Кафа се поново као деведесетих шверцује у Србију. Без обзира на одличну снабдевеност тржишта, простора за шпекуланте и даље има јер је због слабе куповне моћи све више оних који се кафом снабдевају у малим пржионицама по знатно нижим ценама.  

Последња велика заплена је била на територији Рашке пре неколико дана. Полиција је запленила пет тона сирове кафе у вредности од милиона динара коју је у гепеку комбија покушао да прошверцује Н. Б. (1987) из Милатковића код Рашке. У његовом возилу пронађено је 85 џакова са по 60 килограма сирове кафе без икакве документације, а полиција сумња да је кафа била намењена даљој продаји на подручју Србије. 

Шверц акцизном робом и даље цвета на овом подручју, али не само на југу земље. Према подацима Управе царине у 2012. години заплењено је више од 14 тона кафе, а у 2013. две тоне. У Србији је регистровано 169 предузећа која се баве производњом кафе. Ове године контролисано је свега 54 узорака на тржишту, а у Министарству пољопривреде тврде да су само у једном случају открили кафу са истеклим роком трајања.  

Др Јованка Лаличић-Петронијевић, са Катедре за технологију ратарских производа Пољопривредног факултета у Београду, истиче да су и даље у Србији проблематичне мале пржионице, због додавања сурогата у кафу. Али то не декларишу и тако варају купце.   

– Некада је овај проблем био много израженији. Имали смо огроман број пржионица и много сурогата на тржишту. Проналазили смо их тада и код великих произвођача, што данас није случај. Малим произвођачима кафе је довољно да додају и пет одсто замене и већ имају добру зараду – каже наша саговорница. 

Као сурогати кафе најчешће се додају најјефтиније сировине – јечам и  слад, ређе цикорија, која је скупа и која може бити замена за кафу. Ако их додаје произвођач је дужан да то истакне на декларацији, на паковању мора да пише „кафа са сурогатом“, а у мешавини не сме да буде мање од 60 одсто кафе. Као сурогати могу да се користе: јечам, раж, пшеница, јечмени слад,  цикоријино корење, смоква, рогач... али и шећернa репa, жир, грашак и сушено воће, као помоћне сировине.

Синиша Даничић, генерални директор „Штраус адријатика”, у чијем је власништву „Дон кафа”, истиче да је сваки нелегалан увоз штетан за крајњег потрошача који ће платити пуну цену за нешто „чему се не зна порекло, здравствена и санитарна исправност”. 

И он сумња да овако прокријумчарена кафа углавном завршава у малим пржионицама које је производе у незадовољавајућим санитарним условима и на нестандардизован начин. Али најчешћи проблем са кафом из малих пржионица јесте то што не декларишу сурогате које додају. Колико сурогати умањују квалитет кафе? 

– Квалитетне и чисте кафе су скупе и убацивањем сурогата мали произвођачи појефтињују свој производ, али су такође по закону дужни да те сурогате и декларишу на паковању. Али ако додају сурогате а то не истакну на декларацији – купац се доводи у заблуду. Подразумева се да је најбоље конзумирати чисту и квалитетну кафу и да додавањем сурогата кафа губи на очекиваном  квалитету – каже Даничић, додајући да купци треба да обрате пажњу да ли је кафа у року трајања и да ли је пакована у заштићеним условима. Само на тај начин кафа може да очува свежину која је неопходна за припрему квалитетног напитка.

Србија је највеће тржиште кафе у региону са више од 33.000 тона укупног годишњег промета и са највећом годишњом потрошњом кафе по становнику од око 4,5 килограма. 

– Минас увозимо искључиво из Бразила, а робусту из Индије, Вијетнама или Уганде. Наши стручњаци сваке године пре бербе кафе обилазе плантаже у овим земљама, срећу се са произвођачима, проверавају род... Такође, стално пратимо временске прилике у земљама у којима купујемо сировине како бисмо стекли слику о ономе што можемо очекивати од бербе за ту годину – каже Андреј Беле, генерални директор Стратешког пословног подручја кафа „Атлантик групе”.