субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Шверцована кафа завршава у малим пржионицама

Полиција у Рашкој запленила пет тона сирове кафе. – Када се сировина купи на црно зарада је одлична, посебно када се на паковању не наведе да су јој додати и јефтини сурогати попут јечма или слада
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Абуновићпонедељак, 04.11.2013. у 15:00
Нелегалан увоз кафе је штетан за крајњег потрошача који плаћа пуну цену за нешто чему се не зна порекло, здравствена и санитарна исправност

Кафа се поново као деведесетих шверцује у Србију. Без обзира на одличну снабдевеност тржишта, простора за шпекуланте и даље има јер је због слабе куповне моћи све више оних који се кафом снабдевају у малим пржионицама по знатно нижим ценама.  

Последња велика заплена је била на територији Рашке пре неколико дана. Полиција је запленила пет тона сирове кафе у вредности од милиона динара коју је у гепеку комбија покушао да прошверцује Н. Б. (1987) из Милатковића код Рашке. У његовом возилу пронађено је 85 џакова са по 60 килограма сирове кафе без икакве документације, а полиција сумња да је кафа била намењена даљој продаји на подручју Србије. 

Шверц акцизном робом и даље цвета на овом подручју, али не само на југу земље. Према подацима Управе царине у 2012. години заплењено је више од 14 тона кафе, а у 2013. две тоне. У Србији је регистровано 169 предузећа која се баве производњом кафе. Ове године контролисано је свега 54 узорака на тржишту, а у Министарству пољопривреде тврде да су само у једном случају открили кафу са истеклим роком трајања.  

Др Јованка Лаличић-Петронијевић, са Катедре за технологију ратарских производа Пољопривредног факултета у Београду, истиче да су и даље у Србији проблематичне мале пржионице, због додавања сурогата у кафу. Али то не декларишу и тако варају купце.   

– Некада је овај проблем био много израженији. Имали смо огроман број пржионица и много сурогата на тржишту. Проналазили смо их тада и код великих произвођача, што данас није случај. Малим произвођачима кафе је довољно да додају и пет одсто замене и већ имају добру зараду – каже наша саговорница. 

Као сурогати кафе најчешће се додају најјефтиније сировине – јечам и  слад, ређе цикорија, која је скупа и која може бити замена за кафу. Ако их додаје произвођач је дужан да то истакне на декларацији, на паковању мора да пише „кафа са сурогатом“, а у мешавини не сме да буде мање од 60 одсто кафе. Као сурогати могу да се користе: јечам, раж, пшеница, јечмени слад,  цикоријино корење, смоква, рогач... али и шећернa репa, жир, грашак и сушено воће, као помоћне сировине.

Синиша Даничић, генерални директор „Штраус адријатика”, у чијем је власништву „Дон кафа”, истиче да је сваки нелегалан увоз штетан за крајњег потрошача који ће платити пуну цену за нешто „чему се не зна порекло, здравствена и санитарна исправност”. 

И он сумња да овако прокријумчарена кафа углавном завршава у малим пржионицама које је производе у незадовољавајућим санитарним условима и на нестандардизован начин. Али најчешћи проблем са кафом из малих пржионица јесте то што не декларишу сурогате које додају. Колико сурогати умањују квалитет кафе? 

– Квалитетне и чисте кафе су скупе и убацивањем сурогата мали произвођачи појефтињују свој производ, али су такође по закону дужни да те сурогате и декларишу на паковању. Али ако додају сурогате а то не истакну на декларацији – купац се доводи у заблуду. Подразумева се да је најбоље конзумирати чисту и квалитетну кафу и да додавањем сурогата кафа губи на очекиваном  квалитету – каже Даничић, додајући да купци треба да обрате пажњу да ли је кафа у року трајања и да ли је пакована у заштићеним условима. Само на тај начин кафа може да очува свежину која је неопходна за припрему квалитетног напитка.

Србија је највеће тржиште кафе у региону са више од 33.000 тона укупног годишњег промета и са највећом годишњом потрошњом кафе по становнику од око 4,5 килограма. 

– Минас увозимо искључиво из Бразила, а робусту из Индије, Вијетнама или Уганде. Наши стручњаци сваке године пре бербе кафе обилазе плантаже у овим земљама, срећу се са произвођачима, проверавају род... Такође, стално пратимо временске прилике у земљама у којима купујемо сировине како бисмо стекли слику о ономе што можемо очекивати од бербе за ту годину – каже Андреј Беле, генерални директор Стратешког пословног подручја кафа „Атлантик групе”.


Коментари6
be6c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr. Stojkovic
Instant mesavine npr. Neskafa 3u1 ulazna cena joj je 2,70din. (faktura za carinjenje) a u prodavnici na rafu 18,00 i vise... Pitam se ko stiti potrosaca od ovakvih kleptomanskih lobija koji moraju da zarade 600% ??? I jos nesto, tih 33.000 tona na trzistu vredi 400 miliona eura, koliki je godisnji promet, a zarada im je600% i ovde te iste hrvatske pljackaske "tvrtke",kukaju kako ih ugrozavaju male przionice. Vazi se.
Maja M.
Da predjem sa kafe na kakao. Pamtim ga, kao dete, sa karakteristicnom bojom i koncentracijom 100%. Prvo je trebalo da se razmuti sa malo secera i vruceg mleka, pa da se dolije do vrha solje. Za jednu solju je bilo potrebno pola kasicise, toliko je bio jak. Pred Bozic sam u prodavnici citala deklaracije na kesicama nekoliko firmi koje prepakuju kakao da bih se odlucila koji da kupim. Na nekom je navedeno da u svom sastavu ima 20-22% kakaa, dok se na drugom nisu ni potrudili. A najvise me zanima sta konzumiramo sa onom razlikom od 78-80%?!
Iggy S
U Nišu ima pržionica koje melju pred tobom na licu mesta. Valjda tada ne mogu da prevare kupca? A kafa je u zrnu, ima jače pržene, srednje i blage, što se može poznati po boji zrna.
baki bakic
sve je istna,male privatnici prze jecam,suncokret itd,inace nema sanse da zarade. grand i don i jesu toliko jaki jer imaju kvalitet
Maja M.
Prosla su vremena kada je na nasem trzistu bilo nekoliko vrsta zelene kafe. Tada se znalo sta se pije. Gde danas ima kafe u zrnu, makar bila przena?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља