недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.11.2013. у 22:00 Зоран Миливојевић

Дететов страх од казне

Kажњавање властите деце од стране родитеља последњих деценија је постало озлоглашено. Не само телесно кажњавање, за које је познато да из политичких разлога покушава да се подведе под правну категорију „насиље”, већ и друге казне, као што су одбијање испуњавања жеље и давање непријатног а корисног задатка.

Циљ родитеља је да припреми дете за самостални живот у друштву, због чега је у односу родитеља и детета поред љубави неизоставан конфликт између друштвеног, које заступа родитељ, и биолошког, које заступа дете. Претпоставка је да ће дете усвојити социјални принцип и да ће он превладати над биолошким у детету.

Поред „постављања граница” и приморавања деце да раде корисне а њима непријатне ствари како би стекли навике, кажњавање сачињава оно што зовемо дисциплиновање деце. Дисциплиновање је само један део васпитања, које је опет само део комплексног односа родитеља према детету. Зато не треба падати у грешку и кажњавање поистовећивати ни са дисциплиновањем ни са васпитањем.

Кажњавање је веома снажан захтев за промену понашања. Ако се дете играло у соби с лоптом и ако је разбило стакло на витрини, родитељ се може запитати: „Чему кажњавање, ако је стакло већ разбијено?” Смисао кажњавања је да дете одустане од неког одређеног понашања: у овом случају од опасног и непримереног играња. Ако је кажњено, већа је вероватноћа да ће дете убудуће одустати од таквог играња у соби.

Неко може да се запита: „Зар није довољно детету објаснити колико је опасно играти се лоптом у соби?” Објашњење је, свакако, нужан део казне и може да буде довољно за неку децу, али већина деце ће у следећој ситуацији заборавити на дато објашњење. Да не би заборавили, помаже им осећање које се зове „страх од казне”. Ево и како.

Дете је личност у развоју и зато често није способно да управља собом, да се самоконтролише. Некада су његове жеље далеко моћније од његовог знања. Када је, с једне стране, само родитељска информација о томе како нешто није добро, а, с друге, снажна дететова жеља, вероватније је да ће дете урадити оно што жели. Још су стари Римљани приметили да кажњено дете боље памти. Следећи пут када буде у искушењу да уради нешто што није у реду, сетиће се раније казне и имаће две супротне емоције: жељу да уради оно што је забрањено и страх од казне, коју ће добити када буде ухваћено у прекршају. Тек тада ће дете бити у правом унутрашњем конфликту и моћи ће да одлучи шта ће урадити.

Није довољно да дете научи како не треба да се понаша, већ треба да научи и како треба да се понаша уместо тога. Најбоље се учи од оба родитеља, кад обоје пружају и љубав и дисциплину.

Коментари15
635d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana Avramov
Da citiram gospođu sa FB - ooo,ovome će se mnogi koji ne znaju drugačije - obradovati. I još jednu - tekst o vaspitanju dece? vise nalik na preporuke o treniranju psa. Odlični komentari, apsolutno se slažem s istim.
Ana Takan
Zorane, pravo je zadovoljstvo čitati Vaše knjige i tekstove, a Vaš način prenošenja znanja je jedinstven i dragocen! Volela bih da ovim putem možemo da dobijemo Vaše viđenje vaspitne situacije kada roditelji nakon kažnjavanja deteta ne istraju u kazni ili veoma brzo nakon "kazne" promene ponasanje u "maženje" deteta. Zašto i čemu sve vodi ova nedoslednost u roditeljskom postupanju?
Марија Петровић
@Никола Ковачевић Многима је напротив смарање превелика прича о правима деце. А шта је са правом родитеља да пренесу деци оно што ОНИ сматрају вредностима? У нашој култури (у Србији) вредан означава оног ко ради, за нас је рад највећа вредност. Не знам из које то земље Дембелије Ви пропагирате да је добар родитељ онај који се по цео дан игра са својим дететом. И какав пример би такав давао детету: пример детињастог родитеља са којим је дете равноправно? Ја свом не желим да дајем такав пример зато што нисмо равноправни. Ја сам одрасла а он је дете, које једног дана треба то да престане да буде. Ја сам била дете које су моји родитељи са љубављу васпитавали али се нису са мном играли по цео дан јер нису за то имали времена. И да, били су строги и кажњавали су грешке. Па тако и ја поступам без обзира на то шта ми неко са стране прича. Зато што верујем својим родитељима и својим прецима које сам упознала кроз њих.
Radojka Milosevic
Slazem se da je detetu potrebna odredjena disciplina.Do discipline moguce je doci i kaznjavanjem koje ne treba izjednaciti sa fizickim zlostavljanjem. Kazna moze da se sadrzi i u zabrani onoga sto dete voli, u ogranicavanju, uslovljavanju itd. Dete treba da zna za granice do koje moze da ide, a i roditelj treba svojim licnim primerom da uce dete sta je dobro, a sta nije.Na primer, ne treba roditelj koji je pusac da kaznjava punoletno dete koje pusi jer je on los primer za identifikaciju.I ono sto je dobro roditelji treba da hvale, a lose da kritikuju. Dobro ne treba da precute zato sto svaka pohvala moze da motivise dete da se potrudi kako bi dostiglo jos veci uspeh.Ponekad je neophodno dete cupnuti, sljepiti, skoro simbolicno jer je i to dovoljno da shvati da je pogresilo, ali ne i prebiti ga , bez obzira sta je ucinilo.
Мирко Митровић
Сјајан текст! Велика је глупост да је деци могуће све "објаснити" лепим речима зато што су она разумна бића. Ни одраслима то није могуће, зато и постоје казне рецимо у саобраћају. Дежурни критизери, као и обично, више причају о себи него о ономе о чему покушавају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља