среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Жена путује, човек чека

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 09.11.2013. у 21:57
Мирјана Карановић са Елијасом Логотетисом у грчко-српском филму „Дрво и љуљашка”

Солун – Случајни сусрет, куртоазно упознавање са грчким продуцентом Михаелом Сарантиносом и љубазни позив да, ако нађем времена, погледам на солунском маркету његов филм „Дрво и љуљашка”. Све се на крају претворило у веома пријатно изненађење. „Дрво и љуљашка” је грчко-српски копродукцијски филм, српски партнер је „Интермедија нетворк” („Монтевидео, бог те видео”...), а једну од главних улога игра Мирјана Карановић.

Реч је о 107-минутној породичној драми, првом дугометражном играном филму сценаристкиње и редитељке Марије Дузе, познате иначе по многим кратким и документарним филмовима али и по оснивању сајта europeanscripts.net, интернет платформе за презентацију и промоцију европских филмских сценарија. Сценарио за овај филм Марија Дуза писала је инспирисана истинитим догађајем, у намери да пружи модеран поглед на древну тему и истражи појам куће као места сталног повратка, било у стварности било у сновима, у ширем смислу – повратка домовини, породици, детињству.

Марија Дуза

Повратак кући је у центру грчке мисли и културе још из времена Хомера, каже за „Политику” Марија Дуза, наглашавајући да је Грчка „земља Одисеја, центар дијаспора нација – вечитих мигрирања и вечитих повратака”. То се и рефлектује у њеној филмској причи у којој открива како за три главна лика, одвојена годинама што из нужде што из потребе, повратак кући (у време ускршњих празника) има сасвим другачије значење. Елени, професионално остварена докторка и професор која живи и ради у Лондону (Мирто Аликаки), њен отац Киријакос, градоначелник у родном, маленом грчком граду (Елија Логотетис) и Нина (Мирјана Карановић), за коју се испоставља да је такође Киријакосова ћерка, рођена у време његових избегличких година у Србији (после Другог светског рата на хиљаде грчке деце без родитеља биле су прихваћене у Србији), доживљавају так митски повратак кући. У романтичном окружењу старе грчке куће и прелепих приморских пејзажа, преплићу се реалност и политичка историја, у модерној причи о немилосрдним људским миграцијама из нужде, о покајању, премошћавању породичних неспоразума и тајни, о прихватању породичне љубави.

– У античким драмама у изгнанству је обично човек, а особа која жељно чека његов повратак обично је жена. У филму „Дрво и љуљашка” свесно сам то обрнула како бих указала на нову стварност света у којем живимо. Сама реалност је обрнута. Грчка се из земље народа у расејању претворила у земљу домаћина за друге дијаспоре. За последњих двадесет година, променама у Источној Европи, током сукоба који су беснели на Балкану током деведесетих, као и током недавних све чешћих ратова на Блиском истоку, људи су принуђени да се крећу ка Западу. Све те нове миграције, стварање нових дијаспора, све то поново актуелизује појам повратка кући, али и проблем односа миграција и потребе за припадношћу, каже Марија Дуза.

Прихватање дислокација главни је део људског искуства у њеном филму, чија се радња одвија током свега пет дана да би се, суштински, прошло кроз последњих шест деценија Балкана и грчке историје, током којих су људи често одлазили ван граница својих земаља и граница сопствених живота које су изнова градили и опорављали. Редитељка каже да је током њеног одрастања седамдесетих година прошлог века било мало миграција. Границе света су, каже, изгледале тада фиксне, али увек под сумњом. Људи су путовали из туристичких, пословних или школских потреба, а у источне (комунистичке) земље се није одлазило. Све се то завршило 1989. године,падом Берлинског зида,када је уследио огроман прилив људи из источноевропских земаља и променио се карактер домаће грчке популације.

– Сада, двадесет година касније,схватамо оно што нам се у то време чинило као трајно стање ствари државе старе колико и историја. Људи су се увек кретали, било силом,било из жеље и потребе. Оно што се променило јесу околности и мој филм истражује како се мењају традиционалне представе о земљи и припадности, погођене новим околностима кретања људи. Како културно наслеђе наше дијаспоре може да пропагира транснационалну перцепцију о себи и другима –каже Дуза.

О сарадњи са српским партнерима има само речи хвале. Сматра да је реализацијом ове копродукције између Грчке и Србије покренута дугорочна креативна веза. „Ова сарадња грчких и српских продукцијских компанија је више од посла, јер укључује и идеју филма, веровање да можемо изградити нове савезе и заједницу, живот и рад у истински плуралистичком свету”, сматра Марија Дуза,којој се остварила и жеља да сарађује с „вансеријском српском глумицом Мирјаном Карановић”.

Према сазнањима „Политике”, филм „Дрво и љуљашка” биће приказан током зиме и у Србији. Сасвим могуће и на београдском Фесту. До сада је био виђен на фестивалима у Атини, Гои, Бриселу... и наставља свој паралелни фестивалски живот.

-----------------------------------------------------------

„Сателићани” Микалачког награђени на „Раскршћу”

Плакат филма „Сателићани”

Француско-српски филмски пројекат „Сателићани”,новосадског сценаристе и редитеља Ненада Микалачког, инспирисан новелом „Људи за столом” Срђана Ваљаревића, после представљања у оквиру копродукцијског пичинг програма „Раскршћа”, освојио је награду Медитеранског филмског института. Кроз овај филм Микалачки портретише специфичну балканску душу, допирући не само до Срба већ и до широког спектра људи који обијају улице великих градова, усамљени и изгубљени у европском сну.

Од пројеката за развој дугометражних и кратких филмова, који су разматрани током генералне скупштине Мреже земаља Југоисточне Европе, два српска освојила су награде: „Црни пас” Ивана Буквића,према сценарију Ивана Буквића и Беке Савић, у продукцији Владимира Васиљевића,и „ЈМБГ”, кратки филм у режији Владимира Тагића, у продукцији Татјане Жежељ Гојковић...


Коментари0
8803c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља