петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14

У временској капсули Абу Дабија

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 03.11.2013. у 15:00
Абу Даби ноћу: аутобуси са интернетом подељени су између мушкараца и жена (Фото: Зоран Рас)

Од нашег специјалног извештача

Абу Даби – Овај град је „временска капсула”. Свуда около је – будућност.

Резерве нафте Абу Дабија, једног од седам Уједињених Арапских Емирата и најбогатијег по „црном злату”, трајаће још 150 година, али шеици не чекају „крај света”.

Амбиције Абу Дабија сежу до неба: посматрам огромну грађевину троугластог облика са јаркоцрвеним кровом, пречника већег од 700 метара, у чијем средишту се на жутој подлози налази црни коњ, највећи лого који је у својој историји направио „Ферари”.

У „Фераријев” заливски музеј, који је довољно велик да се на том простору смести седам кошаркашких терена, уграђено је 100.000 кубика бетона, 10.000 више него у стадион лондонског Вемблија.

Абу Даби је у грозници чекао циркус „Формуле 1”. Из компјутеризоване хотелске собе посматрам стазу на којој се данас вози за Велику награду Абу Дабија. Хотел „Вајсрој” саграђен је на „острву”, унутар круга савршене стазе која га окружује као велика змијурина. Данас ће урлати, цвилети и испуштати муње и громове јер ће по њој летети болиди великог „Формулиног” циркуса.

У близини је „торањ брзине”, који пружа јединствену прилику да се осете све гравитационе и друге силе које владају у кокпиту Ф1. У посебно дизајнираним седиштима, учвршћен појасом, обичан смртник се лансира 62 метра у висину, ка звезданом небу.

Све је пропраћено парадом највећих светских јахти које су упловљавале у „Фераријеву” футуристичку пустињску експозитуру.

Спонзорство гран-прија не само да привлачи више милиона ТВ гледалаца широм света већ повећава и продају карата „Итихада”, новог партнера „Ер Србије”.

Тешко је замислити да су педесетих, док није пронађена нафта, Абу Даби и Дубаи били рибарска места позната по вађењу бисера.

Али, иако пирпадају генерацији катапултираној у богатство, локални шеици у беспрекорно белим „дишдашама”, у љубичастим „ламборгинијима” или белим „ролс-ројсевима” не беже од традиције бедуниских предака.

Обожавају трке камила. Показују соколове чије су главе прекривене кожним капицама украшеним драгуљима, вредним више стотина хиљада долара.

Недавно је подигнут традиционални сук где поред фирмиране робе могу да се купе и националне рукотворине. У току је и кампања да се национална кухиња – махом арапска – стави на меније великих хотела који су испуњени француским, италијанским, кинеским или јапанским ресторанима.

Возим се булеварима са по шест, седам трака у једном правцу. За разлику од Саудијске Арабије, жене овде смеју да возе кола, али су у јавном саобраћају или ресторанима одвојене од мушкараца.

Док аутобуси јавног саобраћаја имају бежични интернет, жена на јавном месту сме да се појави само у друштву мужа или блиског рођака. Никада сама. Део исламске традиције.

Али, када сунце зађе иза хоризонта, посматрам на стотине краљица ноћи, проститутки пристиглих из целог света, свих раса, које освајају ноћне клубове.

Дуж пута начичкане су резиденцијалне виле опасане високим зидовима. Неке чекају богате купце из нафташког или финансијског корпоративног света.

На месту некадашње пустиње направљена је раскошна променада уз коју се простире пешчана плажа дуга више од осам километара.

Хај-тек западна архитектура светлуцајућих стаклених палата глобалних мегакорпорација измешана је са грађевинском филингранском оријенталистиком. Нисам узалуд, посматрајући тунеле чији су зидови декорисани најскупљим плочицама, пожелео да моје купатило подсећа на подземни свет емиратског царства. 

Стојим на месту где је недавно славној поп звезди Ријани уљудно речено да престане да се рекламно и кокетно фотографише у дворишту Велике џамије шеика Зајида, оснивача УАЕ и визионара развоја Дубаија и Абу Дабија.

Шеик Мухамед, пријатељ вицепремијера Александра Вучића, није жалио петро-доларе како би изградио монументалну грађевину, са џиновским лустерима украшеним „сваровски” кристалима, као што није бројао новац, потрошивши, кажу, 4,5 милијарди долара за најскупљи хотел на свету, раскошни „Емират палас”. 

Рајски, нафтни вртови УАЕ прошле године су остварили приход од око 140 милијарди долара. Њихове садашње девизне резерве износе око 630 милијарди долара. Абу Даби има доминантну улогу у емиратском братству јер држи лавовски део резерви нафте и гаса, 87 одсто територије и 43 одсто становништва.

Улагања не посустају. Усред пустиње Абу Дабија гради се „паметни град” Масдар, „извориште” на арапском. Дизајниран да буде један од самоодрживих градова на свету, обезбеђиваће енергију помоћу соларних електрана и електрана на ветар. У граду будућности ће се све, од воде до ђубрета, премеравати и посматрати. Биће то град забрањен за аутомобиле, али ће бити опремљен системом електричног јавног превоза.

Предвиђа се да ће у Масдару живети 40.000 људи, док ће још 50.000 свакодневно долазити да ради. И док критичари тврде да је то само још једна од заливских енклава намењена богатима, шеици то поричу. Дебате на друштвеним мрежама, које лагано мењају карактер ауторитарне владавине, увелико су у току.

Такав Абу Даби је планетарни магнет који привлачи једнако берзанске стручњаке са Запада, програмерске геније, раднике из Индије и Пакистана, Филипинке као кућне помоћнице.

Хоће ли Србија искористити своју шансу, после авио-партнерства са „Итихадом” и шеицима који своје пословне односе заснивају на посебном кодексу бедуинске части?

Из хотела ме испраћају са поклоном, фудбалским дресом Манчестер ситија. Глобалне зоне спорта постале су плодно тле корпоративног спонзорства богатих компанија из Емирата. Најпознатији симбол такве, нове ере управо је Манчестер сити.

У последње две деценије, енглеским фудбалом доминирао је један тим из Манчестера, Јунајтед. Сала за трофеје Ситија била је аветињски празна. Онда је септембра 2008, једна делегација из Абу Дабија променила не само Манчестер и Енглеску већ и глобални фудбал. Власник Ситија постао је шеик Мансур бин Зајид ел Нахајан, заменик премијера УАЕ. „Итихад” је склопио уговор о спонзорству вредан 610 милиона долара и Сити учинио једним од најбогатијих клубова света и последњим прваком Енглеске.

Хоћу ли дрес, али у црвено-белој боји, добити када дођем поново? Макар „Итихад” никада не слетео на Маракану.   


Коментари2
bb168
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пустиња не да је за дуго, а ни за џабе
А кроз пар стотина година, неки нови Апостолски(валда нисам погрешио име), писаће са истог места - Овде, где је пре пар векова никао најуређенији и најпросперитетнији град у људској историји, основан на богатствима нафте, сада има још само неколико насеља Бедуина, који и даље држе до своје части и преживљају од трговине урмама и камилама...док остатке велеграда све више затрпавају пустињски ветрови!
vodena pustinja
Nema plusa bez minusa. Bojim sa samo da se i njima ne desi neki diktator ili "demokrata" koji će njihov brod sa puta prosperiteta okrene na drugu stranu. Ko je u Jugoslaviji ,zemlji cenjenoj u svetu,mislio da će da se desi ono što se desilo. želim im da im se takvo nešto nikad ne desi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља