уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:48

Саша Тијанић и генерали

Аутор: Мирослав Лазанскипонедељак, 04.11.2013. у 12:30
Штип ’83.

Моје познанство са Сашом Тијанићем отпочело је негде почетком осамдесетих година прошлог века. Ја сам био у редакцији загребачког „Данаса”, он у београдском „Интервјуу”. Написао сам један текст о совјетском тенку Т-72, али и о будућем тенку Т-90. Саша је одмах реаговао у „Интервјуу” и кренула је наша мала полемика. Онда ме је позвао да дођем у Београд, отишли смо на ручак у Клуб књижевника. Као Србин с Косова, тешко се мирио с тим да неко други нешто зна о оружју, али је ипак признавао чињенице. Постали смо пријатељи, он је почео да пише у „Данасу”, у „Слободној Далмацији”, у „Старту”. Био је сензација за медије у тадашњој Хрватској, интервју с Бранком Хорватом и данас се сматра најбољим интервјуом у златној ери загребачког „Старта”.

Долазио је често у Загреб, обично је одседао у „Паласу”, обилазили смо кафиће, од „Звечке” до „Папагаја” и „Палаиновке”. Уредници загребачких новина зурили су у њега као у чудо. А он се само зезао.

Онда су дошли велики војни маневри ЈНА у Македонији, „Јединство 83”. Саша је тада био у НИН-у, назвао ме је у Загреб и питао идем ли ја да то пратим. Рекао сам му да би те вежбе могле да буду занимљиве и да ћу ићи.– ОК, стижем и ја доле, мора и НИН да има свог извештача.

Нашли смо се у Штипу, одмах су нас обукли у униформе ЈНА. Био је проблем да се за њега пронађе одговарајући број чизама, али ЈНА је и то решила. Другог дана маневара, на конференцији за новинаре, Саша је поставио питање ко је на овој вежби „плави”, а ко „црвени”, односно шта се проиграва, одбрана или напад? С које стране би могао да дође напад на овај део територије Југославије? Да ли из Бугарске, или из Грчке, или из Албаније? Јер, о томе нико није говорио, као да се, заправо, на вежби симулирао рат против ванземаљаца. А „Јединство 83” били су највећи маневри одржани у СФРЈ још од смрти маршала Тита.

Официри из штаба вежбе били су згранути, шта то овај новинар из НИН-а хоће? Је ли то нека новинарска провокација, може ли то угрозити наше добре односе с Грцима и Бугарима? Убеђивао сам Сашу да не поставља додатна питања, да не заоштрава свој однос са штабом вежбе.

Следећег дана у кругу касарне у Штипу налетесмо на генерал-пуковника Спасоја Тодоровића, тада команданта Територијалне одбране Србије. И Саша и ја били смо раскопчаних кошуља, онако лежерни јер ми смо само војни извештачи с вежби. Генерал је просто полудео када нас је такве видео. Наравно, одмах сам закопчао кошуљу до грла и оштро салутирао генералу ЈНА, све по пропису, јер ја поштујем ауторитет униформе. Саша је све то избегао и само се цинично смешкао с висине генералу Тодоровићу. Саша, висок скоро два метра, генерал Тодоровић висок око 1,60 м. Генерал је био црвен у лицу као булка, почео је да виче, а Саша га је мирно упозорио да на новинаре не сме да се издире.– Обојицу ћу ја вас у Бубањ поток на додатну обуку, шта овде глумите народне хероје – запретио је Тодоровић.– Неће моћи, генерале, с тим Бубањ потоком, ја радим у НИН-у, а Лаза ради у Загребу – и даље се цинично смешкао Саша. Ја сам дисциплиновано ћутао.

После сам га упитао који му је ђаво, зашто барем није војнички салутирао генералу.

– Ма, хајде бре Лазо, у Србији салутирају и поштарима.

Следећег дана, због тог инцидента, руководство вежбе „Јединство 83” отказало је акредитацију новинару НИН-а Александру Тијанићу. Генерал Спасоје Тодоровић се осветио.

Испратио сам Сашу на аутобуску станицу. Пили смо пиво, имао сам утисак да га је сукоб с генералом само забављао.– Знаш, тебе те вежбе интересују, мене не нешто посебно, уосталом шта ћу ја ту пуних пет дана. Него, ако ти ови твоји из „Данаса” дозволе написаћеш нешто о томе и за нас у НИН-у.

Две године касније радили смо заједно специјалан додатак НИН-а поводом велике војне параде „Дан победе 85” у Београду. Са уживањем је прегледао и уредио све материјале.

Није трпео ничији ауторитет, па ни војни, али је волео војску и оружје. Као сваки Србин с Косова.


Коментари16
c6d32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Todorovic
Moj strikan Spasoje.Nema priliku da ga vidim jer ja zivim u Lebanu a on u Bg.Ziv je ali narusenog zdraclja inace ponos Todorovica..
mitja erjavec
на војној вежби јединство 1983 године је новинар александар тијанић срео генерал–потпуковника јна спасоја тодоровића, који је тада командовао читавим копненим снагама сфрј, јер је тада био заменик начелника генералштаба јна, за копнену војску. генерал спасоје тодоровић је требао начелника генералштаба јна, генерал-пуковника и народног хероја петра грачанина касније, после одлазка генерала грачанина у пензију. заменити али пошто савезни министар одбране на крају то није прихватио, је генерал спасоје тодоровић средином 1984 године преузео командовање то ср србије и са чином генерал-пуковника крајем 1989 године престао активну службу у јна. поред осталог можемо и на основу тог сречања двојице частних људи, новинара александра тијанића и генерала јна спасоја тодоровића, закључити, да 1999 године, када су политичари и дипломати остали без ријечи, војска републике србије сигурно не би пружала тако херојски отпор против нато агресора, ако не би поштовала некадашњу обуку, дисциплину, знање и искуства великог чловека и стратега, титовог генерала спасоја тодоровића.
Sasa Radojevic
Te 1983., kada je na Krivolaku izvedeno najvece bojevo gadjanje u Evropi u poslednjih nekoliko godina, kao najbolji nisandzija Armijskog artiljerijskog puka, iz topa 130 mm sam, posle vazdusnog napada, otvorio manevre. Ukopan bunker na 2.000 m daljine. Pogodak je morao biti kroz puskarnicu bunkera velicine 30 cm x 80 cm. Tada smo prvi put koristili pancirno obelezavajuce zrno. Moja slika je izasla u NIN-u. Za Tijanica tada nisam znao. Kasnije sam ga redovno pratio. Lazanski je vec bio legenda iz START-a :-) Sada kada znam ko je izvestavao sa tih manevara za NIN, jos su mi drazi ti pogotci. Slava i hvala Tijanicu.
A. Semjonov
Sve te vajne do grla zakopcane staresine JNA izgubili su svaku mogucu bitku. I ne samo bitku vec i dobijene ratove svojih i nasih pradedova.
era @ Branko Smolčić
Dobro primećeno, euforija nikada nije dobra u bilo kojem kontekstu. Da li mi uopšte znamo da "stanemo na loptu"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља