среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:53

Лична карта па помоћ од државе

Аутор: Стефан Деспотовићнедеља, 27.10.2013. у 09:40
(Фото Д. Јевремовић)

„Када у министарство буду пристигле све личне карте државних фирми, сешћемо за сто с руководиоцима тих предузећа и са сваким од њих, од ’Галенике’ и ’14. октобра’ до ’Икарбуса’ и ’Железаре’ ћемо  направити план решења њихових проблема и спремити их за приватизацију”, каже у интервјуу за „Политику” Саша Радуловић, министар привреде.

Каква је ситуација, колико их је стигло?

До прошле недеље их је било тек 10 комплетно попуњених, али сада се број повећава и обећавам да ће све бити објављене на нашем сајту како би сви могли да их виде. Ја морам да кажем да је реч о једноставним табелама у којима се траже информације о предузећима, добављачи, партнери, имовина, финансијски подаци. Ко уредно води књиговодство то може да нам достави за седам дана, а ко то не учини значи да нема уредне књиге или има добављаче и купце које није бирао по економским ценама. А да би неко предузеће добило помоћ од државе, оно мора да нам достави своју личну карту.

Јасно је да је реч о обавези јавних предузећа и оних која су у државном власништву. Шта је са оним која су полудржавна, у којима постоји приватни капитал и којима не треба помоћ државе? Због чега се и од њих траже личне карте?

Код њих је та обавеза мало другачија. Држава као мањински власник може преко надзорних одбора да тражи увид у финансијске податке и то ћемо радити. Али, сада нам је фокус пре свега на предузећима у Агенцији за приватизацију и јавним предузећима. Осим 153 која су у реструктурисању, има још 419 државних фирми у надлежности Агенције.

Али, да се вратимо на полуприватне фирме у којима држава има само део. Када јавно објавите њихову личну карту на сајту, да ли тиме објављујете поверљиве податке приватног власника који су пословна тајна?

Наравно да код тих фирми не можемо нити ћемо да објављујемо податке, али код свих где је држава већински власник не постоји разлог зашто би било шта било сакривено од очију јавности.

Значи, за полуприватне компаније не постоји иста обавеза?

Не на исти начин и понављам да то сада није примарно. Већи проблем су јавна предузећа и када с њима будемо завршили, кренућемо на комунална, којих има готово 600.

Једна од првих ствари које сте најавили је завршење приватизације по новом моделу. Шта то значи?

Спровели смо катастрофалну приватизацију и време је да се то јавно каже. Опљачкана је имовина фирми, стотине хиљада људи је остало без посла. Много тога је спорно. Не само те 24 приватизације о којима сви причају, већ и много више од тога.

То се углавном зна. Шта ћете ви променити?

Нови закон о приватизацији који ће бити усвојен до краја године ће се базирати на две кључне речи. Једна је транспарентност поступка и све ће бити јавно. Друга је одговорност, како руководства тако и државних службеника у Агенцији за приватизацију. То је предуслов да се државне фирме поставе на здраве ноге.

Шта значи постављање тих предузећа на здраве основе? Да наставе да послују као државна или да се продају? Шта ако нико неће да их купи?

Циљ је да се приватизују. А постављање на здраве ноге значи санирање дугова и то ће се углавном дешавати кроз конверзију потраживања у капитал.

То значи да повериоци постају власници?

Може и тако да се каже. Повериоци постају власници, а у случајевима где то не желе, могућ је откуп потраживања. Постоје модели како се овакве ствари раде у свету. У једном броју предузећа ће свакако бити спроведен стечај.

Где су у тој причи запослени? Могло се прочитати да ће у државним фирмама без посла остати и до 20.000 људи. Да ли је то тачно?

То је веома тешко рећи и ја сада не бих могао то да вам кажем. Циљ је да што мање људи остане без посла и имамо социјални програм за оне који ће бити погођени реформама. Али, наглашавам да реформа има за циљ привреди раст, а с њим и запошљавање.

Прво сте ударили на Фонд за развој. Због чега?

Желимо да уведемо ред у трошење пара пореских обвезника, а код Фонда за развој смо анализирали пласмане кредита вредне готово две милијарде евра. То је више од 20.000 кредита, а имају свега 61 запосленог. Немогуће је с тим бројем људи сервисирати толики број кредита, проверити ризике у враћању и да ли неко испуњава обавезе. Чини ми се да је систем био направљен тако да нема контроле.

Ко су највећи корисници пара из Фонда за развој? Помињу се имена највећих привредника.

Најпре морамо да утврдимо зашто је више од 60 одсто кредита Фонда проблематично јер не можемо више да бацамо новац у бунар. И тачно је, многе фирме којима су кредити били доступни биле су повезане с политичким центрима одлучивања. За наредну годину спремамо систем у ком ће држава при додели кредита заједно с комерцијалним банкама радити на подели ризика како би каматне стопе пале и то ће бити добро за привреду.

Шта је с онима који су у претходном периоду затражили средства од Фонда за развој. Помиње се „Фиделинка”, помиње се име Чедомира Јовановића, чија је супруга закупила део производње у тој фабрици.

Тренутно проверавамо да ли су ти пројекти у интересу грађана Србије, у функцији развоја и у складу с делатношћу Фонда за развој. Не може се Фонд за развој користити за узимање јефтиног кредита којим ћете вратити други који сте раније узели код комерцијалних банака.

Да ли је то случај с „Фиделинком”?

Тако је у многим ситуацијама, а ја нећу говорити о појединачним случајевима. Те листе су јавне.

Шта се дешава с новим законом о раду?

Очекујемо да прође Скупштину у децембру. Кључне измене тичу се отпремнина и тога да их послодавац исплаћује само за године рада проведене код њега, а не за укупан стаж. Јер, то је раније спречавало запошљавање старијих радника уместо да их заштити.

Да ли ће рад на одређено бити продужен с једне на три године, како су то затражили послодавци?

То није наш предлог. Ми желимо да се омогући лакше запошљавање и отпуштање и у свакој земљи која је то урадила дошло је до раста запослености.

Често се дешавало да неко ко буде проглашен технолошким вишком тужи фирму и буде враћен на посао уз обештећење. Да ли се бавите и тиме или је то питање за судство?

То је комбинација и судства и закона о раду и неке ствари ћемо и ту поједноставити. Радимо на томе.

Да ли сте одустали од смањивања намета на рад јер нису део мера које сте предложили прошле недеље?

Постоји сагласност у Влади да је то неопходно урадити, али је питање када и у коликој мери. Имамо велики дефицит у буџету и процена је била да би га смањење пореза и доприноса увећало. Моје мишљење је било другачије, али ја сам део Владе и поштујем одлуке. Међутим, смањење пореза и доприноса остаје кључна мера овог министарства. Ако молер или програмер погоде посао за 300 евра, а од тога 120 морају да дају држави, то је неразумно и повећава рад на црно.

Имате ли самосталност у доношењу одлука и колико сте раније ставове морали да промените јер сада сте колега и с Дачићем, и с Вучићем, и с Кркобабићем?

Да би неке мере прошле, морате да убедите остале чланове Владе. Рецимо код смањења намета на рад ја преузимам на себе да за сада нисам успео у томе. Наравно да постоје различити ставови у Влади и то је здраво јер једноумље никада није добро. Постоји сагласност око тога да морамо да смањимо дефицит, да морамо да решимо проблем предузећа у реструктурисању, да не можемо да наставимо са јавним предузећима на овај начин.

И како су прошли ваши предлози на Влади?

Имам пуну подршку око предлога који се тичу предузећа у реструктурисању, личних карата и свега што радимо с јавним предузећима.

Због чега Агенција за лиценцирање стечајних управника води спор против вас?

Ја то не могу да коментаришем, то је управни поступак који је у току. Али, могу да кажем да је у претходном периоду та агенција лоше обављала свој посао. У многим стечајевима је дошло до великог оштећења поверилаца и радника, па и до пљачке предузећа. Али, доћи ће до промена, нови закон о стечају ће то променити.

И да ли после свега може да се каже када ће бити више радних места у Србији?

Ја бих волео да то могу да вам кажем, али то је, нажалост, немогуће тачно проценити. Запошљавања нема без раста привреде и зато инсистирамо на смањењу намета на рад и на новом моделу финансирања привреде кроз комерцијалне банке.

-------------------------------------------------------------------------------

О тајкунима

У својим блоговима сте писали да су тајкуни у Србији имали модел – улагање у некретнине преко кредита којима су задуживали фирме које су куповали. Сада су због тога у великим проблемима. Навели сте да и код њих треба да дође до конверзије дуга у капитал, односно да их преузму банке. Да ли то и даље мислите?

У праву сте. Имамо велики проблем у приватном сектору. Приватизована предузећа су задужена, извлачен је новац преко оф шор компанија, куповане некретнине. Сада су те фирме у огромним дуговима јер су кредити код којих постоје проблеми с наплатом достигли 22 одсто. Код неких банака и 50. У таквој ситуацији умире основна делатност фирми које су купљене и зато мора да дође конверзије потраживања у капитал. Банке ће морати да уђу у тај поступак, а како немају механизме да се баве тим проблемом, ми смо почели да разговарамо с великим инвестиционим фондовима, који би дошли овде, купили потраживања од банака и извршили конверзију.

-------------------------------------------------------------------------------

Добар посао с Итихадом

Шта мислите о послу са Итихадом? Зашто тај уговор није јавно објављен?

Тај уговор је потписан пре него што сам ја ступио на дужност. „Јат” је био велики болесник и мора да се постави на здраве ноге. „Итихад” нам даје одличан менаџмент и њихово познавање тог бизниса. То је велика вредност коју доноси страни партнер. А пошто циљ јесте оздрављење „Јата”, мислим да је ово партнерство добро за Србију.

Да ли држава средствима баш из Фонда за развој гарантује за посао с „Итихадом”?

Фонд за развој јесте укључен у то, али то су полуинформације и постоји шира слика. Знате, има захтева инвеститора да се неки уговори објаве или не објаве и то питање није за ово министарство.


Коментари17
75529
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

darko ibisevic
Naravno da treba pomoci firme u restruktuiranju ali isto tako ispitati i sadasne direktore tih preduzeca zasto su ih namerno godinama potkradali i unistavali i po cijem su to nalogu radili.
Радомир Кошанин
Морам да подсетим министра да све податке о тзв. личној карти предузећа у реструктурирању може добити у Агенцији за приватизацију, која је именовала тзв. консултантски тим за снимање стања у предузећу у циљу припреме за приватизацију. Био сам запошљен у једном таквом и знам шта се радило. Најпре је сачињен извештај о дијагностичкој процени одрживости (Diagnostic Viability Assessment Report),затим Проспект са основним подацима о предузећу и Програм реструктурирања. За "моје" предузеће су били задужени као консултанти најпре Deloitte & Touche, а потом Институт економских наука из Београда. Напомињем да су за свој рад у изради ових докумената били дебело плаћени из буџета Министарства привреде. Изгледа да је лакше претити руководству предузећа укидањем субвенција него улазити у спор са "експертима".
Mile Petrovic
MInistar Radulovic za sada povlaci prave poteze, nadam se da ce biti sluha i volje od strane vlade da ih sprovede. Radi se o coveku koji poseduje veliko prakticno iskustvo. Treba ga podrzati za dobro sviju nas i za bolju buducnost nase dece.
Sara Petrovic
Ukinite Nacionalnu službu za zapošljavanje. Prave ogromne troškove (njihive vilijale i kancelarije u svakoj opštini) ogroman broj zaposlenih...A svrha? Da li se neko pita čemu služi ta besmislena institucija? Da li oni imaju ikakve veze sa zapošljavanjem (osim zapošljavanjem sebe izmišljanjem raznoiraznih poslova za sebe i davanjem sebi na znalaju)! Ukinite to!
M. N.
Napravio nekoliko prekršaja kao stečajni upravnik, a SNS ga postavio da vodi Ministarstvo privrede. Da spašava Srpsku privredu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља