субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

У Шумарицама одата почаст стрељанима

Аутор: Танјугпонедељак, 21.10.2013. у 12:00

Крагујевац – Да се не понови, али и не заборави, и овога је пута била порука која је упућена из крагујевачких Шумарица, где је јуче, на 72. годишњицу од стравичног злочина немачке војске, одржана традиционална антиратна манифестација „Велики школски час”.

Уз српску химну „Боже правде”, поред споменика Стрељаним ђацима и професорима, венце су положили ученици и професори Прве гимназије, председник Србије Томислав Николић, градоначелник и председник Скупштине града, Верољуб Стевановић и Саша Миленић, министри у влади, представници дипломатског кора и страних војних изасланстава, Војске Србије, као и делегације градова побратима. Претходно, крај цркве у Шумарицама одржан је молебан за крагујевачке новомученике, који је, са свештенством Шумадијске епархије, служио епископ Јован.

У оквиру „Великог школског часа”, изведена је поема „Човечанство нек погледа на сат”, недавно преминулог песника Слободана Павићевића, коју је режирао крагујевачки глумац и редитељ Милић Јовановић. У извођењу поеме, која је почела стиховима „Крваве бајке”, Десанке Максимовић, учествовало је 450 глумаца и статиста. Поруке које су заточени у топовским шупама упућивали ближњима пред стрељане, читане су и на немачком језику.

За разлику од свог претходника, председник Николић је одлучио да не држи говор на „Великом школском часу”. Тако је било прошле, а и ове године. Ове године је изостао и коментар догађаја, који традиционално преноси РТС .

Октобра 1941, немачке окупационе трупе под командом мајора Паула Кенига извршиле су крваву одмазду над недужним цивилима у Шумадији. Била је то освета за убијене и рањене војнике Трећег рајха, који су 16. октобра страдали у заседи партизана и четника недалеко од Крагујевца .

Стрељања су почела 19. октобра, у селима Маршић, Илићево и Грошница, а на једном од највећих губилишта у Другом светском рату, у крагујевачким Шумарицама, за само један дан, 21. октобра, убијено је око 2.400 људи. На стратишта су одвођени мајстори, трговци и занатлије, професори и ђаци Гимназије, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година.

Одмазда је имала и идеолошки карактер. Међу првима, Немци су побили Јевреје, Роме и комунисте, све оне које су љотићевци означили као своје непријатеље. Трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима, али су током привођења и на самом стратишту асистирале немачким војницима. Љотићевци из Крагујевца су, додуше, успели да спасу неке људе, комшије које су познавали, али таквих је било мало.

Спомен-музеј „21. октобар” формиран је 1953. године. Од тада се у Шумарицама, сваког 21. октобра, одржава „Велики школски час”, као централна манифестација октобарских комеморативних свечаности, посвећених жртвама нацистичког терора. Спомен-парк у Крагујевцу се простире на око 350 хектара и у њему се налази 29 гробница са хумкама и споменицима.

У заједничком нападу четника и партизана на локалитету „Думача”, између Љуљака и Бара, на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу, убијено је девет и рањено 27 немачких војника, од којих је један касније преминуо. У бесу због овог догађаја, крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен донео је одлуку да у дело спроведе наредбу генерала Франца Бемеа од 10. октобра 1941, у којој је стајало да се за сваког рањеног војника стреља педесет, а за сваког убијеног сто цивила.

Рација је почела 19. октобра, у селима на ободу Крагујевца, где су се, по мишљењу немачке команде, крили „бандити”. Како ту нису успели да сакупе довољан број људи, привођења су настављена у Крагујевцу. Цивили су купљени са улица, извођени из кућа, радионица и бакалница.

Иако је наредба гласила да се проведу мушкарци старости између 16 и 60 година, у колонама које су одвођене на већ припремљена стратишта било је и деце. У први мах нико није знао шта се дешава, пошто су Немци говорили да окупљају људе због издавања нових личних докумената.

Према подацима историчара и вишег кустоса Спомен-музеја „21. октобар“ Станише Бркића, аутора књиге „Име и број”, у Крагујевцу и околним местима стрељано је 40 дечака узраста од 11 до 15 година, 261 средњошколац, као и 16 младића који су имали између 19 и 21 годину.

За одмазду у крагујевачким селима био је задужен капетан Фриц Фидлер. Изнервиран догађајима који су се одиграли у Маршићу и Илићеву, где је приликом покушаја бекства групе мештане дошло до сукоба у којима је погинуло неколико немачких војника, Фидлер је наредио да се похапси још око 500 цивила. Тако је, уместо планираних 2.300, у топовским шупама у Шумарицама затворено око 2. 800 људи.

Податак о 7.000 стрељаних, у минеј за месец октобар, први је уписао прота старе крагујевачке цркве Драгослав Величковић, на основу броја панаија које су Крагујевчани донели у цркву. То је био његов утисак, који је појачавао у црно завијени град. Дан после одмазде, на свим кућама у Крагујевцу, и у оним из којих нико није одведен на стратиште, били су истакнути црни флорови и стегови. Касније су исте податке наводили и Данило Михаиловић, начелник безбедности Дунавске бановине, као и Живојин Јовановић, који је као преживели сведочио на суђењу у Нирнбергу.

Злочином у Крагујевцу бавила се и Државна комисија коју је одмах по ослобођењу формирала нова народна власт. Током вишемесечне истраге ажурирана су бројна сведочења чланова породица стрељаних, а рад на прикупљању података завршен је 12. јула 1945. Подаци до којих је дошла ова комисија увелико су се поклопили са педантним немачким извештајима, који су говорили да је у Крагујевцу и околним селима убијено око 2.800 цивила.


Коментари10
c5648
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svega se naslusah
@Ivan Tor: da, svakako ce doci ako cuje vas poziv! Prvo proverite da li joj je upucen zvanicni poziv, pa onda komentarisite!
Лепо је одата почаст неправедно стрељаним грађанима
само молим све , некад одем на обележавања разних догађаја из прошлости , ово сам приметила, па молим све да обрате пажњу на такве ствари јер није у реду ни према онима којима се одаје почаст а није у реду ни према људима који се потруде да та почаст буде величанствена , знате шта раде, дођу грађани да одају почаст , дође и представник неке странке са својом свитом , одрже говор а онда иде мали програм или у средини програма странка одржи говор и оде са свитом за њима пођу и грађани а глумци и сви који су се трудили , додуше нису за џабе то радили али свеједно није им указано поштовање за труд, ниси остао као председник странке до краја , срамота , има да се остане до краја док се почаст не заврши , где то као журе , пуни су као посла, то је безобразлук према свакоме па и према грађанима који су дошли да одају почаст , према глумцима, према режисерима, а нарочито према онима којима се одаје почаст, нисма била у Крагујевцу , надам се да није тако урађено
Ivan Tor
A da li je bila Merkelova da se pokloni zrtvama I izvini?
Сима Читалац
Имате времена да напиште коментар на сајту, али шта Ви драги сународници радите на томе? Ви лично? ”Па шта би могли да урадимо?” Па на пример да одете до музеја геноцида и да их питате како би могли да помогнете. Или да се придружите удружењу грађана као на пример Јадовно, које покушава да организује изложбе широм света а и по Србији, Босни и Хрватској да обелодани причу о Јадовну, претечи Јасеновца. То је комплекс логора у коме је за само 132 дана убијено преко 40,123 људи. Само 25% се зна по имену и презимену.
Vera Sobat
@ Dijaspora Minhen, hvala vam, apsolutno je tacno: Ja zivim jos duze u Nemackoj, i ja i moji srpski prijatelji smo bas to pitanje postavljali i prosloj VLADI ali "demokrate" to nije interesovalo! Zadnjih 23 g, se u nemackoj javnosti, TV + Novine + Knjige itd...neprekidno govori o zlocinima III-Rajha,o zemljama koje stradale, o narodima koji su stradali, na prvom mestu Jevreji ( Holocoust ), ali, NIKADA nijedan jedini put, NIKO NIJE bar SPOMENUO nase stradanje, ZLOCINE nad Srbima!!??? O Ustasama + SS-Handzar muslimanima iz Bosne, o SS-Skenderbeg nacistickoj albanskoj koljackoj diviziji, NIKO u Nemackoj NISTA ne zna!! Srbi kao ZRTVE....to ne postoji, ali su zato nemacki TV + novine, CEO dan, SVAKI dan, od 1989-2005/6 o srpskim fasistima, nacionalistickim zlocincima itd - genocidnom narodu....TV-emisije + pisali clanke itd..! Dnevno,je najgnusnije manipuliran nemacki narod lazima, a "nase" takozvane gradjanske "elite" i mnoge od zapada placene NVO, davale su tome podrsku! Bilo je STRASNO

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља