среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Културни амaтери – популарни међу децом и родитељима

Аутор: А. Цветићанинчетвртак, 24.10.2013. у 22:00
Бављење фолклором добар начин да се деца осамостале, стекну пријатеље, путују, упознају друге културе: KУД „Димитрије Туцовић” (Фо­то А. Васиљевић)

Ових дана у многим културно-уметничким друштвима на аудицијама за дечје играчке ансамбле била је гужва. Основци, узраста од 8 до 12 година, колика је најчешће граница испод које ова друштва не примају нове, мале играче, желе да науче „моравац” или Влашко коло. У појединим случајевима, на први час долазе по наговору родитеља.

Како каже Велимир Аговски, уметнички директор АКУД-а „Лола” из Београда, они сваке године упишу од 100 до 150 малих играча.

– У односу на период од пре 10 или 20 година интересовање деце, то јест родитеља за упис малишана је повећано. Разлози су различити. Једном броју малишана су и сами родитељи били чланови. Другима је мотив да на правој адреси стекну знања о народној традицији; ту су маме и тате који услишавају жељу детета за плесом. Многи желе да им деца поводе време у окружењу у коме ће се њихово васпитање употпунити на мерилима вредности која подразумевају тимски дух, марљивост, одговорност, обавезу доброг успеха у школи, појашњава Аговски и са поносом додаје : „У данашње време, просто је невероватно али је истинито, да су фолклорни ансамбли место где је проценат деликвентног понашања сведен на нулу!

У Србији нема прецизног податка о броју аматерских друштава. Завод за проучавање културног развитка је различитим пројектима дошао до базе око 800 аматерских друштава.

До почетка 2000. године бројевима се бавио Савез аматера, док се данас као и сва друга удружења грађана регистрацијом у АПР-у воде кроз шифру за културу и уметност.

– У бази „Е-културе” за 772 друштва поуздано смо проверили податке, док смо за 50-так сазнали током разговора обављених у локалним заједницама, каже за „Политику” Маша Вукановић, магистар етнологије и антропологије, истраживач Завода и аутор истраживања „Културно-уметнички аматеризам. Снага културе”.

Истраживали смо проблеме културе у Србији тако да нисмо прикупљали детаље о старосној, полној или образовној структури, појашњава она.

Ипак, уочен је пораст броја чланова; на пример, од 2007 до 2009, за нешто више од 2.388.

Чињеница је и да се КУД-ови суочавају са проблемима. Финансијским пре свега. Највећи број зависи од сналажљивости оних који их воде и воље локалних самоуправа. Законом о култури, у члану 72. пише да аматерска удружења имају статус субјекта у култури и да су јединице локалне самоуправе те које обезбеђују просторне услове и средства за реализовање програма.

Како то у пракси изгледа зависи од општине до општине. Одговарајући ових дана на нови упитник, једна директорка КУД-а из града познатог по бањском туризму, написала је: – Културни аматеризам је, нажалост, стављен не у други већ у трећи или пети план. Све што КУД-ови раде и труде се да очувају нашу културну баштину, као да није важно. То се огледа пре свега у мизерној финансијској помоћи. Средства су од 50.000 до 100.000 динара, и то за целокупни трошак за читаву годину! Без обзира на то ми се довијамо на разне начине како бисмо се одржали.

На срећу, у многим општинама и градовима редовно се издваја новац за рад КУД-ова. Током лета у многим градовима, од Лознице, Ужица, Јагодине, Вршца, одржане су фолклорне смотре.

У Министарству културе на питање да ли су надлежни за рад КУД-ова, за „Политику” су одговорили да евиденција аматерских културно-уметничких друштава није у њиховој надлежности и да се у складу са Законом о култури, финансирају по пројектима на која се сви заинтересовани могу пријавити на редовном годишњем конкурсу овог министарства.

Марко Мићић је шест година био члан „Кола”, јединог професионалног ансамбла, а од 2011. играч је у две међународне трупе ирског плеса.

– Деца треба да се баве фолклором јер им помаже да се осамостале, стекну пријатељства, путују, упознају друге културе – каже младић који упркос међународним обавезама има времена да буде кореограф у КУД- у „Аца Обрадовић” из Баваништа.

----------------------------------------------

Пут којим су многи прошли

Познати глумци Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Зоран Радмиловић на почецима својих каријера били су чланови „Лоле”, Јелисавета Сека Сабљић и Милош Жутић су потекли из омладинског позоришта „Дадов”, а истакнути диригенти и композитори, као што су Зоран Христић, Јосип Славенски сарађивали су са аматерским културним друштвима.


Коментари0
cacc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља