ИНТЕРВЈУ: ЏОН РАЛСТОН СОЛ
Васа Чубриловић је био аристократа оптимизма
Познати канадски филозоф и писац, гост 58. међународног сајма књига у Београду говори о стању света у постглобалистичкој ери, о Америци и Канади, као и сусретима са Васом Чубриловићем и другим јунацима свог романа „Мрачна прикљученија” који се управо појавио на српском
Весна Рогановић
---------------------------------------------------------------------------
УМЕТНИЦИ И ЧИСТКЕ
Песник који је целу ноћ без предаха читао иследнику своје песме
Николај Гумиљов, Ана Ахматова и њихов син Лев
Познати руски песник Николај Гумиљов, херој Првог светског рата, авантуриста, заводник, истраживач Африке, љубитељ јаких доживљаја и опасних крајности, стрељан је у првим данима совјетске власти, 1921, због наводне умешаности у Кронштатски устанак. О томе сведочи овај одломак из књиге „Злочин без казне”
Виталиј Шенталински
--------------------------------------------------------------------------
ИНТЕРВЈУ: МИРКО ИЛИЋ
Драматичне гигантске поруке
Мирко Илић
У СССР-у су дрвећем исписиване поруке америчким шпијунским авионима: Живео Лењин, или 100 година Лењина...У фашистичкој Немачкој су у црногоричној шуми садили листопадно дрвеће у облику кукастих крстова. Чуо сам да у Северној Кореји постоје такве поруке и случајно уловио поруку Американцима и свету на једној хидроцентрали – каже познати дизајнер поводом књиге „Гигантска типографија” у сарадњи са Стивеном Хелером
Снежана Ристић
--------------------------------------------------------------------------
АВЕНИЈА АМЕРИКА
Дванаест година ропства за Оскара
Варијације расистичке патологије су многе, али главни лик се све време одриче безнађа: из филма „12 година роб”
Филм који је усталасао Америку бави се вечно актуелном темом односа афроамериканаца и белих господара уз помоћ звезда попут Бреда Пита и Мајкла Фасбендера
Милан Мишић
--------------------------------------------------------------------------
НОВА СЦЕНСКА ТУМАЧЕЊА
Трговина с боговима
Музиком, ритмом, игром, у средиште мита, то јест Приче: из комада „Алкестида”
„Алкестида” у Лијешевићевој поставци на љубљанској сцени почиње тако што Ахмету, тесалском краљу, богови реше да узму живот. Аполон, који је добар с њим, измоли богове да неко умре уместо њега, али, ту жртву одбијају сви сем жене Алкестиде, која умире за мужа... Срећним случајем у причу стиже и Херакле, који спасава читаву ствар – тргује са боговима и са смрћу
Наташа Гвозденовић
