понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Музика у мајицама и Ксенијина носталгија

Аутор: Бранка Радовићуторак, 22.10.2013. у 22:00

Начин комуникације музике и музичара са данашњом публиком као и рецепција музике уопште, посебно савремене – и домаће и стране, проблем је који окупира музичаре свих профила. Свој начин и пут покушава да пронађе Ансамбл Метаморфозис, основан 2005. године, кога води виолиста Саша Мирковић као уметнички директор. Окренути граничним формама музике, одликује их лежернији став, сценски наступ, диспозиција од квартета до оркестра. Слободније понашање и став музичара и не би били велика новина да није програмских потеза који говоре о овом другачијем ставу, између сериозности и популизма.

Изведена су дела из 17. и 18. века (Персл, Бокерини) сасвим ретко (Бокерини, Ноћна музика на улицама Мадрида) или први пут премијерно у Србији (Персл, Свита из комедије „Стари нежења”) као увод по контрасту за остали део савременог светског репертоара који су чинили најпре Лера Ауербах (1973), Сан о Стабат Матер, по Перголезију, такође српска премијера, дуготрајно и обимно али не и неинтересантно дело у коме је солиста на виолини био Станко Мадић, а поред виоле, солиста на вибрафону Александар Радуловић, затим музика једног од највећих композитора данашњице Арво Перта (1935), Кантус ин меморијам Бенџамину Бритну, за гудаче и звона, па још једна српска премијера грузијског аутора Гија Канчелија Абии не видерем (Окренух се да не бих видео) са диригентом Немањом Митрашевићем, да би се све завршило Великим тангом Астора Пјацоле.

Нови, непосреднији начин, не без сценског рафинмана, уз енергичан став и продорност уметничког директора Мирковића, донео је оно што у Америци гледамо као начин комуникације са слушаоцима, у директној кореспонденцији и „без фракова”, као „„музика у мајицама“ изведена са много ентузијазма од стране младих гудача, неформалног става и новог имиџа. Композиције у којој је виола третирана солистички нису бројне, утолико је заслуга Мирковића још већа што свој инструмент промовише као солистички и концертантни у делима великог хронолошког и стилског распона.

Ксенија Јанковић кад год свира у Београду, на Бемусу или током редовне концертне сезоне, показује врхунску изражајност, невероватно високи емотивни набој и њена раскошна музикалност бива обојена носталгијом.  Програм састављен од дела двојице немачких романтичара Шумана и Менделсона управо је омогућио још једном да у заједничком свирању са пијанистом Ненадом Лечићем свему што интерпретира дода  нови смисао, још један степен страсти и лепоте. Интерпретативни домет нарочито је долазио до изражаја у првом, драматичном и узбудљивом ставу Менделсонове Друге сонате у Де-дуру, као и у финалном Шумановом Адађу и Алегру оп. 70.

Неке друге особине, способност да изрази хумор, досетку, духовити обрт омогућили су Пет Шуманових комада у народном стилу, док су обоје уметника у Фантастичним комадима оп. 73 продубили карактерне особине и разлике у свакоме од њих. И док Менделсонове сонате имају и тренутке „празног хода“ (Соната бр. 1 у Бе-дуру), велика уметност се огледа у моћи да извођач дода коју црту страствености и израза, како би их оплеменио.

Ненад Лечић је толико усаглашен са солистикињом да реагује не само на поглед и гест руком, већ и на дах и миг.

На „бис“ додате Три романсе Кларе Шуман осветлиле су неку другу страну Шуманове супруге и истакнуте пијанисткиње свога доба, показујући њен не мали стваралачки таленат.

 Сам врх овогодишњег Бемуса остварен је наступом Ксеније Јанковић, као што је и претходно био у реситалу Шандорова.


Коментари0
d3572
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља