субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Више рекапитулација него иновација

Аутор: Бранка Радовићуторак, 15.10.2013. у 21:57

Бемус је отворен у Сава центру здруженим хорским и оркестарским снагама, ансамбала РТС, хора „Обилић-Крсмановић“, Колегијум музикум, са низом солиста и диригентом Бојаном Суђићем. Друге вечери Александар Шандоров je одржао клавирски реситал у сали Коларчеве задужбине.

Смањен, скраћен, окрњен, овогодишњи Бемус је ипак почео, уз низ великих проблема, уз оставку селектора, композитора Зорана Ерића који га не потписује, уз финансијске и организационе тешкоће које прате Југоконцерт и домаће музичке прилике и слика је нашег хаотичног стања у култури. Не смемо ни да се подсећамо које смо све велике и сјајне светске оркестре, ансамбле и солисте упознали преко Бемуса. Kао стара фрајла, Бемус посрће у кризи својих зрелих година, али за 45 протеклих лета везао је много публике уз себе, освојио просторе музике и просторе за музику и – мора му се помоћи да опстане. Он ове године представља рекапитулацију више него искорак и иновацију, али и као такав Београду је потребан.

Ово се најпре односи на Вердијев Реквијем изведен на отварању у Сава центру са огромном масом извођача сачињеном од хорова, оркестра, солиста, па је публика Сава центра по ко зна који пут, увек на задовољство, слушала једно од најпопуларнијих вокално-инструменталних дела светског репертоара код нас. Хорови „Обилић-Крсмановић“ Колегијум музикум, оркестар и хор РТС, диригент Бојан Суђић представили су ово дело у духу јубилеја, 200-годишњице рођења Вердија и подсетили на некадашња монументална отварања и затварања Бемуса. Није ли било могуће од стране истих ансамбала извести нешто друго, нешто ново: ново домаће дело или супротно, врхунска светска остварења овога жанра којих одавно нема на програму (откада очекујемо Бахову Мису у ха-молу, Пасију по Матеју, Бритнов Ратни реквијем не само у Загребу)?

Пијаниста Александар Шандоров је уметник који је одавно активан на београдском подијуму, веома вољен и хваљен од свих, посебно приликом извођења неких од антологијских дела домаће музике (заувек ћемо га везивати уз Boogi, клавирски концерт Вука Куленовића када је подигао публику на ноге). Није наступао у Коларцу у веома дугом протеклом периоду, међутим, публика се одазвала и поздравила га је веома топло и срдачно.

Познат је као робусни пијаниста који своју корпулентну појаву удружује са масивним, снажним тоном којим изводи и најтеже техничке захвате, посебно у домену крупне клавирске технике. Такорећи цео његов програм био је састављен од дела која протичу у најјачим звучним категоријама, најпре Варијације на Хендлову тему Јоханеса Брамса, затим Петрушка Стравинског, дело транскрибовано за клавир са толико густине и нагомиланих хармонија које се сукобљавају, са дисонанцама које се сустижу, да ако се не свира да зазвучи оркестар – интерпретација је промашена. Шандоров је управо и надоместио моћним и сувереним савладавањем партитуре сву раскош оркестра.

Соната у а-молу, оп. 28 бр. 3 Сергеја Прокофјева такође протиче у фуриозним и алегро деловима-ставовима, а једина оаза романтичне мисаоности и лирике у целом програму био је Интермецо оп. 117 бр. 3  Ј. Брамса, да би цео концерт заокружила импресивна соната оп. 22 бр. 1 аргентинског композитора Алберта Хинастере (1916–1983), чија дела и код нас последњих година стоје на пијанистичким програмима равноправно уз остали, класични репертоар. Један је од аутора друге половине 20. века који лако комуницира са извођачима и публиком.

Тежак програм Александра Шандорова, набијем ритмом, снагом, звуком, демонстрирањем пијанистичке моћи, тражио је, можда, више лирике да би се извођач који све те квалитете поседује исказао у  карактерној и стилској разуђености и раскоши.

Пијанизам снаге и брзине такође нам је деловао као рекапитулација старе традиције на којој се заснивала некадашња руска школа, па се стара фрајла, Бемус, у својим зрелим годинама окренула најбољим пијанистичким изданцима наше средине који су нам обележили осамдесете и деведесете године прошлог века. На радост публике, пијаниста као што је Шандоров, професор на ФМУ и педагог многим младим солистима, један је од ретких који не посустаје, опстаје на сцени и не губи ентузијазам.


Коментари0
48581
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља