понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.10.2013. у 15:00 Миљенко Дерета

Порођајне политичке му(ћ)ке

Последње је време када породилиште постане поприште политичке борбе.

Именовање директора,то јест в. д. директораГинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт“у Београду, прераста у својеврсни политички скандал. Та „афера“ најбољи је пример шта нам се заправо догађа под слоганом „темељне политичке промене“ и „реконструкције“. Прича је у основи једноставна: досадашњем директору ГАК-а истекао је мандат и у законском року расписан је конкурс за новог начелника,на који су се пријавили досадашњи директор Душан Станојевић (који наводно има подршку УО и запослених) и Снежана Ракић (уз наводну подршку „државног врха“). Оног тренутка када сам морао да отворим заграде иза имена кандидата јасно је да се ни у овом случају заправо не ради о успешном вођењу ГАК-а,већ о борби за партијско освајање свих јавних институција у држави. Наиме, према речима неких чланова УО, они су добили директиву од првог потпредседника Александра Вучића, министарке здравља Славице Ђукић-Дејановић, то јест од Владе Србије,да „због лоше ситуације у ГАК-у пониште конкурс и за в. д. директораименују госпођу Ракић“. Наравно,и Вучић и Славица Ђукић-Дејановић су то демантовали. Ипак, влада је именовала госпођу Ракић за в. д. директора.

Овоје само наизглед неважна епизода, али је заправо непорецив доказ да се налазимо усред беспоштедне борбе за политичко-партијски утицај/контролу,која се води на свим фронтовима и свим нивоима. Додуше, уместо оне уобичајене – власт против опозиције, односно опозиција против власти, воде се две борбе – једна се води унутар владајуће коалиције,а друга између опозиционих странака. На нивоу републичке власти борба се води за потпуну контролу од стране једне партије, за својеврсно остварење концепта „једнопартијског плурализма“,коме смо се својевремено смејали. Бојим се да ћемо, ако се (или када се) концепт ипак оствари, горко и дуго плакати.

У ствари, у влади се само тражи свима прихватљива мера државне контролеекономије и свих других аспеката наших живота, мера која не треба да задовољи интересе грађана и друштва у целини већ да што боље прикрије парцијалне партијске интересе чланица владајуће коалиције. Да нема ни речи о директним интересима грађана доказују све дужи спискови јавних предузећа и локалних самоуправа који не плаћају порезе, доприносе за социјалну и здравствену заштиту својих запослених и њихове деце, струју, воду, комуналије...

Притом, данас је ваљда свима јасно да је,осим економског колапса, незапослености и беде, урушавање правног система,једнако погубан „производ“ државне контроле свега у Србији. Укида се свака нада да ћемо у скоријој будућности поставити чврсте темеље правне државе.

У случају „Породилиште“ влада је својом директном интервенцијом ограничила законско право УО и запослених да утичу на избор новог директора и, онакоуспут, порекла сва своја обећања о департизацији. Праву природу те интервенције најбоље описује чињеница да је кандидат за директора Станојевићсвоје колеге замолио да не гласају за њега,то јестда „не учествују у било чему што би по њих могло имати негативне последице у смислу претњи или освете било какве врсте“.Дакле,претње и освета се подразумевају, а претње и освета су по дефиницији насиље. Олако прелажење преко ове врсте насиља, можда по мерилима неких „примерене“ овом малом случају, посредна је легализација насиља као прихватљивог начина политичке борбе,која је све присутнија и све радикалнија рецимо у борби за власт на локалном нивоу. Нема локалних избора у последњих неколико месеци а да није било говора о претњама грађанима,па чак и пребијању оних за које се „основано сумњало“ да ће гласати по својој слободној вољи. Али, то је проблем који заслужује посебну анализу па ћу се вратити породилишту.

Не верујем да је држава својом интервенцијом поправила „лоше стање у ГАК-у“, напротив. Мислим да је повећала тензије међу запосленима,што ће се, надам се -мало, али несумњиво одразити и на квалитет услуга које се пружају трудницама. Притом, апсолутно не разумем зашто је политичка подобност једнако важна као и стручност за вођење гинеколошко-акушерске клинике? У ком ми то систему, у ком веку живимо?

На сва моја питања, на дилеме које ме муче, мој пријатељ, резигнирани оптимиста, миуз одмахивање руком каже: „Ма... Живеће овај народ.“

Да ли ће?

Коментари13
07f32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља