субота, 29.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:21

Новински дневник научних открића

петак, 25.10.2013. у 21:57

На Сајму књига у Београду изложене су три књиге Станка Стојиљковића, оснивача и уредника научне рубрике „Политике”, готово две и по деценије, објављене у протеклих неколико месеци. Прва је џепно издање „Мозак на чипу” (Човек без будућности, будућност без човека), бестселера популарне науке на нашем језику из 2009. године, која је освежена и допуњена најновијим научним сазнањима. Друга jе „Србија до Шангаја” (Како је Универзитет у Београду доспео међу 500 водећих у свету), појавила се 15. августа, a трећа, „Алхемија науке”, изишла је два дана уочи сајма.

Оснивач научне рубрике „Политике” и њен уредник дуже од 24 године, у поднаслову треће књиге, своје сусрете с нобеловцима, водећим иностраним и врхунским српским истраживачима у земљи и расејању, назвао је „узбуђујућим открићима, задивљујућим сазнањима и изненађујућим увидима”. На готово 380 страница описана су несвакидашња достигнућа која су у највећем обиму објављена у нашем листу. На известан начин то је новински дневник одабраних збивања у која су се читаоци уз прве руке осведочили у данима и седмицама када су била у жижи јавности.

Штиво je подељено у три поглавља – Нобеловски висови, Прометејски усуд и Српски аргонаути – у којима је разврстано девет добитника нобеловског и сродних одличја, 19 научника из самог светског врха и 85 изабраних истраживача из Србије. У свим разговорима новинар настоји да од свакога саговорника сазна чиме је он допринео зидању свеколике куле знања од најдревнијих алхемичара до наших дана.

Откуда помињање алхемије?У позиву на читање, насловљеном Уместо добродошлице, аутор себи и другима поставља суштинско питање: За чиме су трагали алхемичари, скривени од знатижељних и злурадих очију? И у наставку одговара: „Приупитајте данашње научнике, и знаћете одговор. За најзапретанијим тајнама природе. Сасвим је свеједно како је ко своју жудњу за (од)гонетањем назвао и куда га је она водила. Вековима пречишћавана као вода скакутавог планинског потока, загонетка над загонеткама најдуже је голицала машту под именом камен мудрости. Пета суштина света. Од истих снова саткани, и савремени истраживачи настоје да проникну у то што ни ненадмашни умови 20. столећа. Упињу се да властитим умом завире у Творчеву промисао и да бакљу знања, угледајући се на свог претечу Прометеја, предају људима.”

Потписујући необично насловљену рецензију Парадоксолог на раскрсницама, академик Часлав Оцић наглашава: „Станко Стојиљковић,цели свој раднивек, стојећи на раскрсницама, пита се, и друге пита, о односу узрока и последице, објашњава и тражи од других објашњење појава и процеса, покушава да проникне у њихов смисао. Из љубави према истини и човекољубљу, у времену великог судара знања и приземног интереса, он неуморно истрајава на страни Давида против Голијата.”

Издавач је „Школски сервис Гајић” из Београда.

М. С.


Коментари2
eec3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Julia Bozanova
Na fakultetu biologije St.Petersburskog Univerziteta, gde ja radim, citali smo " Mozak na cipu ". Po rekomendaciji profesora taj rad sada citaju studenti. Citaju I studenti drugih fakulteta. Cestitamo Stanku Stojiljkovicu. Mi imamo nase knjige na Belgradskoj jarmarke ove godine.
Es. Ku.
Stanko Stojiljković je učinio više za 24 godine, nego svi ostali za pola veka u Politici. Njegova posvećenost nauci i projekti po kojima je najstariji dnevnik na Balkanu, prominirao po ekskluzivnosti i originalnosti, daju mu večnu propusnicu da uprkos nedavnoj deklarartivnoj seobi u treće doba, na insistiranje čitalaca bude doživotno aktivan, kako bi makar subotom ponovo hitali na kioske, da samo zbog nauke čitamo Politiku... Zato, bravo Stanko, ne samo zbog treće knjige i jedva čekamo TVOJE NOVE PRILOGE, iz trećemilenijumske nauke i tehnologije...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља