уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.10.2013. у 21:57

Проћердали смо огроман новац

Млађен Ковачевић Фото А. Васиљевић

Од почетка 2001. до краја 2012. године с разних страна у нашу земљу слила се огромна сума девиза, каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука. Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке наших људи из иностранства, слило се, у нето износу, преко 34 милијарде евра, што је било више од узетих нових кредита – 35,6 милијарди евра. По основу страних директних и портфолио инвестиција инкасирали смо још око 19,5 милијарди евра. Од извоза робе и услуга зарадили смо више од 87 милијарди евра. Али, највећи део тих страних пара потрошен је на увоз робе и услуга – чак око 146,5 милијардиевра.

– Имали смо у рукама, за наше прилике, огромну суму драгоцених девиза. По елементарној економској логици, с тим парама било је могуће остварити значајан економски раст. На жалост, није се то догодило. Србија је данас високо задужена земља изневерених очекивања – указује професор Ковачевић.

Последњег дана септембра 2013. године јавни, илити државни, дуг Србије био је тежак нешто више од 19 милијарди евра, што је 58,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што се у овој земљи створи. Укупан девизни дуг земље, односно спољни дуг, у овом периоду повећан је за око 15 милијарди евра, тако да је достигао 25,7 милијарди евра.

– На крају септембра број незапослених достигао је 761.000, а стопа незапослености 24,1 одсто. Најтрагичније је да је стопа незапослености младих од 15 до 24 године достигла готово 50 одсто.

Непријатна чињеница је и да је реалан БДП у 2012. години достигао тек 61,8 одсто нивоа из далеке 1989, а индустријска производња тек 38,4 одсто остварене пре 23 године.

Ковачевић тврди да за садашње и будуће економске невоље Србије не треба кривити светску економску кризу. Стручној и широј јавности познат је као претеча потоњих критичара економске политике и модела реформи „са конструкционом грешком,” која нас је гурала у заостајање и дужничко ропство.

– И до појаве светске кризе чак је и лаицима било јасно да уместо ка обећаваном српском привредном чуду економске власти земљу гурају у ћорсокак – каже Ковачевић.

По обрачуну Народне банке Србије, у 2011. и 2012. години издвајано је око 13 одсто БДП-а за отплату спољног дуга. У овој години за отплату пристиглих рата девизних кредита мора да се обезбеди око 4,5 милијарди евра. Наш саговорник тврди да би наведени показатељи задужености земље били знатно неповољнији када би се коректно обрачунавао БДП изражен у еврима.

– Србија је избегла колапс или банкрот само захваљујући енормном задуживању током 2012. и у првих девет месеци ове године – тврди Ковачевић.

По природи научника увек сумњичав, за неке ,,катастрофичар” и човек „који шири дефетизам и негативну енергију”, Ковачевић је са великом резервом примио изјаву министра финансија Лазара Крстића да ће се остварити „српско привредно чудо”. Неодољиво га, каже, подсећа на бившег министра финансије Божидара Ђелића који је обећао исто такво чудо, па га је стварност сурово демантовала. Ипак, професоров песимизам је сада нешто мањи, јер је, како каже, ,,велики оптимизам младог Крстића у међувремену спласнуо”.

– Мере које је Министарство финансија саопштило, а влада усвојила, не обећавају никакав спектакуларан преокрет – сматра Ковачевић. – Личе ми на мере које лекари предузимају да снизе високу температуру болесног човека која прети да оштети његове виталне органе. Али, добри лекари прво утврде узроке болести, а потом следе адекватне мере лечења.

На опаску, да су „адекватне мере” најављене, а да је до сада предузимано представљано као „хитна помоћ”, тек прва интервенција да пацијент не издахне, он одговара да не види да влада и друге државне институције показују спремност да утврде узроке тешког здравственог стања српске економије – а реч је, заправо, о тешкој друштвеној и економској кризи – па да након тога предузму мере за оздрављење.

– Наивно је веровати да ће нам неки контроверзни странци, а ла Строс Кана, показати пут из друштвене и економске кризе које се међусобно поспешују – убеђен је Ковачевић.

Он би се, „да га неко пита”, најрадије ослонио на домаћу памет.

– Још верујем да би Србија, уз квалитетну дипломатску активност, ипак могла да се ослободи диктата Запада, пре свега САД и међународних финансијских институција, и да креира оригиналан друштвени и привредни систем – каже професор. – При томе би максимално користила решења ЕУ, али и свих земаља које нису прихватиле или су напустиле идеологију неолиберализма, остваривши солидне резултате.

Ако се настави са досадашњим лутањем и ако странцима распродамо и ово што је остало од „породичног сребра”, нарочито земљу, Млађен Ковачевић тврди да би Србија постала савремена колонија.

А. Микавица

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Све што смо добили на европском мосту проћердали смо на домаћој ћуприји.

• Дочекали смо онај 5. октобар као ратни инвалиди, па су нас тешили: Све ће то Европа позлатити.

• Паре смо добили на лепе очи, а онда смо зажмурили.

• Куповали смо социјални мир за туђе паре. Сад нам стижу камате.

• Толиким парама друга земља би изградила путеве. Али, Мрка капа Веле људи.

• Европска унија је бунар жеља, а ми смо бунар без дна.

• Пола иностраних пара појели су домаћи скакавци.

• Добили смо толико пара да је наша репрезентација могла да купи Бејла.

• Политичари нису дозволили да се народ размази толиким парама, па су много тога склонили у своје џепове.

Драгутин Минић

Коментари3
936fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zamena teza
Mi komentatori smo srpski politikanti, ne treba nas drzati dalje od novca jer tim novcem nikada nismo ni raspolagali, nego politicare koji vode zemlju!
Bonn Berlin
I sta sad ? Naravoucenije, drzite srpske politikante sto dalje od novca.
"U rukavicama"
Naslov je previše "u rukavicama". Nismo PROĆERDALI već je POKRADEN ogroman novac, a razlika u značenju ova dva termina je OGROMNA. Zar nije Tanjug pre 15-ak dana iz izveštaja istraživačkog projekta "Global fajnenšel integriti", koje je objavio Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona, preneo da je iz Srbije od 2001. do 2010. godine izneto više od 51 milijarde dolara na ofšor račune u inonstranstvu. Pa o čemu onda pričamo, raspravljamo i zamagljujemo stvari?!?!?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља