субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26

Банке само на провизијама зарадиле 400 милиона евра

Прошле године банке у Србији трећину прихода оствариле су баш од разних накнада, провизија на плаћање рачуна и многих других „ситних” намета
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићпонедељак, 21.10.2013. у 15:00
Закон о заштити корисника финансијских услуга је донекле регулисао наплаћивање провизија и накнада, али очигледно то није довољно (Фото Д. Јевремовић)

Чиме се водите када бирате банку? Да ли је висина камате на разне позајмице једино што вас занима или од банкара тражите ценовник свих услуга које вам у пакету са отвореним рачуном могу бити наплаћени.

Ако то никада до сада нисте урадили – требало би јер према званичним подацима Народне банке Србије банке су у прошлој години на накнадама и провизијама зарадиле око 400 милиона евра. То је било око 35 одсто њихових прихода (још милијарду су инкасирале од камата). 

Плаћамо све, од одржавања текућег рачуна, чланарине за картице, провизије за одобрење кредита, картица и осталих кредитних производа, подизање новца са банкомата друге банке, е-банкинг услугу, слање новца преко дознаке, издавање разноразних потврда. Провизије и накнаде плаћамо на већину банкарских услуга, чак и када их не користимо. Тако на издату кредитну картицу плаћамо годишњу чланарину без обзира на то да ли смо потрошили један једини динар са ње. И то није све. Плаћамо и издавање, одржавање, али и њено коришћење на банкоматима, али и ПОС терминалима других банака.

Ове провизије нису ни најмање занемарљива ставка, јер кад на само ову провизију додамо и до три одсто од износа, јасно је како се лако стиже до зараде од готово 400 милиона евра по основу накнада и провизија.

– Удео од провизија и накнада је према мом мишљењу изразито висок у укупном приходу банака. Али то је данас позиција банкарског сектора. У другим државама, колико сам имао прилике да видим, нису толико велики износи. Али то су само случајни узорци, да бисте стекли праву слику морате урадити целовито истраживање, а тако нешто није урађено – каже Драгован Милићевић, сарадник портала Макроекономија и државни секретар у Министарству трговине. И Милићевић такође саветује грађанима да треба добро да размисле приликом избора банке јер оно што се данас наплаћује на име разних провизија и накнада није нимало безначајна ставка. 

Истина, Закон о заштити корисника финансијских услуга је донекле регулисао наплаћивање провизија и накнада, али очигледно то није довољно. 

– До почетка примене овог закона, банке су наплаћивале и гашење текућег рачуна, као и издавање потврде да је рачун угашен. Са променом закона регулисано је да је гашење рачуна бесплатно, као и издавање потврде приликом гашења рачуна. И тога се банке придржавају. Али, без обзира на регулативу, често се дешава да приликом гашења рачуна, банка не изда потврду јер то клијент није изричито захтевао, али уколико је буде тражио касније биће му наплаћена – каже Лара Пантелић финансијски аналитичар са портала „Каматица”. 

Она истиче да банке такође тврде да је отварање текућих рачуна бесплатно, међутим да бисте га активирали банка захтева да се на рачун уплати симболичан износ (100 динара). Месечно одржавање рачуна је незаобилазна ставка, коју банке додуше различито наплаћују. Све док користимо текући рачун, објашњава наша саговорница, плаћање ове накнаде је смислено, али кад престанемо да користимо рачун, а у међувремену га не угасимо, није реткост да нам се и тад наплаћује, што може да резултира недозвољеним минусом за који нисмо криви.

Шта још морамо да плаћамо банци? Списак је предугачак. Уколико нам је, на пример, потребан промет по рачуну као доказ о редовним уплатама зараде морамо да платимо. Баш као и потврду о извршеном плаћању, „папир” да немамо неизмирених обавеза према банци, стање по кредиту и све остале врсте потврда које пословни однос са банком може да изискује. Редакцији „Потрошача” често се јављају читаоци који имају примедбе на превисоке пенале за плаћање рачуна у банци. 

– И ту има нелогичности нарочито када вам за рачун од 200 динара наплате провизију од 150. Иначе банке које наплаћују ове провизије по нелогично високим тарифама, у ствари желе мањи промет уплатница и гужве на шалтерима. За уплате на шалтеру банке постоји тарифник, међутим поједине банке у свом тарифнику немају ограничен максимални износ за наплату, него се наплаћује проценат – истиче Пантелић. 

За свој положај можда смо и сами делом криви, каже Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива”. Од двадесет клијената само један помно чита уговор са банком пре него што га потпише, а питање је и колико је оних који су спремни да због бољих услова које друга банка нуди преселе свој текући рачун из матичне банке. 

– Свет грађана о финансијским услугама је и даље низак. Важно је да се од банака пре било каквог аранжмана тражи што више информација. Када буду банкари схватили да ми знамо више и они ће почети да мењају став – каже Гавриловић. 


Коментари15
1f5ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стари Врачарац
Много памтим и сећам се времена кад су пошта и банке плаћале камату на паре које смо држали код њих, није било ни помена о неком "одржавању рачуна". А сад нам "деру кожу" ...
Miroslav Vrtarić
Stvarno smo nacija inertnih ljudi. Ja svuda ističem primer AIK Banke koja ne da ne naplaćuje održavanje računa već, što je takođe neuobčajeno za naše banke, daje i pozitivnu kamatu na sredstva po viđnju. To što imam račun kod njih ne košta me ništa još sam i u plusu. Pričam ljudima o tome , koji inače kukaju na svoje banke, i niko se od njih nije potrudio da prebaci svoja sredstva ili dakod njih. odluči da prima platu preko njih. Čudni smo mi ljudi!
nenad maricic
O svemu ovome privrednik Milan Knezevic godinama ukazuje. Samo najbolji medju nama mogu da iznesu promene, Milana Knezevica za ministra privrede.
Bonn Berlin
@ Tomislav Dulovic´, kada bi Vi stvarno ziveli u Nemackoj ne bi napisali tako nesto. U Nemackoj se velika vecina banaka, ne stedionica, nalazi u velelepnim palatama od kojih su mnoge pravi biseri moderne arhitekture.
По некада сам у минусу
и због њих , овако изгледа када дођете да тражите новац на шалтеру : Изволите , молим вас две хиљаде , видим броји више и добијам пет хиљада , рекох како пет (а треба ми уствари пет али штедим па сам тражила две ) па тражили сте пет , не тражила сам две и да је не враћате и не малтретирате а требају вам паре ви узмете тих пет , а пет хиљада се потроши очас , то ми се није десило само једном , неколико пута , и онда шта још : питате , колики ми је минус , а она каже дозвољено вам је још да подигнете десет, значи док се ја саберем шта је рекла минус је огроман , молим вас питала сам вас да ми тачно кажете колики ми је минус а не колико ми је дозвољено да подигнем , али и ја се сваки пут огребем од њих увек тражим ону фасиклу провидну јер стално тражим преглед промета не би ли се нешто смањило онда дођем кући па гледам у то али и у фасциклу , тек да није за џ

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља