Политика Online - Родитељи против дилера
четвртак, 16.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Родитељи против дилера

Аутор: Мишa Ђурковићчетвртак, 07.11.2013. у 15:00

Велику пажњу јавности ових дана су привукле акције удружења грађана (углавном родитеља) из Лазаревца „Свети Сава“. Незадовољни радом полиције, тужилаштва и осталих легалних државних органа одлучили су да правду узму у своје руке. Кренули су да прикупљају податке о томе ко растура и продаје дрогу у њиховом граду и направили „црну књигу” у којој се налазе подаци о таквим особама. Јавно су делили летке, а затим су на својој фејсбук страници објавили слике, имена и податке о тридесет и пет таквих особа.

Овај несвакидашњи потез и читава иницијатива озбиљан су индикатор веома лоших тенденција у читавом друштву и јавној управи. Да се разумемо, ово је потез очајника. Дакле само они који имају децу могу да схвате шта је потребно да се деси да би се појединци одлучили на тако радикалне потезе којима најпре доводе у опасност сопствене животе. Родитељи из Лазаревца нити су луди нити су залудни. Они су болно забринути за своју децу која су у школама, на улици и било где другде ван кућа непрестано изложени „понуди“ која може да им уништи живот. Нажалост, они који би требало да сузбијају и елиминишу дилере свој посао очигледно не раде добро. Штавише, у коментарима многи изражавају сумњу да је за то крива и подршка коју криминалци имају у органима који би требало да их сузбијају.

Мрежа растурача дроге очигледно се радикално проширила. Само ове године забележено је низ случајева у којима је утврђено да су професори у школама својим ученицима диловали дрогу. У Београду се свакодневно догађају убиства у обрачунима навијачких група које се попут мафијашких организација боре за поделу територија. Приликом летошњег бруталног убиства Федора Фримермана утврђено је да се и обезбеђење сплавова бави истим пословима. Дрога је свуда око нас, лако доступна и јефтина. Наша деца очигледно нису од ње довољно заштићена.

Ова самоорганизација родитеља, истинског грађанског друштва, представља логичну, али веома опасну реакцију оних којима је догорело до ноката. Они као и многи од нас све више нажалост увиђају да легалним и институционалним путем не можемо више да заштитимо ни основна права. Трагично је што се поверење у институције и легалне механизме показује све мањим. Никаква фингирана истраживања јавног мњења не могу да покрију реалност да грађани ове земље партијама све мање верују. Партије су постале заводи за запошљавање а не механизми за спровођење различитих политичких програма. Отуда ови родитељи незадовољни радом државних органа више не верују да би политичка смена могла да реши њихове проблеме.

А кад се изгуби поверење у демократију и демократске институције, онда се људи окрећу самозаштити. Ако су на улици припадници организованог криминала, ови очајни људи ће за почетак указивати на њих и још једном тражити од државних органа да раде свој посао. Ако се ни то не деси и ако их полиција не заштити од већ учесталих претњи оних који су у књизи, може се на крају десити да се ти људи и сами организују, наоружају и почну да се штите или да „деле правду“. А то води у анархију и крај озбиљне државе.

Ово нажалост није изолован случај. Заслепљени великим причама и испуњавањем празних форми, ми све мање увиђамо како пропадају читави сегменти друштва. Недавно ми је наставница једне београдске школе испричала да јој десет година није дошла контрола на час да види шта се тамо стварно дешава, али да с друге стране министарство инсистира на тонама беспотребне папирологије. Наше школе преплављене су насиљем, а случајеви када ученици физички туку наставнике све су учесталији. О вербалном насиљу нико више и не води рачуна.

Насиље је присутно на све стране. Убедљиво најгледанија емисија на телевизији направљена је као колаж вербалног и физичког насиља, секса и свеопштег примитивизма. Трећина Србије сваке вечери седи испред телевизора очекујући ко ће кога да испсује или истуче у ријалитију у коме су наводно „познати“.

Насиље се, бар по тврдњама опозиције, недавно вратило и у изборни процес, што заиста није био случај од 2000. године. Опозиција је оптужила власт да је на недавним локалним изборима у Врбасу користила криминалце за застрашивање и насилно привођење грађана и активиста противничке стране.

У сваком случају, за све што се дешава у држави најодговорнија је политичка елита, посебно она владајућа. Лазаревачки случај мора се крајње озбиљно схватити као показатељ стварног стања у држави које је далеко од доброг. У овој држави нема сегмента друштва који није оболео. То никакав процес европских интеграција не може да реши сам по себи. Наше дилере не може да хапси Штефан Филе већ само српска полиција и српско тужилаштво.

Ако се овако настави, бојим се да ћемо имати све више случајева попут лазаревачког у коме ће људи док још имају храбрости покушавати да себе, децу и имовину штите у подручју ван закона не верујући више у ефикасност државних органа. А то је пут у хаос.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије


Коментари11
5fe00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Небојша Поповић
Прво, честитка колеги Ђурковићу на овом тексту. Имам лично непосредно искуство у самоорганизовању у насељу у којем живим. Организованим деловањем нашег Удружења грађана, успели смо да активирамо пасивну већину становника. Суграђани су схватили да су они који доминирају (они који нису "оптерећени" поштовањем закона) тек безначајна мањина. Потребно је да део "опште културе" постане сазнање да у неразвијеним друштвима, попут нашег, они који "владају" ("неоптерећени" поштовањем закона) представљају тек неки проценат популације и да се активирањем тихе већине може постићи "утеривање" активне мањине у "законске торове".
Natasa Djordjevic
Prevladavajuci strahove covek se oslobadja ljustura ropskog i pokornog. Zakoni odrazavaju duh jednog vremena i kao takvi promenjivi su i treba da se uskladjuju sa vremenom, a to se odnosi i na institucije koje u pokusaju da se odupru tvrdokorno promenama pocele su da vrse nasilje nad svojim gradjanima oneomogucavajuci im potrebne resurse.
Jedna Od Zabrinutih
Izgleda da je doslo vreme da se dignu "kuka i motika", kao sila koja se iznenada pojavljuje i resava stvar :) Srbija mora da se ocisti i revitalizuje. Neka nam je Bog na pomoci i Sv. Dimitrije.
nisa nisic
U Pirotu je jos gora situacija. Ovde je droga jeftina zbog blizine granice. Lokalni kriminalci su u sprezi sa policijom, lokalnom samoupravom I napravili su neprobojnu paukovu mrezu. Welcome to Pirot, welcome to the jungle !!!!
Влада СМ
Изгледа да су у Републици Српској озбиљно схватили овај проблем, јер су се запитали зашто је борба са дрогом била неуспешна .... наслов у другим новинама: "Smenjen kompletan Odsek za borbu protiv droge MUP-a Republike Srpske" .... Да ли то може да се деси и код нас, у Србији? За почетак ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља