среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Прислушкују све, па и папу

Аутор: Мирослав Лазанскипонедељак, 04.11.2013. у 15:00

Зашто је Шпанија најмање протестовала против шпијунске активности америчке НСА у Европи? Зато што је службени Мадрид највише и помагао Американцима у том послу, због свог географског положаја и јер је цела та операција прислушкивања европских, и не само европских, лидера само део веће операције под кодним именом „Гладио”. И све то датира из времена хладног рата између САД и Совјетског Савеза, а борба против светског тероризма данас само је маска за наставак старе делатности. Јер, Американци не верују у Европи никоме, најмање савезницима.

Године 1979. америчка амбасада у улици Серано број 75 једна је од најбоље чуваних зграда у Мадриду. Затворени телевизијски системи, сензори свих врста, дебела челична врата која се отварају помоћу шифрованог кода која спречавају било којег нежељеног госта који би покушао да уђе у простор где шефује амбасадор САД Теренс А. Тодман.

Но, главна зграда и није најчуваније место у комплексу амбасаде. Једна од мањих зграда, она с бројем седам, практично је потпуно неприступачна. Високи и снажни маринци обријаних глава чувају је даноноћно уз помоћ најсавременије технике. Шифре за улазак на то место другачије су од оних за улазак у главну зграду амбасаде јер се безбедност често може компромитовати на једном месту, али ретко на два. Ни сви службеници амбасаде немају приступ у зграду на броју седам, само њих 25 од укупно 250 особа колико ради у амбасади могу да уђу у штаб станице ЦИА и НСА у Мадриду. Просторије су крцате најмодернијом техником за прислушкивање и комуникације и свејето директно или посредно повезано с централом ЦИА у Ленглију и НСА у Форт Миду.

Две децималне и једна параболична антена смештене су на крову амбасаде и одржавају везу с америчком комуникацијском базом у градићу Сантос де ла Хумоса на крајњем североистоку покрајине Мадрид. Из те базе све што се прислушкује у Европи иде даље преко америчких комуникационих сателита у свемиру у централе ЦИА и НСА. Екипом која обавља тај процес руководи Роналд Едвард Естес, 49 година, висок, смеђе косе и плавих очију, младалачког изгледа, шеф станице ЦИА у Мадриду, један од најинтелигентнијих агената америчке шпијунаже на Медитерану. Врло искусан обавештајац постао је шеф станице ЦИА у Мадриду 24. јула 1979. прикривен титулом првог секретара амбасаде САД у Шпанији. Претходно је био обавештајац на Кипру, у Чехословачкој, у Атини где су терористи из организације „17. новембар” 1974. године убили његовог шефа Ричарда Велча. Естес живи у стану у Улици Кастелана са супругом Аном Лестер, иначе Рускињом и бившом женом белгијског трговца оружјем и дрогом из Хонгконга.

Заменик Естеса у станици ЦИА у Мадриду је Ален Д. Смит, иначе задужен за сарадњу с НСА око надгледања телефонских разговора истакнутих шпанских политичара. Смит је у Шпанију дошао 1970. У ЦИА ради од 1968, прво у Парагвају, па затим у Чилеу и Аргентини, све као политички секретар амбасаде САД. Остали официри станице ЦИА и НСА у згради на броју седам комплекса амбасаде у Мадриду су Жак Алфред де Костер, други секретар амбасаде, рођен 4. јуна 1948. и најмлађи је амерички агент у Шпанији, разведен, затим Винсенс М. Шилдс, први секретар амбасаде, од 1973. радио у амбасади САД у Џакарти, стручњак за планирање тајних операција и ваздухопловни аналитичар, ожењен Мери, онда је ту и помоћник војног аташеа амбасаде Алберт Сесвил, задужен за контакте са шпанским војним, полицијским и обавештајним круговима, ожењен Порториканком Јитом. Ту је и секретарица Рут К. Радер која је 1974. била секретарица Естесу и Велчу у Атини, неудата, вицеконзул Едвард Мајкл Харкнес, трећи секретар амбасаде Денијел Митал који је у Вашингтону радио под маском службеника Међународне банке за развој, такође трећи секретар амбасаде Двајт Д. Кондон, супруга Венди, те Норма Валберд, секретарица војног изасланства амбасаде, одељење за ратно ваздухопловство. Уз њих, у Мадриду за ЦИА и НСА ради још око 400 агената убачених у разне структуре и кругове шпанског друштва.

Њихов главни задатак тих година била је битка да се придобије шпанска јавност како би Мадрид ушао у НАТО. У том циљу главна је активност била прислушкивање свих комуникација шпанских политичара. Прислушкивали су Фелипеа Гонзалеса и његову Социјалистичку радничку партију, покушавајући да је претворе у класичну реформистичку странку. Прислушкивали су и Хавијера Солану не би ли нашли начина да омекшају његове тадашње пацифистичке ставове око уласка Шпаније у НАТО.

Ради Солане, шеф станице ЦИА у Мадриду Роналд Естес убацује у игру и Едварда Крајзлера, америчког агента мађарског порекла, ветерана ЦИА, власника две уметничке галерије у улицама Серано и Хермсила. Ради лакшег убеђивања Солане издвојена је сума од 20 милиона долара преко банке „Хаусхолд интеренешенел” из Чикага, коју је држао под контролом бивши шеф ЦИА Вилијам Колби.

НСА и ЦИА су у послу прислушкивања на Иберијском полуострву врло тесно сарађивали и с португалском тајном службом ПИДЕ и њеним директором Жаном Валентином. Оквирни програм прислушкивања европских политичара била је операција „Гладио”. То је био план како се супротставити евентуалној совјетској инвазији на Западну Европу и коме се од европских политичара у том контексту може веровати, а коме не. У Француској је та операција имала велику подршку француске тајне војне службе ДГСЕ и посебно генерала Жана Ханриха и његовог заменика за јужну Француску потпуковника Бернарда Нута, којег је Естес лично познавао и с њим имао одличну сарадњу.

„Гладио” је био јак и у Италији, прислушкивали су све, па чак и папу, огранак „Гладија” за Балкан водио је италијански генерал Ђерардо Серавале.

Завршетком хладног рата Американци нису престали да прислушкују у Европи све што могу. И сви су то знали, многи у том послу и помагали, Шпанци врло конкретно. Сада су сви као изненађени. И увређени.

Којешта...


Коментари13
ec27b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Grozdo Muljacic
Da, kao sto neko gore pomenu, zanimljiv bi bio opsirniji tekst o novoj ambasadi SAD u Beogradu, ili kako ga mnogi (s razlogom) smatraju - regionalnim centrom CIA za jugoistocnu Evropu (Balkan). Interesantan je podatak da se zgrada nalazi tacno iznad jednog od najvecih i najvaznijih telekomunikacionih cvorova (zicanih) na ovim prostorima, a bivsa vlast im je to prakticno poklonila. Ostaje gorak ukus u ustima i pitanje: sta je od ovih resursa ostalo Srbiji na koriscenje i ima li uopste nekoga ili necega da brine o Srbiji i njenim interesima, ili smo prodati za sitne pare? Pozdrav gospodinu Lazanskom...
Jedno pitanje
Da li mozes,Miroslave,malo sire da opises iz kojih se baza jos prisluskuje Evropa,narocito Balkan ?
Vojko Savatlija
Čestitam gospodine Lazanski, Vi ste u ovom tekstu objavili fotografiju američke ambasade nekoliko dana pre nego što je ta fotografija objavljena u britanskom "Indipendentu". Tek posle Vas "Indipendent" je odlučio da se u tekstu o američkoj špijunaži u Evropi pozabavi američkom ambasadom u Madridu. "Politika" je bila ispred "Indipendenta". To je profesionalizam i istraživačko novinarstvo. Bravo!
raka iz provincije
Hajde Lazanski objavi spisak zaposlenih u američkoj ambasadi u Beogradu. I ko se od njih, zapravo, čime bavi? Ako smeš?
Ruski Spijun
Svakako da je pored prostitucije, spijuniranje najstariji zanat na svetu. U poslednje vreme smo se naslusali o tome koga i kako NSA spijunira. Ako bi oni bili jedini koji se bave ovim poslom onda bi lako bilo uprti prst u gresnika. Bilo bi interesantno procitati kako to rade Rusi i Kinezi. Pogotovo sto i jedni i drugi imaju veoma bogatu i uspesnu tradiciju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља