уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.11.2013. у 08:00

Дан када је Београд враћен ослобођеној Србији

Војвода Петар Бојовић

Главни град Србије данас ће обележити 95. годишњицу ослобођења у Првом светском рату. С обзиром на то да у престоници не постоји ниједно спомен-обележје које је директно посвећено дану када су борци Прве армије под командом војводе Петра Бојовића успели да продру у град, венци ће битиположени на Спомен-костурници бранилаца Београда 1915. на Новом гробљу, и одата почаст војницима који су учествовали у тим операцијама 1. новембра 1918. године.

На тај начин оживеће сећања на датум који представља један од највећих подвига српских јединица у Првом светском рату. То потврђује и чињеница да су ови војници за свега месец и по дана успели да ослободе готово целу тадашњу територију Србије, од када су 14. и 15. септембра пробили Солунски фронт. Они су од тих акција па до 1. новембра успели да продру чак 600 километара у дубину територије коју су дотле контролисале непријатељске трупе.

– Срамота! – 62.000 српских војника одлучило је рат – поручио је немачки кајзер Вилхелм Други у свом телеграму пораженим бугарским савезницима који су капитулирали још 29. септембра 1918. године.

Последице пораза Централних сила на Солунском фронту осетила је и Турска која је капитулацију потписала 30. октобра 1918. Српска војска је после продора у Београд одмах наставила гоњење аустроугарских и немачких трупа преко Саве и Дунава већ у првим данима новембра. Хабзбуршка монархија била је принуђена да затражи примирје већ 3. новембра, а владајућа династија је збачена. Коначно после револуције коју је у Немачкој изазвао пораз и ова земља званично је капитулирала и потписала уговор о полагању оружја 11. новембра у 11 часова у железничком вагону у Компјењу крај Париза, а њен цар је напустио своју државу, пребегавши у Холандију.

На тај начин, само десет дана по ослобођењу српске престонице, престао је да постоји блок Централних сила који је Први светски рат 1914. и почео нападом на Србију, гранатирањем Београда, и покушајем продора аустроугарских трупа преко Дрине и планине Цер.

Н. Б.

-----------------------------------------------------------

Без споменика у централним градским зонама

Сам Београд српски ратници повратили су без великих борби, а одсудне битке вођене су јужно и југоисточно од престонице, с обзиром на то да је главнина српске војске после пробоја Солунског фронта стизала из правца Вардар–Морава. Због тога је највећи број споменика који су посвећени овим борбама данас смештен у широј градској зони, на ободима на којима су вођени већи окршаји, док у језгру града на овај догађај само посредно подсећа обележје посвећено војводи Петру Бојовићу које је код Каленић пијаце откривено тек 1990. године.

Коментари17
745a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александра Рабић
Мислим да би свим тим људима који су се борили и гинули између 1812. и 1918. године подићи заједнички споменик у виду једне меморијалне баште и зато ПРЕДЛАЖЕМ: 1. Да Влада или Скупштина Републике Србије формира Одбор који ће организовати да се ископа мала количина земље са сваког од бојишта у Србији где је у току Балканских и Првог светског рата пало на хиљаде Хероја Србије, као што су Цер, Колубара, десна обала реке Дрине, Битољска долина, Брегалница, Добро поље, Кајмакчалан, итд. Да ова земља буде пренета у Храм Св Саве на Врачару и ту буде освећена пре него буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнуту МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918. 2. Да Влада или Скупштина Републике Србије прими на себе одговорност за израду поменуте Баште на пригодном месту. 3. Да ћаци основних школа, као у Енглеској и Белгији, буду изведени на бојна поља да ископају земље. Да им се објасни зашто то чине, да им се уреже у њихову младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба,
Miloš Petrović
Čuvena srpska nemarnost. Zar je moguće da nema spomenika o oslobođenju Beograda u Prvom svetskom ratu. Takođe je sramota da komunistička epoha (kada se nije smelo ni govoriti o Prvom svetskom ratu, a kamoli bilo šta proslavljati) još ostavlja trag za sobom, jer mnogi građani ne znaju ništa o prazniku Dan primirja. Nacija koja ne zna svoju istoriju i nije neka nacija.Verovatno zato i mnogi ne bio znali da kažu zašto se dve ulice u Beogradu (u blizini stanujem) zovu Kajmakčalanska i Bregalnička. Hvala onom ko se setio da tako nazove dve ulice. Bar to imamo.
Тетка Зора
Џејми Шеј - ( зашто се потписујете тим грозним именом?) Хвала што сте нам рекли о несрећној судбини Петра Бојовића, дубоко ме је то потресло. Добро је да коначно сви схватимо, за све треба извесно време. Свако треба да увиди сопствене грешке, доро је да да нас уопште можемо да говоримо о прошлости јер пре тридесет година о томе се није смело ништа рећи. И срећом имамо још пет година да се припремимо за обележавање 100-годишњице одбране Србије у Првом светском рату, па се надам да ће тада бити прилика да се ода дужна почаст нашим истинским херојима. Слава им и хвала, нећемо их заборавити, никада.
Потомак солунског борца
За разлику од Београда и Србије,Земун је вечерас достојанствено обележио ослобођење 1918. године. Поред осталих гостију и препуне сале грађана у позоришту Мадленијум, прославу су увеличали својим присуством и његова светост пагтријарх Иринеј и председник Србије Николић. ПС: Надам се да ћете ми објавити бар овај коментар,будући да неколико претходних нисте.
Џејми Шеј
Nigde ne pise da je heroj I svetskog rata војводa Петaр Бојовић 1945 izbacen iz svoje kuce i prebijen do smrti a da na sahrani nikoga nije bilo. Tako su se austro-komunisti osvetili heroju na oslobadjanju od okupatora 1918. Od 1941 do danas traje okupacija Srbije saveznickih austro-komunistickih snaga u likovima njihove dece koji se sada zovu demokrate, socijalisti, naprednjaci itd.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља