понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:55

Да би нам било боље – мора да нам буде горе

Аутор: Александар Микавицанедеља, 10.11.2013. у 12:00

Српска економија у наредне три године споро ће се опорављати, а ,,бољег живота” неће бити, саопштава Влада Србије у Фискалној стратегији за 2014. са пројекцијама за 2015. и 2016. годину. У најбољем случају, лична потрошња, другачије речено стандард грађана, опадао би годишње у просеку 0,9 одсто. Али, ако је за утеху, држава обећава да ће штедети много више – цех који плаћају порески обвезници сваке године смањиваће се по 3,4 процента. То је један од услова да се избегне банкрот, а да реална вредност бруто домаћег производа (БДП), односно свега створеног у том периоду, достигне годишњи просечан раст од 1,6 одсто, или укупно 4,9 процената у наредне три године.

У најкраће, влада поручује – да би нам било боље, неко време мора да нам буде горе.

Струка сматра да су економске власти на путу који води изласку из кризе, али и пита – да ли је „успорена путања опоравка” остварива уз трогодишње жртвовање стандарда становништва и државне потрошње.

Реч је о заокрету у економској политици који је предуго одлаган. Од почетка транзиције Србија је више трошила него што је стварала. Приход од приватизације, донације и јефтине кредите, владе су ,,инвестирале” у привремено повећање животног стандарда, одлажући непопуларне реформе. После 2000. године у земљу је ушло између 70 и 75 милијарди евра, казује рачуница Милојка Арсића, професора београдског Економског факултета. Са расположивим парама остварени економски раст до краја 2012. био је релативно скроман – три одсто у просеку.

Србија је данас високо задужена земља. Јавни, односно државни дуг, последњег дана септембра ове године био је тежак нешто више од 19 милијарди евра, што је 58,1 одсто БДП-а. Министарство финансија је проценило да ће на крају 2013. износити око 64,2 одсто БДП, а у Предлогу буџета за 2014. годину влада је најавила да ће се задужити за још око 5,5 милијарди евра. Иначе, укупан девизни дуг земље већ је достигао 25,7 милијарди евра. На крају септембра број незапослених је достигао 761.000, а стопа незапослености 24,1 одсто.

Судећи по изложеној економској политици у Фискалној стратегији, излаз из огромних економских и финансијских недаћа влада види у окретању инвестирању, производњи и извозу. ,,Основни сценарио развоја у наредне три године заснован је на повећању удела фиксних инвестиција у БДП-у, смањењу удела јавних расхода, повећању удела извоза робе и услуга, уз смањење удела дефицита текућих трансакција у БДП-у и смањење инфлације”, пише у овом документу.

У наредне три године инвестиције би реално расле по стопи од 7,7, а извоз 7,1 одсто. За такав заокрет влада рачуна да је неопходан просечан годишњи нето прилив страних инвестиција у сектору разменљивих добара од око 1,6 милијарди евра.

Висок јавни дуг, све веће годишње рате за његову отплату и минус у буџету, који ће постепено опадати у трогодишњем периоду ка циљаних три одсто вредности БДП-а, спречавају државу да више улаже у изградњу инфраструктуре, што би допринело економском расту и већој запослености. Без годишњег повећања БДП-а од најмање четири одсто, указује Милојко Арсић, не може бити ни раста запослености, на шта указује и аналитичар Стојан Стаменковић.

– Да би се у 2020. години достигао раст БДП-а од приближно четири одсто, реалан раст инвестиција у раздобљу 2015–2017. морао би да се задржи у интервалу између осам и десет процената – упозорава Стаменковић, уз опаску да ни у последњој години овог трогодишњег раздобља раст годишње вредности свега створеног тешко да може премашити три одсто.

За Стаменковића је под великим знаком питања и да ли је могућ раст привреде, уз смањивање плата и потрошње. Зато пита економске власти:

– Може ли четири године узастопце да потрошња пада, а да се привредна активност убрза?

Да није лако искобељати се из тешке економске кризе можда најбоље илуструје чињеница да се власт не усуђује да обећа брзо решавање незапослености која притиска готово сваку породицу. „Очекује се да ће укупна запосленост успорити пад у 2014. и 2015. години, након оштрог пада у претходним годинама, док се у 2016. години очекује благи раст запослености у приватном сектору”, пише у овом документу.

У најкраће, колико приватници буду инвестирали – толико ће бити и нових радних места у наредне три године.

Креатори економске политике указују да опоравак домаће привреде у великој мери зависи од опоравка економија ,,еврозоне”, али и земаља у региону, повећања иностране тражње и прилива страног капитала, кретања иностраних каматних стопа, увозних цена, цена хране и цена нафтних деривата.

Зато овај документ садржи и алтернативни сценарио раста у периоду 2014–2016. Ако би, далеко било, кренуло по злу, тај кризни сценарио предвиђа просечну годишњу стопу реалног раста БДП од 0,7 одсто. С тим што би она у 2014. години била негативна – 0,5 одсто, али би на крају 2016. укупно трогодишње повећање достигло два одсто.

Ипак, да ли ће Србија у наредне три године избећи понор банкротства, са свим непријатним последицама, највише зависи од нас самих. Пре свега, кажу аутори овог документа, од спремности надлежних министарстава да до краја 2013. године заврше припрему и отпочну спровођење структурних реформи из области за које су надлежна.

Али и од решености свих да се крене путем којим се теже иде, а он једино води до извесности.


Коментари11
3252c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petar pan
Braco i sestre Srbi njima se ne zuri imaju dobre plate tacne i velike koliko njih zivi i NERADI u javnim preduzecima ustanovama koje kakvim agencijama i primaju novac koji nisu i nezaradjuju a koji mi vracamo-mozemo mi ceo dan da sedimo i kucamo komentare od sveg najavljivanog napretka nece biti nista a zivot nam prodje u prezivljavanju dok drugi narodi oko nas zive svoj kratak zivot.Ja sam privatnik ja bi smeo da garantujem svime sto imam da mi daju odresene ruke pokrenuo bi ovu malu zemlju -dovode nam strane "strucnjake"kao da smo mi maloumni pa neznamo sta treba...Ljudi niko nemoze da me ubedi u Kini ima milijardu ljudi ponavljam milijardu ljudi i svi RADE a ovi nasi strucnjaci nisu u stanju nasih radno sposobnih 750 hiljada nezaposlenih da uposle vec nam kazu da cemo ziveti bolje od 2020 god-bicemo 7 godina stariji a i kad to dodje opet cemo slusati istu pricu bolje narod vlada da poslusa a ne neke strance za savet ovi uzese lovu i nazad u lepu njihovu zabole ih za Srbiju ...
Ljubo Maričić
Još je 2000. g.engleski ambasador u Beogradu Čarls Kraford napisao u jednim novinama - Bit će gore da bi bilo bolje. Od tada pa do danas zaista sve je gore u suštinskom i perspektivnom smislu, ako izuzmemo sitna poboljšanja na polju energetike i komunalija a i tu sa kvazi stabilnošću sa odloženim dejstvom dubioznog poslovanja. Od 2000. godine kolosalno je opljačkana zemla kroz privatizaciju kao namernu pljačku, stvorena je armia od milion nezaposlenih, nedostaje strategia i vizija razvoa, vladali su nekompetentni i neodgovorni, prihvaćena su i pre nego što je trebalo pravila otvorene liberalne tržišne ekonomije u utakmici koja se izvesno gubi, prioritet su bila politička, a ne ekonomska pitana, itd. Osim što je očigledno da je sve gore, nema argumenata kada će i na koji način biti bolje?
simon simonovic
Star sam covek.Da ne kazem da sam u skolu isao pre 2.sv rata.Od 44.neoprestab=no slusam istu pricu(a rezimi,se menjaju):da bi nam bilo bolje treba da nam prvo bude gore.Jos nisam docekao prvi deo ove prostoprosirene recenice.A sto se drugog dela tice-ne samo da nam je u svakom ciklusu(cirkusu)obecanja bilo gore,nego sve gore i gore.Pa bi bilo lepo da gospoda na vlasti(oni vise nisu drugovi,naravno i na srecu)okrenu ovo"pametno"obecanje,i da i kazu:da bi nam bilo gore mora da nam prvo bude(malo)bolje).
Ivana Savic
Dok nam ne bude gore, evo, ja cu kao student generacije da se zrtvujem i da odem u inostranstvo, da ne opterecujem svojim zaposlenjem drzavu Srbiju! Drzava neka meni uzvrati ovu paznju tako sto ce da mi oprosti dobijenu stipendiju Fonda za mlade talente, prema kojoj sam obavezna da od 8 godina posle diplomiranja- bar 5 radim u Srbiji! Meni su vec 3 godine na Birou prosle, tako da je moj dug otplacen mojim trogodisnjim gladovanjem!
sajber kurajber
socijalna revolucija je neminovnost,ako se nastavi ovako kako je.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља