понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:55

Романи које издавачи предлажу за Нинову награду

Аутор: Зоран Радисављевићсреда, 23.10.2013. у 22:00
(Фото Р. Крстинић)

58. САЈАМ КЊИГА

Ова година, по мишљењу издавача, најслабија је у романескној продукцији, и квантитативно, а поготову квалитативно. Објављено је једва педесетак романа, а „Нинов” жири већ се хвата за главу, јер није нашао наслов који завређује епитет најбољег романа године. „Нинова” награда књижевна је награда критике за најбољи роман године. Први пут је додељена је 1954. године, Добрици Ћосићу у за роман „Корени”, последњи пут Александру Гаталици, прошле године, за роман „Велики рат”.

Питали смо издаваче имају ли роман за „Нинову” награду.

У „Лагуни”, уз роман Вука Драшковића „Тамо далеко”, указују и на романе Миомира Петровића „Мирис мрака” (узбудљива одисеја српске и грчке породице чије су се судбине укрстиле на београдском Дорћолу), Светислава Басаре „Гнусоба” (беспоштедна сатира у којој се Мандарић и Маслеша, два главна јунака романа, обрачунавају са српским примитивизмом), Слободана Владушића „Ми, избрисани” (први роман у српској књижевности у којем је стављен знак једнакости између папирног и сајбер-издања), Дејана Стојиљковића „Знамење анђела” (узбудљива приповест о људима који су променили ток историје и срушили једну империју да би на њеном згаришту сазидали нову), Владимира Арсенијевића „Лет” (један сасвим обичан лет, непосредно пред Други светски рат, заувек ће променити живот Павла Андрејевића, поручника Краљевине Југославије).

У Српској књижевној задрузи указују на роман Мирослава Тохоља „Сестре”, који, понајмање, тематизује југословенску заблуду, национални патос, рат или историју, јер ови мотиви представљају само декор за једну другачију причу. Аутор другог романа – „Калипоље” је Слободан Ћировић. Реч је о историјској фресци Шумадије и Србије у 20. веку, с нагласком на личној и породичној трагедији у Другом светском рату.

Београдска „Просвета”, у трци за „Нинову” награду, предлаже више својих наслова. Роман Драгана Мијаиловића, који живи у Гетеборгу (Шведска), „Девојчица и ветар”, упечатљива је, антинаркоманска прича, која читаоце не оставља равнодушним. Видак Масловарић аутор је романа „Непоменик”, који говори о сукобу између колектива и појединца, у којем овај други обавезно губи. У роману „Историја болести”, Родољуб Степановић слика ланац несрећа српске историје, од Немањића до Милошевића. Сања Атанасијевић, у роману „Ваздушни људи”, по оцени Јована Јањића, аутентичан је глас на књижевној сцени Србије, који својом интимистичком причом узбуђује читаоце.

Нова, све успешнија издавачка кућа – „Вукотић медија” објавила је нови роман Гордане Ћирјанић „Мрежа”. Брачни пар из Београда, он новинар, она учитељица, одлучују се за корените промене, за живот на селу. Кроз интимну драму, прелама се драма читавог друштва. „Чигоја штампа” и Књижевна фабрика „МЈВ и деца” објавила је нову књигу Мирослава Јосића Вишњића „Барон из Шарага”, коју аутор назива: тестаментом, повешћу, венцем прича, романом, метафором, алегоријом...

У „Архипелагу” сматрају да је нови роман Милете Продановића „Аркадија” озбиљан кандидат за „Нинову” награду. Узбудљив, транзицијски роман о кључним изазовима нашег времена. Издавачка кућа ТАНЕСИ типује на роман младе списатељице Дине Хрецак „Сат, померен уназад”. Радња почиње откуцајем једног сата, преласком на зимско рачунање времена (што ће се догодити у недељу, на Сајму књига), са којим дани носе нове изазове, а ноћи вапе за исправљањем погрешака упокојених. Графички атеље „Дерета”, у трку за „Нинову” награду, улази с два наслова: Верослав Ранчић „Градоначелница” и Владислава Војновић „Козје уши”.

„Службени гласник” сматра да се „Нинов” жири не би обрукао ако би наградио неку од следећих књига: Лабуд Драгић „Беле ноћи сивог сокола”, Миленко Пајић „Очевина”, Мирјана Бјелогрлић-Николов „Шегрт ловца на ветрове”, Станко Ж. Шајтинац „Прокименски путописи”, Драган Стојановић „Двојеж – Двојеж”... Новосадски „Прометеј“ указује на три своја наслова: Радован Ждрале „Христова књига косовска”, Радован Настић „Сваки пас има свој дан” и Вјећеслав Берар „Moto Perpetuo”. Издавачка кућа „Агора” за „Нинову” награду кандидује роман Мира Вуксановића „Бихпоље”. Роман Живојина Ивковића „Обала” објавио је Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево. Овај роман већ је добио награду „Златна сова”. Завод за уџбенике из Београда објавио је нови роман Лауре Барне „Пад клавира”.

Ово су, незваничне, номинације (и жеље) издавачких кућа, а ко ће стварно добити „Нинову” награду, сазнаћемо средином јануара наредне године. 


Коментари0
935e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Синоћ у граду

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља