петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:33

Знала је ко ради на распаду СФРЈ

четвртак, 24.10.2013. у 12:30
Тито, Јованка и Хаиле Селасије

Почетком седамдесетих година, када се увелико одвија заплет разбијања Југославије, делови расцепканог југословенског руководства, ти мали, комунистички кнезови који ће се, након крвавог грађанског рата, прогласити за шефове новонасталих држава, покрећу механизам катастрофе. Јованка је тада имала статус недодирљиве, каприциозне Титове супруге, жене која од највећих лидера 20. века, лично није упознала само Мао Цедунга. Ко данас још дише, а може да свету исприча своја сећања из разговора са Черчилом, Кенедијем, Хрушчовим, Никсоном, Краљицом Елизабетом, римским папама, Насером, Садатом, Јасером Арафатом, Фиделом Кастром, Индиром Ганди, Гадафијем...?

Ко данас може да сведочи о дружењима са Ричардом Бартоном и Елизабет Тејлор, о испијању еспреса на Брионима са Софијом Лорен, о шетњама са Орсоном Велсом?   

Као жива енциклопедија унутрашње и спољње политике Југославије, у ушанченим републикама које су се спремале за сецесију, она је средином седамдесетих година препозната као један од најснажнијих интегративних фактора земље. Она, виолентна Српкиња, личанка, потпуковница ЈНА, удата за маршала светског или белосветског реномеа, Хрвата, којег су већ раздирали болест и друг Алцхајмер, што је већ почео да залази у њихове дворе.

О планском разбијању њиховог брака, сведочио ми је лично фотограф светског реномеа Иво Етеровић, који је крајем шездесетих и седамдесетих година снимао фотографије Тита и Јованке за светски ексклузиван фото-албум о њиховом заједничком животу. Сплићанин Етеровић је недавно преминуо у Београду, ту је и сахрањен, као један од последњих примерака изумрле лозе „југословенчина”, али је до своје смрти остао веран Јованки Броз. У неколико исповести, посведочио ми је како је кључни задатак разбијача Југославије био тај, да се Јованка Броз на све могуће начине удаљи од Тита. Или Тито од Јованке, свеједно. Шјор Иво је био човек од несумњивог интегритета: када је истекао његов уговор са Титом, до своје смрти, био је лични фотограф – римског папе! Онако како је својим телеобјективом нишанио у Тита и Јованку, на исти начин је лоцирао доскорашњег светог оца Бенедикта Шеснаестог, остављајући савршене фотографије поглавара Ватикана у фасциклама београдске надбискупије.

Етеревић ми је говорио како је у Љубљани, бројећи своје последње часове, Тито бунцајући изговарао Јованкино име, иако су неколико година живели раздвојени. И она је до смрти помињала Тита, па би се, у јефтиним љубавним романима, њихова романса могла назвати – љубављу за сва времена.

Делећи постељу са Титом, она је делила и најсуптилније државне тајне. У спаваћој соби, она је схватала да се припрема распад земље и знала је ко су главни инжењери радова на демонтажи „балканске златне земље”, која је представљала последњи бедем за нарастајуће национализме. Према њеној исповести, кључни људи су били свемоћни шеф УДБЕ, словеначки комунистички функционер Стане Доланц и министар одбране генерал Никола Љубичић, кључни српски кадар у највишим сводовима југословенске моћи. Два најјача човека после Тита, који су управљали механизмима тајне и јавне силе СФРЈ, сматрали су да је највећи унутрашњи непријатељ земље, заправо – Титова супруга! О томе сведочи 50 седница Председништва СФРЈ, Председништва ЦК СКЈ и седница фамозног Савета за заштиту уставног поретка, на којима је искључиво разматран „случај другарице Јованке”. Касније је једна њена рођака на Бувљој пијаци, наводно, у Београду, пронашла те стенографске белешке, које су се показале веродостојним, што овој причи, као што нам и сличи, даје гротескни тон. 

Дворска посттитоистичка екипа комунистичких лордова, схватала је да ће, после његове смрти, као могућа наследница, фигурирати челична леди из маршаловог брачног кревета. Јер, ако је толике деценије Јованка умела да држи поред себе на узици несташног Тита, који је пре ње јурцао за младим партизанкама више него Вермахт и домаћи издајници заједно, дворјани су лако дошли до закључка да би прва дама могла у евентуалној политичкој комбинаторици наследити Тита. Нарочито због њених личних познанстава са лидерима широм света.

Зато јој смештају игре: проглашавају је, најпре, српском националисткињом, која је, наводно, са српским генералима (чуј, српским, поред Љубичића), спремала војни пуч и преузимање контроле српских кадрова у Југославији. Потом је пуштена прича да је она заправо совјетска шпијунка, убачена у Титов кревет како би одатле шаптала нежне приче Москви.

Да, то би све заиста можда и било могуће, да се играч попут Тита, везивао на леђа. Али, историјски факти и сведоци којима се одвезао језик, сада потврђују да је Тито заиста волео Јованку Броз, жену која је наслућивала и противила се распаду Југославије.

И, она у томе није успела. Зато је једне кишне ноћи, у спаваћици пребачена у стару трошну вилу на Дедињу, без грејања. Потом су јој одузели сва лична документа, како не би напустила земљу. Потом су јој одузели пензију, као потпуковнику и носиоцу Партизанске споменице.

Зашто? Шта то свет није смео да зна, а што је знала Јованка? Зашто нам се чини да, када се погледамо у огледало, имамо утисак да су нам уши нешто веће? И да те уши личе на магареће. Да ли ту генетску промену да смо од људи претворени у магарце, не смеју да сазнају виртуелни Југословени и остали народи и народности? Да ли је то последња Јованкина тајна коју језаувек однела са собом и поделила је са човеком кога је искрено волела?

Александар Апостоловски

(Крај)


Коментари12
ded2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

malo bez veze xxx
Jovanka nikad nije radila na raspadu onda SFRJ, zato je i kaznjena.Kad je sve to otkrila odkacili su je u kontejner. I svi radili kako im odgovara.Zato nam i dan danas "dobro ide".Sve sami skart iz komunistickog perioda. Druge Republike uzivali, dobro su ziveli. Samo mi i uvek samo mi!Zahvaljujucim titu. Mozda ce neko i da vidi? Sada je stvarno kraj. Mladi bi trebali sve da odstrane, to se njih ne tice i da pocnu novi zivot, novi sistem,nova politika. Sve starije od 30.god. odbaciti. Probudite se vec jednom?Ovo je vas svet u kome ce te da zivite.Stari "komunjare", zauzimaju vasa radna mesta? Eliminisite. Nema vise tate i mame. Vi ste buducnost i ponasajte se tako.
vasko Kostojcinoski
Господине Апостолски, Цитираќу книжевника Д. Тошиќа: ‘‘Југославија је велика идеја, проблем је што смо ми мали‘‘. Ипак баук ‘‘југоносталгије‘‘ кружи у свим државама С.Ф.Р Југославије, као што исто тако кружи, код актуелних владајуќих структура и страх од нје. Каква је улога новинара у односу на вредности те идеје, на то они морају сами одговорити. В.К
Sarajlija iz Moskve
Aleksandre, prekrasno, kao i uvijek
Znao sam i ja
Kakve to ima veze? Svako pri zdravoj pameti je video od 1970-ih ko radi na raspadu SFRJ. Ali onaj ko se pobunio njega je progutao mrak. To njeno navodno "znanje" nije nikako jedinstveno. Osim toga ona je i sama zajedno sa suprugom (dok nije zatvorena) radila na raspadu SFRJ.
Velimir Sokolović
Jugoslavija je trebala, mogla i morala opstati. Ali, ehehe, da nije naših vještih , hohštaplera i papaka svih vrsta i nacija, koji su radi svojih ličnih interesa prihvatili ulogu razbijača jedne u svemu atraktivne zemlje. Jugoslavija je bila po mjeri svih njenih nacija i nacionalnosti. Bilo je nekih problema u tom smislu i nerješenih pitanja ali su se ona vrlo jednostavno mogla izvršiti bez ratovanja i bez osporavanja života bilo kome. Ali lezihljeboviči dolaze na vlast i sjebu jednu zemlju koja je bila u usponu. Ja sam iz radničke porodice sa šestoro djece i svi smo završili fakultete. Ko to može danas bilo gdje u svijetu omogučiti ? Ko ? Niko. A da ne govorim o drugim pogodnostima, mirnom spvanju i slično. Slovenci i hrvati se raduju, slave, šenluče jer su eto napokon izašli iz "te mrske zemlje-uh fala bogu" tako oni kažu, a bili su nekada glavni zagovornici Jugoslavije. Molili su i kukumakali da se ona formira. Zna se i zašto. Pa i srbi su molili i tražili formiranje Jug

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља