уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.10.2013. у 21:57

Велика средства – мала корист

Милојко Арсић

Од почетка транзиције у Србију је ушло између 70 и 75 милијарди евра, казује рачуница Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета. Од тога је око 10 милијарди сачувано у резервама Народне банке, а остатак је потрошен на приватну потрошњу, приватне и јавне инвестиције и државну потрошњу. Део страних инвестиција, нарочито оних од приватизације, завршио је у јавној потрошњи – на плате запослених у државним службама, премије, субвенције, текуће одржавање, у шта се рачуна и новац потрошен кроз Национални инвестициони план.

Поред тога, и приближно 40 одсто кредита које је узела држава у периоду кризе – отишло је у текућу потрошњу.

Са расположивим парама остварени развој привреде Србије од 2000.до краја прошле годинебио је релативно скроман, сматра Арсић, али незнатно мањи него у другим земљама у окружењу.

– Просечна годишња стопа раста бруто домаћег производа износила је три одсто – каже Арсић. – При том се разликују два изразито различита периода. У време пре кризе до 2008. године привреда је расла по просечној стопи од 4,9 одсто годишње, док је у периоду кризе опадала по просечној стопи од 0,6 процената. Поређења ради, привреде десет земаља Централне и Источне Европе које су ушле у ЕУ у периоду 2000–2012. расле су 3,4 одсто годишње. У преткризном периоду разлика у односу на Србију била је нешто већа. Ове земље су имале раст БДП-а од 5,9 одсто годишње, у поређењу са 4,9 одсто, колико је остварила Србија, док је њихов пад привредног раста у периоду кризе идентичан као и у Србији – 0,6 одсто годишње, казују подаци Еуростата.

Привреда Србије је у последњих 12 година сигурно могла да оствари боље резултате, верује наш саговорник, али не спектакуларно боље.

– Најбржи раст у целој Централној и Источној Европи у последњих 12 година имали су Литванија и Словачка, које су расле по просечној годишњој стопи од 4,4 одсто. Да је Србија у последњих 12 година остварила раст по истој стопи као ове две земље, њен БДП био би виши за 18од овог који сада имамо.

Да ли је привреда Србије у протеклих 12 година могла да оствари већи раст од просечна три одсто годишње?

– Да, али не значајно – тврди Арсић. – Разлози су, великим делом, објективне природе. Србија је све до 2009. била оптерећена решавањем проблема које није имала ниједна друга европска земље, а то су проблеми везани за односе са Црном Гором, Хашким трибуналом. Затим проблеми везани за Косово и Метохију...Сви ови проблеми су одвлачили велики део енергије досадашњих влада, а њихово постојање је земљу чинило ризичном за крупне стране инвеститоре.

Други разлог за спорији раст привреде од могућег Арсић види у готово непрестаној политичкој нестабилности – убиство премијера и постојање широких коалиционих влада.

– У таквим околностима владе не могу да спроведу неопходне реформе, чак и када оне не захтевају много новца и када нису административно компликоване, као што је то случај са грађевинским дозволама, гиљотином прописа и друге – објашњава наш саговорник. – Штавише, широке коалиционе владе често прихватају уцене мањинских партнера, па се тако поништавају претходне реформе, као што је то био случај са променама закона о раду 2004. године, ванредним повећањима пензија током 2008. или такозваној фискалној децентрализацији 2011. године.

А да је било другачије?

– Да смо имали политичку стабилност и реформски оријентисане владе просечан раст је могао да буде већи за око један одсто годишње – сматра Арсић. – То значи да би Србија данас биларазвијенија за десетак процената.

Ипак, политичка нестабилност није једини, а ни главни разлог споријег раста земље од могућег и потребног:

– Основни проблем је у томе што овакав модел раста, који је био заснован на високој домаћој тражњи и обиљу прилива јевтиног страног капитала, није дуго одржив. У будућности, раст привреде Србије у већој мери мораће да се ослања на домаћу штедњу, односно инвестиције ће у већој мери морати да се финансирају средствима предузећа, грађана и државе.

На опаску да економисти указују да је много ,,црних рупа” у Србији у којима нестаје јавни новац, Арсић одговара да нам расипништво и расипање није страно.

– Непродуктивног расипања јавног новца је највише при одобравању субвенција, отплате гарантованих кредита и трошкова стечаја и санације банака – тврди уредник ,,Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке. – Издашне субвенције су неодрживе, а њихови економски ефекти су више него скромни. Упркос високим субвенцијама за инвестиције и запошљавање, стопа незапослености у Србији је међу највишим у Централној и Источеној Европи, а прилив страних директних инвестиције у Србију је врло скроман у односу на друге земље. Непродуктивно се троши нарочито у случају субвенција за запошљавање и инвестиције, субвенција за предузећа у реструктурисању, „Железару Смедерево”...

Други велики канал непродуктивног трошења пара пореских обвезника јавног новца су расходи по основу гарантованих кредита за државна предузећа као што су ,,Србијагас”, ,,Галеника”.... Трећи велики канал непродуктивног одливања државног новца су трошкови стечаја или санације државних банака.

– Сви који су критиковали долазак страних банака залагали се да у Србији буду доминантне домаће, по могућности државне банке, треба да погледају колико су нас такве банке коштале прошле и ове године – каже Арсић. – Али и да процене колико ће нас коштати у наредним годинама, као и колико би нас банке коштале да су све државне.

Расипања државног новца има и при реализацији јавних инвестиција, указује Арсић, било да је реч о републичким или оних по општинама и градовима. Такође, плаћање 15.000-20.000 људи у јавном сектору, за чијим радом не постоји потреба, представља пример расипања новца пореских обвезника.

А. Микавица

Коментари1
5803c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miloš milošević
U stručnom smislu nije korektno da čak i profesori Ekonomskog fakulteta lako prelaze preko činjenice da je za 12 g. u Srbiju ušlo preko 72 mld evra, a da je objašnjenje gda su te silne pare- da smo to pojeli. To nije istina jer Srbija je postala zemlja gladnih. Sve pare za penzije i plate javnog sektora nalaze se u debalansima budžeta, a to je za ceo period manje od 10 mld. evra. Ostale pare su iznete (izuzev štednje-oko 10 mld. evra) i za toliko je Srbija opljačkana od tajkuna, stranih bankara i trgovaca i njihovih neoliberalnih saveznika i kreatora ekonomske otimačine u Srbiji. Preko toga ne sme da se pređe tek nekim laganim objašnjenjima o procentima rasta belog sveta i sličnim ekonomskim smicalicama. Mislim da bi "Politika" toj temi morala da posveti mnogo veću pažnju. Tako će početi da liči na sebe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља