поштујем православну мисао: „Бог је љубав”. Вера ме је спасла од многих искушења и невоља, а први вероучитељ био ми је владика Симеон Злоковић, епископ горњокарловачки. Веома сам поштовао патријарха Германа, са којим сам се дописивао, као и Његову светост патријарха Павла.

Колико ваше тело може да прати ваш дух?

Трудим се да и у позном животном добу останем млад духом. Редовно пратим нашу штампу и издавачку делатност радујући се успеху сваког младог писца. Много сам писао о другима, а ових дана дао сам себи реч да ћу писати о себи. Радни наслов те књиге је једноставан: „Мој живот”.

Коментари0
8071f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља