уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.10.2013. у 22:00 М. Димитријевић

Цркве Косова и Метохије на списку светих места Медитерана

Призрен, Манастир Светих арханђела, 2004. запаљен и опљачкан

Јерусалим, Света Гора, Мека, Ватикан и српске цркве на Косову и Метохији налазе се на списку светих места Медитерана које би требало посебно заштитити. Ова листа дефинисана је у оквиру међународног пројекта којим руководи професор Силвио Ферари са Правног факултета Универзитета у Милану а који окупља еминентне стручњаке чија је преокупација заштита баштине светих места. У току је рад на изради декларације, која би, као скуп конкретних мера, требало да буде усвојенa следеће године на Малти.

Научници ангажовани на пројекту, међу њима и проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, очекују да након усвајања документ добије „soft law” статус, односно да посредством политичке подршке прво Европске уније па потом и Савета Европе прерасте у препоруку или смерницу која ће бити међународно поштована. Пластичније речено – јасан политички притисак обезбеђује у овом и у сличним случајевима поштовање препорука. Да то очекивање није без основа потврђује податак да је семинару, који је на ову тему одржан у мају прошле године у Бриселу, присуствовао и Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије као и Андрула Василију, комесар ЕУ за културу и образовање.

Како за „Политику” објашњава Аврамовић, целу причу пре четири године иницирао је професор Ферари, бавећи се, са једене стране, светим местима као специфичном врстом баштине и потребом њихове заштите (са акцентом на Јерусалим) и са друге, празнином која постоји између инструмената Унеско и кривично-правне одговорности за уништавање баштине. Јер, санкције Унеско декларација су симболичне а процедура доласка до кривичних казни је изузетно компликована и дуготрајна. Модели које предлаже група професора премостили би простор између поменутих декларација и кривичне одговорности.

– Многи би се запитали откуд Космет у склопу Медитерана. Овај простор који има два развођа – један слив припада Јадранском мору а други Црном мору – професор Ферари и његове колеге с правом виде, у једном ширем смислу, као део Медитерана – колевке свих религија. Имајући то у виду веома су заинтересовани да се и простор КиМ ваљано заштити – објашњава наш саговорник и додаје:

– Чак и у склопу ове радне групе албанска страна имала је своје виђење ситуације. Албански колега направио је документ који је више био политички памфлет, у којем је ситуација на Космету представљена тако да нема потребе да се ишта ту посебно штити јер су њихови прописи о заштићеним зонама око комплекса наших цркава и манастира довољни. Мој предлог је ишао у другом правцу, јер та оцена не осликава право стање ствари. Осим основних културно-историјских смерница и података који говоре о дешавањима у протеклој деценији, предложио сам модел заштите који се може применити и шире од Косова и Метохије а који у себи садржи три слова „р” – реституцију, реконструкцију и ревитализацију.

Како објашњава Аврамовић, реституција над комплетном црквеном својином на Космету је кључна, јер питање верских слобода јесте питање имовине.

– Када успете да обезбедите приватну својину над простором једне цркве или манастира онда је он аутоматски заштићен свим нормама међународног права јер је приватна својина неповредива. Реконструкција на којој инсистира и Европа подразумева одговоре на питања ко је врши и ко је плаћа. Вршио би је онај коме тај објекат припада а то су СПЦ и наши експерти а не албански или европски, док би је платио онај ко је нанео штету. Кад некога оглобите по простом принципу накнаде штете, он је други пут неће нанети. Ревитализација подразумева да црква или манастир мора бити место живе религије да би било свето, а не музејски експонат или туристичка дестинација. А да би то постало ту је још један услов – репатријација, односно повратак избеглих. Ако се омогући економски просперитет кроз остварену реституцију, људи ће имати мотив да се ту врате. Јер циљ је и спасавање објекта и живе вере која ту обитава – закључује Аврамовић.

Коментари0
aaeb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља