петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:42

Принципова спомен-плоча Хитлеров лични плен

Аутор: М. Галовићсубота, 02.11.2013. у 09:45
Штајерска, 20. април 1941. године: Хитлер разгледа таблу донету из Сарајева (Фото Хајнрих Хофман/Билдархив)

Вођа Трећег рајха Адолф Хитлер, у друштву двојице официра, посматра мермерну таблу на којој је урезан ћирилични натпис: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видов-дан 15. (28.) јуна 1914”.

Неко би у први мах посумњао да је реч о фотомонтажи направљеној у јеку актуелних полемика око узрока Првог светског рата, уочи стогодишњице сукоба који је променио свет. Уосталом, зар је могуће да се после толико деценија појави важан тренутак историје замрзнут у времену, када смо убеђени да су нам све важне фотографије из тог периода одавно познате?

Могуће је. Редакција недељника „Време” направила је спектакуларан успех проналажењем ове фотографије чија је аутентичност потврђена. Снимљена је 20. априла 1941. године, на Хитлеров 52. рођендан, у командном возу који се у том тренутку налазио у Штајерској, у Аустрији, недалеко од у Априлском рату тек поражене Краљевине Југославије. Спомен-плоча скинута је три дана раније, приликом уласка немачких трупа у Сарајево, одакле је однета фиреру и предата као рођендански поклон. Пратећи текст у „Времену”, крцат чињеницама, написао је Мухарем Баздуљ, који је на овом подухвату радио заједно са Небојшом Грујичићем, уредником културе у овом недељнику.

– Без узимања у обзир ове фотографије и Мухаремовог текста, све актуелне полемике и анализе о почетку Првог светског рата, о историјској тежини Сарајевског атентата, Младе Босне и Гаврила Принципа, о Другом светском рату, као наставку незавршеног првог, али и о карактеру југословенске идеје, њеног настанка и судбине, више се не могу сматрати потпуним. Симболика фотографије је очигледна, на више равни – истиче Небојша Грујичић.

Постојање ове фотографије, објашњава, први помиње Душан Глишовић у фусноти књиге „Иво Андрић, краљевина Југославија и Трећи Рајх 1939–1941”, која је објављена прошле године.

– На трагу ове информације покушали смо да фотографију пронађемо, утврдимо њену аутентичност и реконструишемо контекст у коме је настала. На крају смо пронашли да се она налази у Баварској државној библиотеци у Минхену, па чак и да је ју могуће купити преко једне фотографске агенције. У службеном опису фотографије се налази име фотографа, официјелног Хитлеровог фотографа Хајнриха Хофмана, као и информација да је она настала на Хитлеров 52. рођендан. У опису фотографије, истина, помиње се и „табла из Сарајева”, али не и о којој је табли реч – ни име Гаврила Принципа се ту не помиње, могуће отуд што је његово име исписано ћирилицом. Када смо пронашли фотографију, утврдили њену аутентичност, остало је да се реконструише контекст у коме је настала, Мухарем Баздуљ је то урадио на маестралан начин. Укрштајући различите историјске изворе, књиге и новинску документацију, он је испричао причу о настанку ове фотографије, али и причу о судбинама људи који су везани што за фотографију, што за фамозну таблу коју Хитлер посматра на Хофмановој слици. Колико је нама познато, ова фотографија до сада није објављена, а на нашем језичком подручју то је скоро сасвим извесно. То је, читам, потврдио и Харис Заимовић, директор Хисторијског архива из Сарајева. Каже да фотографију сада први пут види – каже Грујичић.

Ево шта је трагом ове фотографије написао Баздуљ.

„И био је срећан што ми његова војска из тог дела света који није вредан крви костију ниједног јединог померанијског гренадира успела донети поклон који га је развеселио, ваљда и једину ствар из те убијене земље која му нешто значи: плочу којом су у Сарајеву одали почаст Гаврилу Принципу. Мртваце треба покопати, мисли Хитлер, а ова плоча коју су подигли да славе своју слободу и немачко понижење сада је надгробна плоча њиховој земљи и њиховим синовима”, наводи Баздуљ.

Немачка војска ушла је у Сарајево 17. априла 1941. године. Тренутак скидања спомен-плоче забележен је камером и објављен у филмском журналу.

„На дан 21. априла агенција Асошијетед прес јавља из Берлина како је из нацистичког штаба на Балкану стигла информација да је спомен-плоча постављена у знак сећања на сарајевски атентат, јуче предата Хитлеру и то од стране једног од првих немачких војника који су ушли у тај југословенски град. Објављено је да ће плоча бити јавно изложена у музеју као доказ српске злочиначке крваве кривице за светски рат... Непуне четири године касније, 6. априла 1945. године, партизани ослобађају Сарајево. Већ 7. маја, још пре капитулације Великонемачког рајха, открива се нова спомен-плоча Гаврилу Принципу... На плочи је златним словима стајало: „У знак вјечите захвалности Гаврилу Принципу и његовим друговима борцима против германских освајача, посвећује ову плочу омладина Босне и Херцеговине – Сарајево 7. маја 1945. године”, наводи Баздуљ.

-----------------------------------------------

Плоче под утицајем политике скидане и поново стављане

На плочи која је стајала на месту атентата до 1992. године писало је (ћирилицом): „Са овог мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом”. Разложно је претпоставити, сматра Баздуљ, да је она постављена 28. јуна 1953. године, када је градоначелник Сарајева Дане Олбина на истом месту отворио Музеј Младе Босне. Западни новинари који су за време социјалистичке Југославије долазили у Сарајево обично су бивали непријатно изненађени оваквим одавањем почасти Гаврилу Принципу. Анализа тих написа заслужује посебно озбиљније истраживање. Занимљиво је да у броју од 28. јуна 1964. године, о педесетогодишњици атентата, „Њујорк тајмс” објављује чак три текста тим поводом. Један од тих текстова је репортажа са лица места из пера Џефа Берија. У поднаслову његовог текста истиче се да ће путник намерник у Сарајеву открити да се млади лудак из 1914. године памти као националистички херој. Вреди овде кратко нотирати сигнификантан детаљ из његовог текста. Један од Беријевих сарајевских саговорника, човек који му је говорио о вези која постоји између сарајевских атентатора и партизанских револуционара из Другог светског рата, био је комунистички секретар за информације, пријатељски настројен тридесетседмогодишњак, бивши капетан партизанске војске, по имену Мурат Кустирица. Од 1992. године, када је плоча која је шокирала новинара „Њујорк тајмса” уколоњена, па све до 2004. године, на месту Сарајевског атентата није било никаквог спомена на тај историјски догађај; 2004. сарајевске градске власти поставиле су тамо плочу с (латиничним) натписом: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију”. Испод је превод на енглески, наводи Баздуљ у „Времену”.  


Коментари21
43d75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan T
@ Neue Perlach et.al. Nisu refleksije stabala, nisu tragovi od vode, nije reljef na tabli. U pitanju je omiljena zabava pobednika, koji bi, pre nego li skinu tablu ili obore spomenik koji im se ne dopada, organizovali gađanje čime već- jajima, paradajzom, farbom, u čemu su učestvovale "oduševljene, oslobođene mase". Postoje i snimci skidanja table. Ovo je otprilike farba, jer okupator nije odneo fireru samo tablu, nego i dokaz narodnog oduševljenja. Hitler je veoma polagao na simboliku- što su njegovi podređeni dobro znali.
milosav popadic
Predlazem da se utvrdi sledece: (1) Gdje je sad ploca koju su skinuli Nijemci 1941 i da se trazi njena rastitucija; (2) da se utvrdi ko je naredio da se skine ploca 1992? I gdje se sad ta ploca nalazi; (3) Da vas fotograf snimi grob Gavrila Principa i njegovig drugova sa okolinom i da se razmisli o njihovom izmjestaju, jer je sadasnje stanje zaista ponizaavanjuce. Milosav P.
Душан С.
Зар није од броја пиксела и врсте вегетације у швапским прашумама на овој фотки много важније значење које се овој "причи у слици" додаје?! Односно њено тумачење?! Испашће на крају да је Гаврило (а посредно и Срби - што је и поента ревизионизма) крив за модерне проблеме Јевропе, за економску кризу, руски монопол над гасом, лажне азиланте итд итд...
photoshop adobe
a na ploci se granitno cvrsto i kristalno jasno ogledaju zimzelena stabla oko jezera juzne bavarske, u nemackim visovima?
potomak "mladog ludaka"
Bice da su oni koji sa kompijuterskih ekrana u bazi iz Viridzinije dronovima ubijaju afganistanske zene i decu. 'genijalci i heroji', ... ?!?! Mozda im treba postaviti 'spomen plocu' pored koje ce se jednog dana pobedonosno slikati bradati Mudzahedini?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља