недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:53

Каснимо у заштити археолошке баштине на Косову

уторак, 15.10.2013. у 21:57
Звечанска тврђава

Археолози из Српског археолошког друштва упутили су у мају ове године Националном савету за културу апел поводом чишћења података о постојању српске средњoвековне државе на Космету, што је  видљиво у слици и речи у „Археолошкој карти Косова I”, обимној књизи из 2006 (издавачи: Академија наука Албаније, Академија наука и уметности Косова) и у публикацији „Археолошки водич Косова”, (издавач: локално Министарство за културу, омладину и спорт), која се појавила 2012. и већ увелико кружи интернетом. Савет је потом Министарству културе и Влади Србије у јулу предложио формирање комисије за заштиту српске баштине на Косову и Метохији у оквиру договора о имплементацији Бриселског споразума. И на томе се стало. Комисија још није формирана, а ни неко друго тело које би се тиме бавило. Зашто, поготово ако се зна да ће, према очекивањима Александра Вулина, министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију, један од будућих дијалога у Бриселу бити посвећен баш теми културног наслеђа?

Војислав Филиповић, генерални секретар Српског археолошког друштва, објашњава за „Политику” шта је спорно када је „Археолошки водич Косова” у питању.

–Када је реч о историјату истраживања, приметни су крупни недостаци са навођењем институција које су њима руководиле и именима истраживача и основном списку литературе из које су преузимани подаци. Очигледно је да су ови подаци намерно изостављени, с обзиром на то да су истраживања вршиле институције Републике Србије, а истраживачи били Срби. Са друге стране, у описима појединих локалитета истраживаних након 1999. наводе се имена институција, на пример, Немачки археолошки институт – каже Филиповић и помиње неколико конкретних примера:

– У делу које се бави средњим веком многобројни су свесно избегнути подаци и занемаривани најзначајнији археолошки локалитети. Два најеклатантнија примера јесу некропола у Матичанима,на којој је, како пише, сахрањивано „аутохтоно христијанизовано становништво”, иако се зна да је то била словенско-српска некропола 9–11. века, и Ново Брдо, познати руднички центар средњовековне Србије и једно од места ковања српског средњовековног новца. За тај наш град из водича можемо сазнати да се „Novoberda”први пут помиње као „Nuovo Monte”и да се на њему налази велика средњовековна црква „катедралног типа”. То што је Ново Брдо било највећи и најмногољуднији град средњовековне Србије, што је у Новом Брду деспот Стефан Лазаревић издао Закон о рудницима (познат и као Новобрдски законик) и што је главна црква на градском тргу управо била православна Саборна црква, за ауторе каталога није важно. Једно од најзначајнијих средњовековних утврђења на простору Косова и Метохије – Звечан, уопште није ни поменуто у водичу. Под влашћу средњовековне Србије било је још од жупана Вукана, о чему сведочи Ана Комнина, ћерка византијског цара, у своме делу „Алексијада”. У каснијим историјским изворима Звечан се експлицитно помиње заједно са Стефаном Немањом, Стефаном Дечанским и „младим краљем” Душаном.

Вујадин Иванишевић из Археолошког института додатно истиче нешто запањујуће – чињеницу да до дана данашњег не постоји археолошка мапа Србије, која би могла да разјасни многе недоумице лаицма који би наишли на ове текстове.

– На књигу „Археолошка карта Косова” указивао сам одмах кад је изашла. Њен је циљ брисање историјског памћења тако што се наши топоними замењују њиховим. То је један од модела успостављања националног идентитета, у чије се сврхе археологија често злоупотребљава, јер се историјски корени често црпу из периода гвозденог доба, из којег на постоје сачувани писани извори. Албанци се позивају на наслеђе Илира, као да у њиховом наслеђу није постојала ни римска, ни османска цивилизација па ни Српско краљевство. Још у време Енвера Хоџе код њих се говорило о томе да су Словени порушили илирску цивилизацију. Чак и наше цркве које су срушили у књизи се приказују као споменици културе. Када је водич у питању, избројао сам да се на 88 места спомињу Римљани, на 44 места Илири а Словени и Срби нигде. Србија се спомиње само на картама и то као простор који је удаљен.

Иванишевић истиче да је кључни проблем то што су у ту фабрикацију укључени њихови стручњаци, а не само политичари.

– У одговору на све ово каснимо, као и увек. Не мислим да би наши научници требало да постану део дневне политике и да чине исто што и они. Наш проблем нису страни стручњаци, који знају шта је истина, већ су проблем они који о нашој судбини одлучују. Зато мислим да нам је коначно потребна јасна културна политика, издавање научних публикација у пријемчивијој форми, са јасним писаним историјским изворима преведеним на енглески и агресивније присуство тих публикација на интернету. Можда треба све систематизовати на једном сајту, о којем би бринула једна од државе оформљена група стручњака, да то буде државни пројекат. Нисам против комисије, али бих желео да она нешто заиста и уради.

Милица Димитријевић

Сутра „Потребан нам је центар за тумачење наслеђа на Косову и Метохији”


Коментари6
63416
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana sa
na žalost u radu službi za proučavanje i zaštitu kulturnog nasleđa nema nikakvog plana kojim bi se klasifikovali kako prioriteti po značaju spomenika tako i prioriteti prema stepenu ugroženosti spomenika. O objedinjavanju dokumentacije i prava i pravila o njenom korišćenju nema ni pomisli pa su tako dokumentacije o radovima na spomenicima posvuda rasuti.Tužni primeri su Banjska i Novo Brdo., a ni sa ostalim objektima nije bolja situacija. Visoki saveti se osnivaju naveliko ali od toga imaju koristi ne objekti zbog kojih su osnovani već ustanove koje svoju odgovornost prebacuju na njih i mrno tavore do penzija. Ne samo na Kosmetu situacija je jednako žalosna u celoj Srbiji.Najbolji primer je Vinča ali i nesrećni N arodni muzej i Muzej savremene umetnosti.
@ana savin --- Znaci nista opet nista
da je ta dokumentacija bila bitna verovatno bi je Albanci uvrstili u vodic... Salu na stranu. Arheoloski institut (napomena: finansiran drzavnim novcem) sigurno ima svu neophodnu dokumentaciju za izradu karte i vodica, a naravno i mnogo vise od toga.
v n
Moра да се шалите оваквим изјавама: "Вујадин Иванишевић из Археолошког института додатно истиче нешто запањујуће – чињеницу да до дана данашњег не постоји археолошка мапа Србије". А ко то треба да се бави пословима Археолошког института? Можда Албанци са Косова? Дотични би сигурно тврдили да они ништа немају ни са пропашћу Народног музеја Србије. Вероватно чекају да им и пензије буду само археолошки експонат.
ana savin
Nevolja sa spomennicima na Kosmetu je i nedostatak tehničke dokumentacije koja je na žalost ostala iza zaštitara kada su odlazili sa Kosmeta, nije digitalizovana jer su u poznatom nam stiilu pre ljudi koji su iz
jelena p.
Dok razmisljate o internet sajtu i formiranju nekakvog udruzenja, vase kolege sa Kosova su se pripremale 14 godina za pregovore u Briselu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља