субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Културна револуција нас је ојачала

субота, 26.10.2013. у 21:57
Фото Милорад Поповић

Смедерево – Награду „Златни кључ Смедерева” добио је Џао Лихонг, један је од најдаровитијих кинеских песника и писаца. Рођен је у Шангају 1952. године. Активно је почео да се бави писањем 1970. Завршио је студије књижевности на Источном кинеском универзитету. Гостујући је професор на два универзитета у Шангају. Директор је Савеза кинеских писаца у Пекингу и потпредседник Савеза писаца Шангаја. Издавач је месечног часописа „Shanghai Literature” и двомесечног часописа „Shanghai Poets”. Објавио је око 70 песничких, прозних и других књига. Добио је више књижевних награда. Његово дело утицало је на многе младе кинеске писце, укључено је у наставне планове и изучава се у школама, од основних до средњих и виших. Књиге су му  преведене на неколико страних језика.

„Смедеревска песничка јесен”, у преводу Драгана Драгојловића, управо је објавила књигу Џао Лихонга, двојезично, на српском и енглеском – „Чамац за небо” (A Boat to Heaven), која је објављена у Ирској (2010). Ово је први превод Лихонгове поезије на српски језик.

Били сте жртва Кинеске културне револуције. Како данас гледате на то време?

Културна револуција била је нешто посебно у савременој историји Кине. Она је била ноћна мора за многе Кинезе, много смо пропатили током тог турбулентног времена. Многи људи моје генерације били су послати у удаљене крајеве земље, да раде у пољима. Били смо понижени, бачени на најнижи могући ниво. Били смо жртве једног режима, али смо, с друге стране, били у прилици да сагледамо једноставност живота сељака, који се сваки дан боре против сиромаштва. Много смо научили, брзо смо сазрели. Моја генерација, због свега што нам се издешавало током Културне револуције, постала је много јача. Имали смо сопствено мишљење и нисмо лако прихватали све што нам се нудило. Били смо способни да откријемо светло у тами, и наду у безнађу.

Колико су ти бурни догађаји утицали на вашу поезију?

Писцу и песнику, тешко животно искуство, користи приликом писања. Када гледам уназад, године проведене на раду у селу, најупечатљивији су део мог живота. Сва бол и туга тог времена постали су неодвојиви део мог песништва. Када сам почињао да пишем, никада нисам помислио да ћу бити песник. Никада нисам очекивао да ће ме речи учинити популарним. После напорног дана на пољима, враћао сам се у мој мали смештај, палио лампу и писао: о мојој љубави према природи, мом мишљењу о животу, мојој нади за будућност. Свој живот сам претакао у песме и прозне записе. Без тог периода мог живота не бих био данас ово што јесам.

После хапшења „четворочлане банде“ све се променило. Припадали сте генерацији која је градила „нову Кину“, која је освајала нове слободе?

Тачно је да ми дуго нисмо могли да пишемо о свему о чему смо желели. На пример, моје песме које сам писао под светлошћу лампе, на селу, о мом животу, болу, мржњи, збуњености, у то време нису могле да буду објављене. Али, време се променило. Сада се може писати слободно, о свему. Писци могу да пишу о свему што је део њиховог животног искуства. Нема прописа који забрањује било коју тему, нема табу тема. Мислим да је ово добро време за писца у Кини. Има и неких који не мисле тако, али свако има право на своје виђење. Никада није било, па ни данас није, лако писати добра, уметничка дела, која откривају мистерије живота. 

Као тинејџер, сањали сте да будете музичар или сликар. Ипак, определили сте се за књижевност?

Мислим да је свако, у младости, сањао да буде музичар или сликар. Али, за та занимања неопходно је бити талентован и професионално обучен. Определио сам се за књижевност, јер, када год сам имао оловку и лист папира, могао сам да пишем и износим тајне свог срца и душе. Зато нисам постао сликар или музичар, мада моја љубав према овим уметностима није мања. Пишем о сликарству и музици у мојим прозним књигама. Мислим да песник мора да воли музику, јер свака песма има своју мелодију и ритам. У слободном времену бавим се калиграфијом и слушам музику. Музика ми доноси мир.

Колико се у свом писању ослањате на богату кинеску традицију?

Кина има 5.000 година стару традицију у песништву и књижевности. Кинеска мудрост најбоље је исказана у поезији. Наши преци употребљавали су најфиније речи да опишу лепоту природе, да искажу дубину мисли о животу. Кинеска класична поезија је драгуљ књижевности. Када данас читам ту поезију, она ме уздиже, буди дубоке емоције и осећања. Она је понос кинеског језика и кинеске књижевности. Нико не може да оспори лепоту класичне кинеске поезије, чак ни данас када је традиција на удару критике. Пишем поезију, која није под строгим правилима, из класичног времена, али тај традиционални начин утиче на моје писање. Верујем да су многи савремени, талентовани песници, сазрели на класичној поезији, као и ја. Савремена кинеска поезија наставак је класичног кинеског песништва. Немогуће је данашње песнике одвојити од традиције. 

У којој мери сте отворени за књижевне утицаје из света?

Волим лепоту речи, било кинеских било страних. Мислим да су кинески преводиоци на великим мукама, имају тежак посао да нам приближе светску литературу, због језичке баријере и специфичности кинеског писма. Тешко је превести с кинеског, али није ништа лакше ни превести на кинески. Захваљујући преводиоцима, нама је доступна светска класична књижевност. Многа популарна и утицајна књижевна дела из света преведена су на кинески. Волимо страну литературу. Говорећи отворено, многа дела европских и америчких писаца, била су инспирација за кинеска дела. Људске емоције су свуда исте, независно од језика на којем су писане. Наше опсервације о животу, могу бити различите, али откривена истина – постиже исти ефекат на свим језицима. 

Колики су тиражи књига у вашој многољудној земљи?

Тиражи, понекад, достижу милионе примерака, али су, најчешће, тиражи озбиљних књижевних дела ограничени, знатно нижи. Што се тиче песничких књига, тираж од хиљаду примерака сасвим је довољан. Тиражи песничких збирки се не могу упоређивати са тиражима популарне књижевности. Ретке су песничке књиге које се штампају у неколико десетина хиљада примерака. Пишем прозу и поезију, прозне књиге се боље продају него песничке. Моје прозне књиге ушле су у школску лектиру, од основне школе до факултета. Али, понекад један чланак може бити утицајнији од читаве књиге. Многи млади људи постају моји читаоци захваљујући томе што су прочитали неки мој чланак. 

Који српски писци су преведени на кинески?

Донедавно најчитанија и најутицајнија српска књига био је „Хазарски речник“ Милорада Павића. Неки писци су копирали његове идеје и правили своје сопствене приче.

Зоран Радисављевић


Коментари0
a2ce7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља