понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Југа

Аутор: Александар Апостоловскипетак, 18.10.2013. у 22:00

Живимо у епохи када се живи све брже и брже, као на покретној траци. Али, што брже трчимо, циљ је све даљи. И, на крају тог пута, не назире се светла будућност. Ваљда се зато све чешће окрећемо уназад. Али џаба кривимо вратове, јер у револуцији која тече, нема те временске машине која ће нас вратити у рикверц.

Мислимо ли ми то све чешће на Југославију? Ако се сложимо да су од југоносталгичара гора сорта само антијугословени, да ли вас неколико догађаја који се временски поклапају, попут пласмана фудбалера Босне и Херцеговине на Светско првенство у Бразилу, обележавање шестогодишњице смрти Тошета Проеског и дневни извештаји конзилијума лекара о здравственом стању Јованке Броз, сврставају у ову прву, чак и на последњем попису српском, потпуно маргиналну групу? Ваљда је Југословена тек нешто мање од витезова џедаја и Ескима. Подразумева се, не верујемо више ни у шта, а камоли у времеплов.

Али много њих је, а знам их, бусају се у српске груди, кришом пустило сузу, када је гледало како аутсајдери Босанци падају у фудбалско-национални транс, а њихов телевизијски коментатор, ваљда мешавина Милојка Пантића, Младена Делића и Џерија Спрингера, урла у микрофон... Мора да је и Миле Додик, а такав је, душа од човека, искрено желео да Босна оде што даље од Бањалуке. Па макар и у Бразил. 

Одавно сам присталица инфантилне тезе да се СФРЈ заправо никада не би ни распала да је она чувена репрезентација Југославије победила Аргентину у митском четвртфиналу Светског првенства. На тој утакмици, а била је 1990. година, Југославија је надиграла светског првака и Марадону. Играли смо у тој проклетој Фиренци без Рефика Шабанаџовића, јер је међународна заједница већ дубоко уплела прсте у распад старе Југе, па је Рефик зарадио црвени картон само зато што је два пута мрко погледао Дијега Арманда.

Тада је Сафет Папе Сушић, већ одавно спреман за пензију, био стуб екипе, јер је тако хтео само један човек – Сарајлија по рођењу, Хрват по крвним зрнцима, Југословен по опредељењу и геније фудбала Ивица Осим. Никада Осим није преболео распад земље, па је отишао у Јапан, што даље, да нас више не гледа. Као што је знао зашто је Папе велики, ваљда је знао и шта нас чека.

Можда зато навијамо за Босну. Вероватно зато, када се сетимо Тошета Проеског, помислимо да је одувек био један од нас. Због тога, док држимо палчеве Јованки да победи, као на Сутјесци, добијамо те тугаљиве и забрањене нападе сећања, које политичке и интелектуалне елите исмевају. 

Наравно да би се Југа распала и да је Дејо Савићевић дао Аргентини гол са пет метара, у продужетку. И наравно да та стара земља више никада неће оживети. Али је наша дужност да се с времена на време сетимо, не због тога што смо емотивно лабилни на ову промену времена, већ зато што је лековито веровати у бајке.


Коментари9
1d512
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran s
Ja , kao antijugosloven (znaci onaj najgori),zelim da se zapitamo samo o jednoj stvari. Zacim zalite? Pa upravo se vi kunete u ljudska prava i EU a zalite za policijskom drzavom. Kunete se u zapadni nacin zivota a tugujete za komandnom ekonomijom. Zalite se na danasnje stanje? Pa ono je takvo jer jos uvek vucemo repove starog sistema. Preostaje ono najintimnije a to je ego. Ne mozete da priznate da je vas zivot pun privilegija dobijenih zbog velicanja jednog od pocetka propalog koncepta prosao uzalud.A kostali ste nas mnogo , jugovici. Bilo, ne ponovilo se
Ausrtalac Stone
Posle Garijevog komentara...placem. Veliki pozdrav iz Nisha.
Geri kosovac
Ja sam Albanac sa Kosova,rodjen 73,dakle u Jugoslaviji,i moram da priznam,da ja cu uvek biti Jugonostalgicar,svidja li to nekome ili ne.Moram takodje da budem iskren,itekako se secam one davne 1990,te utakmice protiv Argentine,i kako smo izgubili posle penala.tugovao sam danima,nedeljima posle tog poraza.Secam,i kako nije bilo potrebno pasosa ta putujemo or Triglava pa do Vardara,od Djerdapa pa do Jordana,e sad...... da i ne govorim.J,licno,sve bi dao,da je moguce da se vreme vrati unazad,pa do jos jednom zivim u mojoj divnoj Jugo.Pozdrav iz V.Britanije svim citaocima Politike.
Коста Вождовачки
Нисам баш најбоље упознат са резултатима последњег пописа у Србији, али искрено се надам да код нас има више Џедаја од Југословена. Али ето - уместо џедајског коментара имамо још један тугаљиву југоносталгичарску епистолу. Докле?
Srđa Zlopogleđa
Da Aleksandre, dužnost nam je da se stimo Jugoslavije, ja bih rekao, ne samo što je "lekovito setiti se bajke" nego i zato što je velika većina građana, te zemlje, živela tu bajku.Nakon razbijanja, a ne raspada, Jugoslavije, kada su se pojavile prve naznake nove "demokratske" kapiatalističke države Srbije, rekao sam svom društvu da nam unuci neće verovati u kako i kakvoj smo državi živeli, to će za njih ličiti na bajku.Međutim, malo sam se prevario.Ne samo unuci, sada i meni, to vreme i ta država, izgledaju kao bajka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља