субота, 28.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Школа добрих домаћина

субота, 26.10.2013. у 21:57
Пољопривредна школа у Ваљеву Фото Д. Јовановић

Ваљево – За 90 година дуге животне линије из прве Пољопривредне школе у Србији, а треће, поред оних у Марибору и Крижевцима код Загреба, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, са дипломама је изашло око 9.000 младића и девојака.

По знање у Ваљево долазили су млади из свих крајева Србије, добрим делом БиХ и места у северној Црној Гори. Иначе, у уводу сваког разговора о овој школи која дуже време носи епитет најорганизованије и најбоље у држави, прво ће вас подсетити на податак да је поред великог броја врсних стручњака, академика, професора универзитета, уметника и јавних радника пет бивших ђака добило Орден народног хероја за учешће у Другом светском рату. Одмах потом посебно ће подвући да су од изузетног значаја са српски аграр они ученици који се са добијеним знањима и стеченим вештинама враћају на своју очевину и дедовину.

Један од ученика ове школе био је и легендарни оперски певач Мирослав Чангаловић. Према незваничним подацима, његов таленат је примећен док је са другарима кувао пекмез намењен за ђачки интернат. Док су мешали слатку масу, сви су певали, а глас који се издвајао био је Чангаловићев који га је касније однео у звездане висине. За књижевника Добрицу Ћосића зна се да је 1942. године требало да изађе на матурски испит, али до тога није дошло јер се тих дана спремала велика рација а он као припадник комунистичке омладине није смео да чека легитимисање. Са још неколико школских другова једне ноћи преко Сувобора и Равне горе отишао је према родној Дренови, односно Крушевцу. И данас се чува школско решење којим се омогућава Добрици Ћосићу да изађе на матурски испит.

Наш лист је писао када је пре две године ученик Милија Јелић, из села Радобића код Мионице, добио диплому у овој школи на смеру за руковаоце пољопривредном механизацијом. Реч је о дечаку који је са непуних седам година преузео бригу о целокупном домаћинству, када је њега, млађу сестру и болесног оца напустила мајка. Са седам година је био за командама трактора, а како се тако ситан није могао видети за воланом, пролазници су на почетку мислили да неке чудесне силе управљају овом машином по њиви, и то док она оре. Као што је својевремено обећао, Милија се по завршетку школе вратио на имање и, поред своја четири, закупио је још пет хектара земље коју обрађује.

Наш домаћин Милан Гајић, директор школе за чији се визионарски приступ везују сви њени успеси, каже да је било немогуће да то уради један човек, без вредног, стручног и мотивисаног колектива. До развојног замаха и изласка изнад просека дошло је у протеклих десет година.

–У том периоду потпуно су реконструисане све школске зграде, набављена савремена наставна средства, опремљени кабинети и лабораторије, док је 2007. отворена нова фискултурна сала, а две године касније капитални објекат Дома ученика, капацитета преко 100 лежајева. Некад интернат, сада Дом за ученике, садржај је неодвојив од ове школе, и такав приступ, односно модел, даје најбоље резултате. Осавременили смо многе јединице на школској економији, у чијем је саставу 60 хектара земљишта које се обрађује уз максималну примену агротехничких мера, у чему су ангажовани ученици. Поносни смо и на укљученост у неколико међународних пројеката, као што је онај за узгој свиња расе „ландрас” по норвешком концепту, као и на допунско школовање наших ђака у Финској. Исто тако, у континуитету организујемо семинаре, стручна предавања и промоције, тако да су врата школе стално отворена за све пољопривреднике и грађане из ваљевског краја – прича директор Гајић, додајући да од пре неколико година школска економија и Дом ученика раде уз примену највиших стандарда као што су:HACCP, ISO 9001 и ISO 14001. Иначе, ова школа је јединствена и по томе што ђаци, у пекари, млекари, месари и другим радионицама у саставу економије, где обављају производну праксу, истовремено припремају и храну за абоненте Дома ученика. То је, како нам је потврђено, истовремено и лекција за такозвани одрживи развој, односно пословање које доноси позитивне резултате.

Будо Нововић


Коментари0
e8467
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља