четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Хејстингс побија тезу да је Србија крива за Први светски рат

Аутор: Драган Вукотићуторак, 22.10.2013. у 12:30
Макс Хејстингс: Потпуно је беспредметно односити се према догађајима из 1914. као према мистерији из романа Агате Кристи и тражити пиштољ који се дими јер га нико не може пронаћи

У сусрет стотој годишњици почетка Првог светског рата захуктава се и битка око интерпретације узрока за избијање катастрофе која је однела више од 15 милиона живота. После обимне студије „Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914”, којом је њен аутор, професор са Кембриџа, Кристофер Кларк поставио темеље за ревизионистички став према коме се Немачка пере од одговорности за избијање рата и одговорност пребацује на српски национализам, стигао је жесток контранапад из пера британског историчара Макса Хастингса. Он у књизи ефектног наслова „Катастрофа: Европа одлази у рат 1914” нема дилеме око тога ко су лоши момци који су гурнули Европу у Први светски рат и то су, тврди, искључиво Немци и Аустријанци.

Иако је Хастингс пре свега врстан познавалац Другог светског рата, критика, поготово острвска, велича његове домете у истраживању тог великог рата, а у „Катастрофи” је, кажу, још једном потврдио да је највећи британски војни историчар. Сем гласног устајања против било каквог амнестирања од одговорности Берлина и Беча, он указује да је одлука Лондона да уђе у борбу – и политички и морално – оправдана.

Доказујући своју тезу, Хастингс се обрачунава са поставкама историчара, попут Кларка, који на оптуженичку клупу као главног кривца постављају малу Србију која је тобож била и те како свесна будућих последица Сарајевског атентата, а Аустрији дају за право да тражи одговарајуће обештећење. Можда најопаснији приступ против којег Хастингс устаје јесте релативизација немачког империјализма под изговором да су га имале и друге земље. Или како то објашњава Кристофер Кларк, „потпуно је беспредметно односити се према догађајима из 1914. као према мистерији из романа Агате Кристи и тражити пиштољ који се дими јер га нико не може пронаћи”. Став „сви смо били криви” код Хастингса нема прођу.

Премда је Кларк у интервјуу „Политици” изјавио да његова књига није уперена против Срба и чак поручио да ће у немачком издању „Месечара” променити формулацију „терориста” у „атентатор” за Гаврила Принципа, превише је елемената који показују да је у жељи да Немачку ослободи бремена кривице било најлакше прстом уперити на Србију. Стога нарочито чуди јалов одговор овдашње стручне јавности која сем повремених текстова по новинама нема осмишљену стратегију за одговор надолазећем ревизионизму.

Британски историчар, пак, критикујући бескомпромисно тадашњу политику Берлина узима Србију у заштиту и нехотице ради посао овдашњих историчара.

Хастингс преиспитује и такозвани песнички приступ по којем је рат узалудна крвава борба у коју Британија није требало да се укључи већ је требало да уместо што је угрозила своју изолацију пусти „те чудне странце” да се међусобно убијају. Такав став уз бојазан од узрујавања Немаца поставио је пред британску владу изазов како уопште догодине организовати обележавање века од избијања рата.

Нудећи одговор Хастингс повлачи паралеле између Првог и Другог светског рата тврдећи да ако већ стоји аргумент да се Британија оправдано укључила у рат због инвазије на Пољске 1939. онда је по истом принципу било оправдано узети оружје 1914. у одбрану Белгије.

Различити приступи узроцима рата у обзир узимају и савремени контекст указујући на аналогије између данашњег Блиског истока и Балкана од пре стотину година. О томе да ли је заиста могуће на данашњи пример Сирије пресликати „ефекат лептира” по којем је Сарајевски атентат изазвао огромне последице широких размера постоје трвења како у стручној тако и у лаичкој јавности.

Једно је међутим сигурно – на столу су интереси такозваних великих играча и све су прилике да ће се они умногоме преламати преко леђа Србије, па је крајње време да се озбиљније ухватимо у коштац са наступајућим изазовима.


Коментари33
242af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Betonska boljsevisticka glava opet udarila, BRAVO za Politku.
pravi problem
Pravi problem je sto Zapad vidi Srbiju kao ruski prirepak. I dok je tako, ako zelite da u istorijama vidite sebe kao "dobre momke" citajte svoje istorije i ruske, a ne zapadne. Glupavo je ubedjivati zapadne autore di im njihove istorije ne valjaju a vase su dobre. Onako kako vi razumete njihovu politku i njihove istorije, tako oni razumeju vasu politiku i vase istorije.
пајсије пајсије
Bre austrijanci i nemci i da nije bilo nikakvog Gavrila Principa (a bilo ga je hvala Bogu) vi bi udarili po Srbiji jer je u tom trenutku bila desetkovana i slaba (kao danas - mislim vojno) jer ste hteli nove kolonije jer na zapadu i jugu sve su vam ispred nosa oteli englezi, francuzi pa čak i talijani. Stoga, manite se ćorava posla i ostavite Srbiju na miru jer ako je naljutite pazite se kad tad.
Micko Micković
@Bacvanin Steva , niko ne komentariše gluposti, koji to ratni dobitnik izgubi pola aktivne muške populacije? Koji to apsolutista pravi banovine da ugodi svim nacijama i verama? Ko još na svoju himnu našvajsuje još dve tuđe?
Nikola Vukašinović
Odgovor Petru Lenjivcu Izvinite, ali Vi pojma nemate o istoriji. Siton Votson je bio kalvinist ali to mu nije smetalo da podržava misiju Austougarske na Balkanu. Događaji od 1912. prethode Svetskom ratu. To zna svako ko se bavi istorijom Evrope. Posle rata Siton Votson se saglašava s Jugoslavijom, ali pod uslovom da Britanija podržava Hrvate. Pavelić je od 1924. agent MI 6, da ne govorimo o Mačeku, Meštroviću i kasnije Brozu. Pavelić bez problema živi u Argentini.... Sve se zna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља