петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Рециклажа гума у воћарском крају

уторак, 05.11.2013. у 21:57
Објекат будуће фабрике за рециклажу гума Фото Б. Нововић

Уб – Од јуна месеца ове године када је по решењу Министарства за енергетику, просторно планирање и заштиту животне средине из круга будуће фабрике уклоњено између 50 и 60 тона старих аутомобилских гума намењених за рециклажу, тј. прераду поступком пиролизе, мештани убског села Чучуге немају спокоја. Њихова узнемиреност је пре свега због страха од аерозагађења које би им уништило пољопривреду производњу, али и здравље. Петицију да се заустави свака врста градње било којег објекта који има димњак, поред мештана Чучуга, потписале су и комшије из околних седам села.

Како нам је рекао Зоран Димитријевић, мештанин и воћар, приватна фирма „ТИА трејд еко“ са седиштем у Убу, наумила је да у овај крај убаци прљаву технологију. Према његовом увиду у доступну документацију као и добијене стручне информације, из таквих погона ослобађа се велика количина угљен-моноксида, сумпор-диоксида, азотних оксида, као и пепео који садржи разне метале и неметале. Уз све ово, додаје наш саговорник, приликом процеса топљења гума ствара се пиролизно уље које је, у случају хаварије приликом транспорта, опасно не само за биљке и животиње, већ и човека.

 – Ми смо узнемирени, јер од инвеститора нисмо добили никакво уверавање да оно што намеравају није опасно по животну средину. Исто тако није нам дата никаква информација о спецификацији машина и опреме која ће бити монтирана. И недавна расправа о студији утицаја на животну средину пуна је нејасноћа и недоречености. Једино што смо сазнали јесте да би дневно у овој фабрици требало да се прерађује од осам до десет тона ћелавих гума, тј. око 5,5 тона пиролизног уља. Замислите, уз све то тај „падобранац“ треба да се смести у објекте некадашње „Нискоградње“ у централном делу села. Од првих кућа, ако буде саграђена, фабрика ће бити удаљена свега 150 метара а незнатно више од винограда и винарије Јанка Лазаревића и Милијана Јелића, огледног добра Момчила Кокановића који само под малином има пет хектара а његов пројекат подржала је и ЕУ. На непун километар ваздушне линије је и домаћинство Лалета Грујичића од 17 хектара на којем се уз све до сада познате сертификате бави органском производњом. Рајко Милошевић има хектар јагода под пластеником, Милорад Гавриловић повратник из Беча припрема садњу 10 хектара шљива, ја имам шест хектара под крушком, трешњом и кајсијом а уз све на овом простору се налази и санаторијум за лечење и опоравак скупих коња за трке из Србије и окружења. Све ово може да буде уништено због непромишљеног и неодговорног понашања појединаца, али и инертности локалних и републичких органа од којих годину дана тражимо заштиту – каже Димитријевић.

Мештане и даље плаши упорност инвеститора, али и како кажу, њихово неискуство када је у питању посао и технологија са којом се још експериментише у свету.

– Председнику општине Уб рекао сам да не тражи од инвеститора никакве студије, већ да се у локалној скупштини покрене иницијатива за доношење одлуке о забрани изградње наведене фабрике. Нико се није сетио да овде понуди изградњу хладњаче, сушаре за воће или фабрике сокова, јер то су бенефити овог простора а не сецкање и топљење истрошених гума – вели Петромир Мишковић, мештанин Чучуга, иначе пензионисани пилот и инструктор летења.

Дарко Симић, директор фирме „ТИА трејд еко“ који је представник иностраног инвеститора из Лихтенштајна, у изјави за наш лист одбацио је све оптужбе које се износе на рачун овог пројекта. Он тврди да се ради о фабрици у којој ће бити инсталирана најсавременија опрема, као и да неће бити никаквог спаљивања гума, јер је у питању такозвани затворени систем рада. Додаје, да је инострани инвеститор уложио 3,5 милиона евра, што говори о његовој озбиљности.

– Ми смо од почетка било отворени према мештанима и јавности, говорећи шта намеравамо да радимо. Најавили смо запошљавање 80 до 120 радника, а у плану нам је да поред фабрике саградимо пластеник од два хектара и на тај начин потврдимо да нема збора о било каквој прљавој и опасној технологији. У међувремену смо добили скоро све сагласности, урадили студију о утицају на животну средину, што значи да смо близу дозволе за рад – каже Симић, додајући да су групи мештана Чучуга понудили да о трошку инвеститора оду у Аустрију како би на лицу места видели истоветну технологију коју планирају ове да примене. Мештани су ту екскурзију одбили.

Какав ће бити епилог сучељавања аргумената две стране тешко је рећи, али оно што смо сазнали, у све се много енергичније укључила локална власт и службе општине Уб и то на челу са првим човеком Дарком Глишићем.

Будо Нововић


Коментари2
39e66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub Trindić
Poštovani! Ovaj tekst je vrlo jasan namera je da se u mestu koje se bavi proizvodnjom hrane uz samo korito reke ub organizuje reciklaža guma .Dosadašnji javni nasdupi ekologa jasno ukazuju da je u stvari tehnologija prerade opasna i prljava .Havarije su vrlo moguće šta mislite da se produkt razlaganja guma ulije u reku Ub a reka Ub u Tamnavu ,Tamnava u kolubaru a Kolubara u Savu .Možete li zamisliti razmere te katastrofe.Zašto se ovaj pogon ne organizuje u industrijskoj zoni grada Uba koj vrvi od napuštenih hala a ne u oazi prirode.Da li posle ovakve rasprave o uticaju na životnu sredinu može neki državni organ izdati dozvolu . I napokon šta dobijamo time ako zaposlimo 120 ljudi a zagadimo čitavo okruženje sa mnogo većim bojem gradjana.Ovo su pitanja koja plaše i teraju na strepnju .Napokon ako je sve tako čisto zašto investitor poseže za sredstvima koji ne mogu služiti za čast.Zašto javnost ćuti i spava nad potencionalnom ekološkom bombom.E to plaši meštane Čučuga .
ljubo egeric
Kada je u pitanju prljava tehnologija, prerada gume spada u u tu vrstu tehnoloških procesa bez obira dali je otvoren ili zatvoren sistem prerade. Sistemi za reciklažu nisu za lokaciju u naseljenim mestima a pogotovu u regionu gde se proizvodi hrana bilo koje vrste. To zna svaki obrazovani tehnolog gumarstva. Dovoljno je da se pogleda, Receptura (sastavnica) komponenata koja se koristi prilikom umešavanja smeše i ostalo je sve jasno. O razlaganju je tek posebna priča. Svako je imao prilike da vidi neku fabriku za preradu gume i da se uveri u njene "blagodeti" da se ne lažemo. Zašto se kaže, prljava tehnologija? A, ona nije samo prljva već i hemijski opasna po okolinu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља