петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Изложба орнамената српских средњовековних фресака

Аутор: Б. Лијескићпонедељак, 04.11.2013. у 22:00
Примери орнамената са изложбе у Музеју примењене уметности (Фото А. Васиљевић)

Интерактивна изложба „Орнаменти српских средњовековних фресака –Освежавање меморије”, музејског саветника Душана Миловановића, биће отворена у среду у 19 часова, поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности.

Посетиоци ће у наредна три месеца у МПУ моћи да виде више од 500 табли копија орнамената српских средњовековних фресака, које су последњи пут излагане захваљујући историчарки уметности Загорки Јанц 1961. године, у оквиру Византолошког конгреса, одржаног у Београду. Материјал који је тада представљен , а и ми ћемо га видети, настао је током педесетих година 20. века, тако што је сликар Милован Арсић копирао на терену орнаменте са фресака Србије и Македоније. Данашња поставка је омаж Јанцовој и Арсићу и зато део њеног назива гласи „Освежавање меморије”.

Пројекат реализује педесетак углавном младих људи, предвођених Миловановићем. Да споменемо Весну Оровић, Исидору Николић, Вукана Ћирића и Душана Зјалића, Александара Ваца, Наташу Теофиловић, Зорана Ђорђевића итд. Оригиналну музику за изложбу компоновали су Горан Трајковски, Доријан Јовановић, Зоран Јерковић и ди-џеј Марко Настић.

Архитекта Иван Мангов дизајнер поставке и у тиму са Миловановићем показао је да не воли стереотипне излагачке приступе, што је доказано изложбом „Ризнице манастира Хиландара” 2008. године, награђеном престижним признањем ИКОМ-а.

У Музеју примењене уметности, где на 300 квадрата читав тим преграђује, фарба и ствара нови амбијент за изложбу дочекао нас је аутор Душан Миловановић, са занимљивом причом о експонатима:

– Орнамент је први смислени људски исказ представљања света око себе у концентрисаном, сажетом смислу, преведено у симбологију коју ми данас не разумемо. Кад се изводи из латинског језика преводи се као украс или шара, а он то није ни близу, далеко је комплекснији. Орнамент је систем знакова, симбола, језик који је криптован за нас, односно заборављен кроз време. Сви орнаменти који постоје на свету , негде око 5.000, дефинисани су до краја неолита, дакле око три до четири хиљаде година пре Христа већ је све било завршено. Тај репертоар је конзервисан и само се прилагођавао техникама, укусу, комбиновању кроз време. Они су свевременски. У нашој уметности средњег века чињеница је да је Србија надградила Византију за једну степеницу, она је баштинила њене вредности, али их није копирала. Постављен је тада нови аутентичан моравски стил, по чему је Србија препознатљива у свету – каже Миловановић.

Посетиоци ће на изложби видети орнаменте из периода од 12 до 15 века. За МПУ је својевремено урађено 600 примерака копија орнамената, али нису сви изложени ни публиковани те 1961. године. Каталог са те поставке је распродат, а Душан Миловановић је овом приликом одлучио да се направи његов репринт. Док ће у новом двојезичном каталогу, на српском и енглеском, бити приказан комплетан фундус са 572 примерка, у колору, са текстовима петорице аутора међу којима је и Миловановић:

– Феномен орнамента покушавамо у новом каталогу да растумачимо на различите начине. Поред мене, текстове пишу математичар Јаблан Славик, сарадник математичког института САНУ, Драган Булатовић, професор музеологије на Филозофском факултету у Београду, историчари уметности Стеван Мартиновић и Милан Попадић, који је кроз маркетиншку причу говорио о орнаментима.

– О томе да ли је било проблема око финансијске конструкције пројекта наш саговорник одговара:

– У односу на планирана средства добили смо 20 одсто новца од Министарства културе. Одавно сам музеалац, и не кукам, већ смо обезбедили приличан број донатора и покривамо трошак два каталога и трошкове изложбе. Циљ ми је да баштину средњег века младима приближимо. Када данашња деца треба да украсе инспиришу се Филипинима или код Гота, а не знају да код нас постоји невероватан свет мотива, што је десет одсто укупног светског фундуса.


Коментари0
2d318
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља