уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.10.2013. у 21:57

Спас је у новој индустрији

Љубодраг Савић

Због високог раста јавног дуга, рекордног мањка у буџету и претећег колапса јавних финансија, Србија ће се још неко време праћакати као риба у плићаку који брзо пресушује, упозорава Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду. Прерасподелом скромног друштвеног колача опорезивањем уског слоја боље стојећих и повећањем ПДВ-а држава ћe одложити претећи банкрот, али ако не покрене производњу за извоз и не почне да гради нову индустрију, неће отклонити његове узроке.

Колапс јавних финансија није последица високих пензија и плата запослених у јавним службама, каже наш саговорник, већ наопаке економске политике која није погодовала производњи и извозу, већ увозу и потрошњи.

– Раст српског бруто домаћег производа, вредности свега што се у једној години створи, од 2001. темељен је на приливу страног капитала и натпросечном расту сектора услуга – подсећа Савић. – Такав модел привредног развоја доносио је стабилан и издашан прилив у буџет, што је одговарало гарнитурама на власти, јер је омогућавало лагодно владање. Прецењен динар увозницима је гарантовао висок профит, чинећи извоз неисплативим. Извозили су само они који своју робу нису могли да продају на домаћем тржишту.

Темпо и висину стопа раста српског БДП-а диктирао је сектор услуга. Импресивна просечна стопа раста промета у трговини на мало од 13,6 одсто трајала је пуних осам година – од 2001. до 2009. Затим се линија његовог кретња суновратила, без назнака да ће се ускоро опоравити. У исто време, просечна стопа раста индустријске производње износила је само 0,5 одсто, а пољопривредне 2,8 процената.

Када је и Србију захватила глобална економска криза, учинила је видљивим све слабости њеног модела привредног развоја.

– Тај модел развоја деформисао је привредну структуру Србије – каже Савић. – Срозао је учешће индустрије у структури бруто додате вредности на скромних 20,4 одсто у 2008. години, а од јесени 2009. до краја прошле године на недопустивих 15 процената. Истовремено, учешће индустрије у структури бруто додате вредности Немачке износило је 29 одсто, Ирске 42, Норвешке 38, Кине 51, Јапана 30 одсто, Кореје 35, Словеније 36, Румуније 40, а Чешке 39 одсто.

– Дугорочну равнотежу јавних финансија може да донесе само нова индустријализација, која ће обезбедити динамичан раст запослености, производње и извоза – наглашава Савић. – То потврђује искуство земаља БРИКС-а, брз економски раст азијских земаља и бивших земаља у транзицији, данас чланица Европске уније, које последњих деценија вуку свет напред.

Садашња влада основала је Национални савет за привредни опоравак. Шесторо чланова његове радне групе аутори су недавно представљеног „Нацрта стратегије реиндустријализације Србије”. Ако „видљива рука државе” не погура стварање нове индустрије, Савић је убеђен да ће и овај документ доживети судбину на десетине досадашњих стратегија. Остаће „мртво слово на папиру”.

Савић од државе, поред осталог, очекује да обезбеди услове који ће омогућити одрживо пословање. Држава мора бити јефтина и ефикасна у спровођењу закона, прописи једноставни. Србија треба да има развојну банку, која ће повољним кредитима подржати производњу, извоз и запошљавање. Неопходно је почети са применом концепта програмиране депресијација националне валуте, како би извоз био исплативијим од увоза. Субвенционисање јавних предузећа и губиташа мора да престане, а од Јужне Кореје да преузме систем подстицања произвођача и извозника.

– Ова влада мора одмах да почне са оживљавањем реалног сектора – индустрије и пољопривреде, јер у супротном најављене мере штедње неће дати очекиване резултате. Ако се то деси, неизбежан је нови, далеко непријатнији „пакет” и „стезање каиша”, ширег слоја становништва – указује Љубодраг Савић.

Штедња је неизбежна, додаје, да би држава обезбедила новац за покретање капиталних инвестиција. Јер, нема земље која се извукла из дубоке кризе само повећањем пореза и смањивањем плата.

А. Микавица

Коментари0
d7f07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља