Јагодина – Иако је од града удаљен тек 13 километара, у Каленовцу има само 20 становника. Око 200 хектара плодне земље потпуно је закоровљено, шуме и воћњаци такође су запуштени, а крупну стоку више нема ниједно домаћинство. Последња генерација основаца из школе је изашла давне 1964. године, када је затворена и сеоска продавница. Према речима мештана, последња беба рођена је пре пола века. Аутобус два пута дневно обраћа само до улаза у село, докле има и асфалта.
– Када сам се родио, у нашој кући било је 12 чланова. Сада сам са 52 године најмлађи мештанин. Били смо најбогатији у селу. Имали смо 10 хектара земље, а бака Стојана је чувала по 100 гусака. Пре неколико година вратио сам се из Ваљева, где сам радио као војно лице. Допадају ми се мир, чист ваздух и здрава вода – наводи за „Политику“ Драган Арсенијевић, председник месне заједнице.
Његова мајка Загорка, која има кућу у Јагодини, чим је пре 18 година отишла у пензију, вратила се из истих разлога. Каже да се сигурно подмладила десет година. Једино јој је, каже, све теже да пешачи два километра до аутобуског стајалишта.
Олги Стевановић (80) тешко је што живи сама од пензије од само 4.000 динара. Каже да има дана када нема шта да једе, па често легне гладна.
– Не примам никакву помоћ. Кћерке су удате, ни оне не раде, па не могу да ми помогну. Само да се убијем – огорчена је бака Олга.
Супружници Жарко и Моравка Милановић, најстарији мештани Каленовца, месечно примају 9.000 динара на име социјалне помоћи и кажу да не знају шта пре да купе од тог новца.
– Од овога нема горе. Нас двоје имамо по 84 године. Да је бар једно од нас млађе, па да послуша оно друго – каже Жарко.
Загорка се с тугом сећа како је село било живо, како се радило на пољима и како су се дружили. Готово да више немају куда да оду, јер је за годину дана умрло десет људи.
Ратко Александровић један је од мештана који се вратио из Јагодине, јер је остао без посла. У два мандата био је председник села. Тада је урадио уличну расвету, асфалт до села и обезбедио аутобуску линију.
– Имам два хектара земље на којој може да роди шта год пожелиш. Али, дивље свиње све поједу. Зато живимо од пензије моје супруге Драгице – каже Ратко.
Богомир Милановић (78) у Каленовац се вратио из Америке. Каже да ће његов пример следити сви који остану без посла.
И остали Каленовчани, а нарочито председник месне заједнице, верују да ће њихово село поново оживети. До тада ће бити једно од ретких села у коме још увек постоји аутохтона сорта грожђа отело. И село у које из ближе и даље околине долазе по изворску воду, јер је оно са четири извора најбогатије. И село у коме живе најстарији мештани јагодинске општине.
