четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Сењски рудник враћају у живот

Аутор: Бране Карталовићпонедељак, 14.10.2013. у 22:00
Сењски рудник културно добро од међународног значаја (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Након дугогодишњег мукотрпног рада, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац представио је крајем прошле седмице менаџмент-план просторне културноисторијске целине Сењски рудник, индустријског комплекса из средине 19. века, који је накратко „оживео“ у филму „Петријин венац“ 1980, да би после тога опет пао у заборав.

Овај пројекат крагујевачких заштитара први је свеобухватан захват на заштити и ревитализацији Сењског рудника, културног добра од међународног значаја, чија вредност као споменика културе још није утврђена на националном нивоу, мада је процедура покренута пре пет година. Без таквог вредновања тешко је очекивати да Сењски рудник буде стављен на Унескову листу светског индустријског наслеђа, иако је у претходном периоду доста тога урађено на идентификацији и промоцији овог локалитета. – Било је крајње време да комплекс Сењског рудника добије један овакав план. Реч је о локалитету који садржи историјско-археолошке, културне, естетске и социоантрополошке вредности битне за сагледавање развоја наше земље. Мало је таквих целина у Европи, што само говори да значај овог индустријског комплекса превазилази националне оквире – нагласио је Ђорђе Миловановић, историчар уметности у овдашњем заводу за заштиту споменика културе.

Како се српска војна индустрија није могла развијати без погонских сировина, производња топова у Крагујевцу и експлоатација угља у Сењском руднику, практично, почињу у исто време, 1853. године. Формирање Сењског рудника завршено је 1860, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића, а 1892. изграђена је пруга уског колосека. Тиме је овај индустријски комплекс спојен са пругом Београд–Ниш, а самим тим се отвара и ка свим европским саобраћајним коридорима који су водили на исток.

Временом је овај рудник угља постао изузетно важан центар и стециште бројних рударских породица из разних крајева Балкана, које су на овај узани простор преносиле све одлике својих ентитета. Значај ове целине огледа се, између осталог, и у постојању бројних индивидуалних објеката, као и у јединственом рударском пејзажу који говори не само о генези индустријског развоја, већ и о друштвеним процесима унутар урбане енклаве, као контрапункта неразвијеном руралном окружењу.

У овом тренутку под заштитом су четири објекта унутар комплекса: Александров поткоп, Музеј угљарства, Машинска радионица и Зграда извозне машине са торњем и парним постројењем. Како би се спречило даље руинирање конзерваторска заштита је потребна и другим објектима у Сењском руднику, као што су Зграда директора рудника – „Хофманова вила“, Црква Св. Прокопија, ресторан „Пролеће“, зграда железничке станице, основне школе и Братинске благајне. Иначе, цео комплекс рудника, који и данас ради у оквиру басена „Рембас“, простире се на површини већој од 50 хектара.

Планом у чијој изради је учествовала бројна екипа стручњака из различитих области потцртане су све аутентичне вредности једног од најзначајнијих чворишта у историји индустријског развоја Србије, али су наговештени и економски потенцијали који би у будућности могли да допринесу развоју, и то не само Деспотовца, на чијој се територији налази рудник.

Заједно са старом тополивницом у Крагујевцу, чија се ревитализација такође припрема, Сењски рудник, како је речено на представљању плана, може постати значајан привредни ресурс целог подручја ка којем гравитирају још Параћин, Ћуприја, Јагодина и Свилајнац.

– За већину градова са овог подручја се процењује да имају велики потенцијал за урбану регенерацију и развој туризма, што у будућности пружа могућност за функционалније повезивање Сењског рудника са осталим локалитетима индустријског наслеђа – истакла је Христина Микић, економиста и предавач на Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду.

Правну регулативу заштите просторне целине Сењског рудника обрадили су београдски адвокат Предраг Дикић и правник у крагујевачкој управи Милош Милошевић, а план ревитализације ове културноисторијске целине, чију су израду помогли Министарство културе, Републички завод за заштиту споменика културе и Економски факултет у Београду, финансирала је ЕУ у оквиру „Љубљанског процеса 2 – Рехабилитација заједничког наслеђа“.


Коментари0
32315
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља