Политика Online - Кад речи оживе Призрен
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 02:21

Кад речи оживе Призрен

Аутор: Б. Лијескићнедеља, 27.10.2013. у 22:00
Породица на окупу, Призрен, око 1925. године

Kо je „ђунунлија”, а ко „дечанска непреља”, како је „Тома Карафера” добио надимак, и још много тога може се открити на изложби „Призрен – живот у речима”, до 30 октобра, у Галерији науке и технике САНУ, у Београду. Аутори поставке су Снежана Петровић и Тома Тасовац, а заједнички је организују Институт за српски језик САНУ и Центар за дигиталне хуманистичке науке. Јединствена рукописна збирка речи из Призрена, коју је марљиво бележио Димитрије Чемерикић (1882–1960), генерал, учесник два балканска и два светска рата, носилац 17 одликовања за ратне и мирнодопске заслуге, својеврсна је енциклопедија Призрена. Значајна не само за изучавање српског језика, већ и за сусрет са духовном и материјалном културом овог града с краја 19 и почетком 20 века. Поред лингвистичког, збирка има и културно-историјски и етнографски значај и јединствени је споменик наше нематеријалне културне баштине.

 Током живота Димитрије Чемерикић је сакупио и лексикографски обрадио више од 16.000 речи из свог родног града, а у Галерији науке и технике је маштовито представљено тридесет пет речи из његове збирке. А то изгледа овако: рукописи на цедуљицама су у оригиналу пластифицирани и изложени на прозрачним кутијама, а одмах поред налазе се њихови преписи и адаптација са дијалекта на савремени језик. Посетиоци могу да чују снимке изворног призренског говора, али и да виде историјске фотографије (власништво Етнографског музеја) и видео-снимке савременог Призрена. Уз сваку кутију је приложена лупа којом се јасније може прочитати рукопис, а за овај маштовити дизајн поставке заслужни су Исидора Спасић и Игор Васиљев. Други део изложбе је дигитализација рукописне збирке, која је у трошном стању, са архивом од 24.000 скенова. Активирана је интерактивна веб-платформа http://prepis.org, преко које ће јавност моћи да се упозна са целокупном дигиталном збирком Чемерикићевих рукописа. Снежана Петровић, једна страна у ауторском двојцу поставке појашњава изложене експонате:

– Димитрије Чемерикић није био лингвиста и није користио језичку методологију, зато је његова збирка много више од дијалекатског речника. Она садржи списак имена, презимена, надимака и прича из породичне историје призренских Срба, Турака, Албанаца, анегдоте и приче о њиховој одећи, јелу, о међунационалним, социјалним односима. Управо зато пред нама оживљава читава епоха и заборављени део историје Призрена, а овом поставком показујемо да је културу колективног памћења могуће осавременити. Призрен је један од ретких дуготрајних урбаних средина у овом делу Балкана, од 11 века до данас он је урбани центар. Био је мултинационалан и мултијезички град у коме су живели различити народи, различитих религија и језика, али способни да направе јединствени менталитет и то се из ове збирке види. Важно је стицање избалансираног погледа на нашу прошлост, да се не одушевљавамо, али и не разочаравамо превише, већ да имамо уравнотежен поглед на то како живети са другим људима и како комуницирати – каже Снежана Петровић.

Тома Тасовац, директор Центра за дигиталне хуманистичке науке истиче да дигитализација културног наслеђа не би смела да постане и њена мумификација. Када транскрибујемо текст, ми заправо откључавамо тајне рукописа, архива, људских судбина и на тај начин градимо активан однос према прошлости.

Снежана Петровић је у шетњи кроз изложбу застала код одреднице „слепо куче” написане на цигарет папиру у прошлом веку, која нам открива старо веровање. Наиме ту пише да „длака од слепог кучета“ има ту моћ да натера момка да полуди за девојком. Кад жена жели да ошамути мужа тако да он само њу слуша, даће му длаке од слепога пса, да он ослепи за све, осим за њу. Одредница „Дечанска непреља” се односи на врло лењо и нерадно чељаде, а овај израз је настао по једној од фигура у манастиру Дечани. Та фигура представља жену нерадницу. „Ђунунлија” значи добровољац, А како је Тома добио надимак Карафера говори пример да је Жифо Черга имао сина Тому касапина, тамне пути, кога је верни пас звани Феро свуда пратио, те је зато добио надимак Карафера.

Наша саговорница наводи и да је Тома Тасовац њен сарадник на значајном пројекту дигитализације културног наслеђа и језичких ресурса и тврди да је тешко представити језик, на било који други начин, осим књигом. Онда смо Тасовац и ја закључили да је ово добра прилика да се језик представи изложбом, сачува збирка, а људи информишу о благу које постоји код нас.


Коментари5
c765b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vera Milatović
Poštovanje svima koji su ovom izložbom oživeli stari Prizren.
olivera rajic
molim vas da u vezi sudbine jovana cemerikica date makar osnovne smernice .hvala za pomoc
Valsimot Valsimot
Lepo o nekada carskom gradu Prizrenu. njegovim ljudima i njihovim zivotima. Kad vec pominjete Cemerikice, raspitajte se, sto, doduse, nije vas posao, za nesrecnu sudbinu Jovana Cemerikica posle zavrsetka Drugog svetskog rata. To bi trebalo da zna neka od arhivskih ustanova u Nisu.
мишко кујунџић
није више питање колико срба има у призрену, већ дали смо живели колико година и векова. дали остали који сада а и раније живели у призрену имају такву историју као срби, сћиме се могу похвалити, сем крвним осветама и све оно што је најгоре могуће урадити свом комшији. једноставно ми се и на овакав наћин неможемо одрећи призрена. хвала свима који својим радом доказују да је призрен град цара душана. поздрав догодине у призрену
Milos Moskovljevic
Koliko Srba je preostalo u Prizrenu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља