четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.10.2013. у 12:30 Сандра Гуцијан

Финске лекције за образовање Србије

Професор др Паси Салберг (Фото С. Гуцијан)

Замислите да испод дрвета стоје мајмун, вук, пингвин, риба, фока и слон и да им кажете да сви морају да положе испит који је исти за све, јер је то праведно. А испит који доказује колико је ко паметан јесте да се попну на врх дрвета. Риба ће до краја живота бити убеђена да је глупа. Свако дете може да успе уколико имате образовни систем који је правичан за различите ученике, уколико уместо такмичења негујете сарадњу и подршку и ако наставници и школа имају аутономију у креирању плана и програма.

Овако одговара професор др Паси Салберг, један од највећих финских стручњака у области образовања, на питање које су то лекције које Србија може да научи од Финске, земље која је за кратак период постала образовно светско чудо.

Салберг је гост Србије на међународној конференцији „Образовање као кључ успеха – финско искуство” коју су организовали амбасада Финске у Београду и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Тренутно је генерални директор Центра за међународну мобилност и сарадњу, предаје на универзитетима широм света, а од јануара се сели у САД, где ће предавати на Харварду. У Србији је био први пут пре 12 година са експертима ОЕЦД-а, али каже, наша земља није урадила оно што је тада планирала.

– Ја бих на вашем месту био веома забринут због ПИСА резултата ваших ђака, то је оно што је показатељ да нешто мора да се мења, иако сте из математичке писмености показали велики напредак. Мислим да је корупција велики проблем у вашем образовном систему. Морате да радите и на професионалном развоју наставника, а у школи ученици не смеју да доживљавају једни друге као конкуренцију – сматра др Салберг.

Овај професор који је о питањима образовања саветовао владе у више од 50 држава, за „Политику” истиче да је фински систем толико специфичан да заслужује да буде посебно анализиран, јер ова земља пре 30 година није имала добар образовни систем, а сада је у врху по свим истраживањима.

– Није нама био циљ да имамо најбољи образовни систем на свету, већ да имамо добру школу за сву нашу децу. У свету је тренутно доминантан тренд у образовању, који се базира на такмичењу, стандардизацији, тестовима, а Финска је успела тако што је отишла у другом смеру према сарадњи, одговорности базираној на поверењу, праведности, разноликости. Није добро да свако дете мисли исто, нити може свако дете да зна исто – објашњава др Салберг.

На питање како је могуће реформисати се без новца, јер држава прво реже буџет предвиђен за просвету и науку, он одговара да новац јесте важан, али да није најважнији, што показује управо пример САД које имају најскупљи образовни систем, а опет резултати њихових ђака нису међу најбољима на свету.

– У Финској се све школе финансирају на основу формуле која гарантује једнаку расподелу средстава без обзира на богатство заједнице на чијој се територији налази. Образовање је бесплатно и приступачно за све, од вртића до факултета. Не постоји екстерна инспекција школа нити стандардизовано тестирање свих ученика. Иако постоји општи национални оквир, аутономија школе и наставника је велика, они су спремни да сами осмисле програме, стално се усавршавају и побољшавају наставу, себе и школу. Наставници су веома цењени професионалци, а да би могли да предају морају да имају најмање мастер диплому – објашњава саговорник.

Он каже да су управо наставници најважнији појединачни фактор уколико желимо да побољшамо образовни систем Србије и да се због тога морају реформисати наставнички факултети.

– Финска нема решење за све, нити мислим да је наш образовни систем савршен и најбољи на свету. Он је добар за време у којем се налазимо тренутно, а већ за пет година ће морати да се мења. Моја порука Србији јесте да пронађе сопствени пут и да не верује у све што им говоре страни саветници – каже на крају др Паси Салберг.

----------------------------------------------

Највише се верује полицији и школи

Наставнички позив у Финској је изузетно цењен у друштву и популаран међу младима, само 10 одсто пријављених успе да упише наставнички факултет. Салберг овако илуструје популарност наставничког позива: ако би неки младић увече ушао у бар и на питање чиме се бави одговорио да је наставник, очас посла би око њега било много девојака. Према истраживањима, образовни систем је на другом месту листе институција од поверења у Финској, одмах иза полиције – школи верује 89 одсто грађана.

Коментари28
60853
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aneta MAR
Jeste li znali da u Finskoj najbolji bivaju izabrani da budu ucitelji? A kod nas profesor postaje onaj koji nije mogao nista drugo u zivotu motivisani samo velikim godisnjim odmorom. Mi nemamo selekciju profesorskog kadra koji bi bio temelj dobrog prosvetnog sistema . Plata je samo jedan od problema, rekla bih i najlakse resiv.
vijerka nota
Hocu da zivim i radim u Finskoj!!! Umorna sam od ove drzave...
Lazar Mitrovic
Upravo je potvrdjeno u Finskoj - ove godine Finska je pokazala mnogo slabiji uspeh na Pisa takmicenju, sto je i bilo i za ocekivanje jer oni koji poznaju realnu situaciju znaju da je dosadanji uspeh i medju Fincima izazivao nevericu. Generalno stanje u Finskom skolstvu je sasvim suprotno do svega u ovoj kampanji izvoza Finskog skolskog sistema ( a taj izvoz oni vrlo skupo naplacuju naivnima!) nastavnici uopste nisu uvazavani, deca se ponasaju sa mnogo manje postovanja nego kod nas, nivo opsteg znanja je vrlo sveden, deca su najcesce apaticna i nemotivisana a veliki broj ucenika ne nastavlja skolovanje posle osnovne skole. Propustili su da spomenu o velikom problemu u finskim skolama - ucestalog maltretiranja i nerazvijenog drugarstva i otvorenosti, sto se moze odmah i primetiti u atmosferi klasne i etnicke podeljenosti, lisenoj komunikacije i predusretljivosti. Jedino pozitivno su cistoca i uredjenost skolskih prostora.
Pera Zdera
To sto finski djaci dobro uspevaju na raznim medjunarodnim testovima ne znaci da je njihov obrazovni sistem jedini koji je u stanju da proizvede dobre resultate. Juzna Koreja je primer da potpuno drugaciji pristup obrazovanju (cesta testiranja, dosta rada, naglasak na prirodno-matematickim predmetima) takodje moze da proizvede vrhunske rezultate koji su slicni, ako ne i bolji od finskih. Znaci nije Finska nasla jednu jedinu carobnu formulu za obrazovanje, nego samo jednu od mogucih uspesnih strategia. I obe zemlje su zbog svog uspeha u obrazovnoj politici za kratko vreme od siromasnih i nerazvijenih postale prilicno razvijene. Iako je filozofija obrazovanja skoro dijametralno suprotna, sta je zajednicko obema tim zemljama u sferi obrazovanja? Nastavnici su izuzetno cenjeni (kao sto je Salberg rekao) i odlicno placeni. Kada bi nastavnici u Srbiji bili bolje placeni, imali bismo razloga da budemo optimisiticni. Ovako, dok se namire direktori i penzioneri, za buducnost ne ostaje nista.
Rastko Dijasporac
Ko god zeli da ima uspeha u obrazovanju, bilo svog, ili tudjeg deteta, preporucujem knjigu : "SAMOPOSTOVANJE Kljuc buducnosti tvog deteta" (SELF-ESTEEM The key to your childs future). Pisac ove knjige je : Tony Hamphreys BA, HDE, MA, PhD. Ova knjiga je dobra i za one koji zele da znaju vise o menadzmentu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља