петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:28

Зашто је Јованка Броз осуђена на 33 године самоће

среда, 23.10.2013. у 15:00
Јованка и Јосип Броз на острву Ванга 1975. године (Фото Иво Етеровић)

Некада прелепа млада партизанка, Софија Лорен југословенске револуције, која је опчинила Јосипа Броза Тита на први поглед, била је једина жена коју је маршал истински волео. И, да се разумемо, много лепотица је завршило у Титовом крилу, али и после толико деценија, Јованка и својом смрћу поново окупља на мобилизацију све народе и народности, од Вардара, па до Триглава.

Удовица Јосипа Броза Тита је због тога била далеко више од удовице доживотног црвеног суверена СФРЈ. Она је била удовица једне земље које формалноне постоји, али која нам се све више јавља у сећањима. Јер, да је другачије, Јованкина драма у последњем чину њене невероватне судбине, била би тек кратка, неприметна вест негде на дну страна београдске штампе. Али, колико се год трудили да заборавимо и Југославију, и Тита, и несврстане, и „фићу”, и самоуправљање, и Јованкину пунђу, и сав тај чудни и тако далеки свет који садашње неспособне политичке елите покушавају да негирају, исмеју и омаловаже, Јованкина битка за живот у Клиничком центру Србије, одјекнула је као бомба у регионалним и светским медијима.

Телеграми подршке и букети цвећа стизали су свакодневно у београдску болницу, где је под специјалним надзором, најмистериознија жена друге половине 20. века, водила своју последњу офанзиву.

Као у финалу велике љубавне, историјске и шпијунске драме, Јованка је стигла у болницу готово на самрти, у својој 88. години, потпуно запуштеног здравља (рођена је 7. децембрa 1924. године). Толико је био стар и њен муж, када је преминуо у Клиничком центру у Љубљани, 1980. године.Као да је времеплов враћен 33 године уназад: конзилијум врхунских лекара у Београду обавештавао је нацију о здравственом стању Јованке Броз, а дописници из региона и целог света, слали су прогнозе о могућем исходу болести некадашње прве даме, а и по њеној смрти копају по детаљима њеног надреалног живота, који, како време тече, поново поприма обрисе политичке мистерије највишег ранга.

После три деценије, колико је провела у кућном притвору, под надзором најпре југословенске, а потом српске тајне службе, најмоћнија жена Југославије, после смрти њеног супруга, претворила се у заточеницу запуштене виле на београдском Дедињу, где је под наоружаном пратњом мистериозних обавештајаца, тадашњи комунистички, војни и обавештајни врх, без икаквог суђења и пресуде, спровео и ставио под кључ. Те ноћи, неколико месеци после Титове смрти, одвели су је у спаваћици. Тада је мислила да је спроводе на стрељање, док је њеној сестри запрећено да ће је убити, ако проговори ишта о томе. Одузета јој је сва имовина, одузета су јој сва лична документа. Покушали су да јој одузму и пријатеље. Само јој нису одузете успомене. Она је била последњи архивар и задужбинар СФРЈ, земље која је до краја седамдесетих година, економски била богатијаод многих данашњих чланица ЕУ.

Питао сам се зато, сећајући се да сам се Титовој смрти прилично радовао, јер смо губили многе часове у основној школи – за разлику од старијихкоји су организовано пуштали сузу – одакле се црпи толики медијски и политички значај из судбине једне заборављене старице, држане иза седам брава и иза седам београдских гора. Јованка пуни насловне стране светских медија, политички естаблишмент Србије разматра начине како да јој се држава достојно одужи, како би јој, макар после смрти, повратили статус прве даме једне непостојеће земље. Али, понављам питање зашто је са толико емоција, последња битка Јованке Броз погађала обичан свет у свим бившим републикама и покрајинама. И, дедукцијом, лако долазим до решења: Подсећа ли вас, драге и драги моји, ваша судбина, на Јованкину?

Хајде да видимо, зашто сам у праву.

Осећате ли да сте живели некада као краљ или краљица, попут ње, а потом сте све изгубили и за једну ноћ претворени у роба, у непостојећем судском процесу, заробљени од невидљивих чувара? Сећате се, наравно, да сте некада „боинзима” Јата путовали на море као обичан радник, али најмање на две недеље, не осећајући да ће то нарочито уздрмати ваше финансије? Сећате ли се како сте зидали своје мале викендице-дворце, да имате где да лешкарите викендом, посматрајући како ваша дечица трчкарају вашим ранчем, док сте ви, сигурни у светлу будућност, знали како ћете их једног дана запослити, како ће и они наставити такав безбрижан живот, јер су васпитавани да буду баш то – само обични људи.

Потом су нас нове месије убедиле како је то све била лаж и све нас редом, као у Маркесовом класику „Сто година самоће”, препустили разарајућем самоуништењу. И, као југословенско племе, без мозга, порекла и будућности, ма како нам се презиме завршавало и ма ком се Богу молили, ми нисмо имали други избор, него да посматрамо како се, што би рекли београдски мангупи, масовно „самоубијамо”.

Слично се догодило са Јованком.

Александар Апостоловски

Сутра: Знала је ко ради на распаду СФРЈ


Коментари23
51631
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rankovic Slavoljub
Zašto? Zašto i Jovanka, zašto i Jugoslavija. Zašto je sve uništeno. Jedna poslovica koju sam čuo od pokojnog nemačkog političara Franza Josefa Straussa: "Kad pametni popuste budale zavladaju, pa svi onda zajedno kukaju u glas". Zato.
vortex shevron
Povampireni marginalci nastoje da se dočepaju svojih pet minuta. Nisu kadri da sami nešto dobro izgrade, pa gonjeni bolestnim ambicijama ruše tuđa djela. To su lešinari. U konačnici zbog tih zgubidana svima biva lošije. Postajemo taoci jala tog polusvijeta. Zato imajmo respekta prema boljoj prošlosti i odmak od ruševne sadašnjosti. Naučimo se bar razlikovati zlo i dobrog. Ovaj narod se demokratski prodao za žvaku i bocu kokakole. Opčinjenost prošla, a žvaka izžvakana. Da skratim. Nije žvaka za seljaka. Gospođi i drugarici Jovanki veliko poštovanje. To što su joj uradili je velika sramota. Ali kako je hrabra i uporna to je preživjela. Kada su se počeli nazirati bolji dani nažalost došao je biološki kraj. R.I.P.
Sergije Miletic
Jovankina sudbina posle smrti muza,to je OSVETA tvoraca i kreatora NOVE STVARNOSTI.Onih koji su izabrali put nacionalizma,ratnu opciju,rehabilitaciju cetnickog i ustaskog poretka,ksenofobiju,podele i mrznju.Istih onih koji su nekada ukopavali zive,da bi danas spajali mrtve.
nikola andric
Srpski komunisti nisu mogli da se osvete Titu pa su se osvetili Jovanki. On je unistio i srpske komuniste i Srbiju. Posle Rankovica i Djilasa nismo imali zastupnike u centralnom komitetu pa su Kardelj i Bakaric uredili Jugu. Milosevic je bio izraz srpske frustracije oko federacije. Njegov srpski Ustav to jasno pokazuje . Sad se svi prave ludi kao da su zaboravili kako se donose odluke u komunizmu. Ustav iz 1974 je konstruisao ''uzu Srbiju'' te republike kao najvise drzavne institucije. Tada je i propala Juga odnosno SFRJ.
Aleksandar Mihailovic
Zasto?Zato sto su se placeni rasturaci i grobari YU plasili da ce im propasti plan ako Jovanka kao zena od ugleda i autoriteta pozeli da se bavi politikom i kao snazni kohezioni faktor ocuva YU. Plasili su se dokaza koje ima o delovanju mracnih sila koje su vec bolesnog Tita gurale od ociju javnosti i gde su ga lazima uljuljkivali da ce sa YU biti sve u redu.Vec tada pocinje plansko poturanje informacija o Titu kao"diktatoru"koga ce narod onda brzo zaboraviti.To je prva grupa ljudi koja i danas za sve promasaje i evidentno pogubno razbijanje YU okrivljuje Tita.Druga grupa je medju porazenima u II Sv.R koji bi da poput gubitnika u I Sv.R promene istoriju,a preko svojih fanova, istomisljenika i ponajmanje potomstva.Treca grupa kritizera je najopasnija,to su rasturaci i prodavci Srbije,oni koji su prastali zlocine nad njom,povlacili tuzbe,menjali Rezolucije, marginalizovali R1244,O/U ni u snu ne spominju,bas ih je briga za zdravlje nacije,i isporucuju predsednike i generale,bolje od sebe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља