субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:00

Граде нове и старе брвнаре

Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 10.11.2013. у 22:00
Дукић испред чардака који су саградили у „Броћића авлији” (Фото Г. Оташевић)

Гуча – На обали Белице у Гучи у последње две године подигнуто је старо народно насеље од 15 брвнара, чардака, вајата и качара с укупно 1.200 столица, где се госте посетиоци Сабора трубача. Зове се „Броћића авлија” и оно је данас најбоље дело својих градитеља, предузећа „Дукић стил” из ове драгачевске варошице.

Власници, супружници Маријана и Милан, ономад су честитке за свој труд добили и од представница Европске банке за обнову и развој, која им је кроз програм „Жене у бизнису” помогла да изађу на добар глас.

Дукићи граде нове, али и старе куће од брвана, тесаника и гвожђа. Знали су да на нову камену подзиду пренесу вековну грађевину из неког далеког села, и наместе је као да је подигнута јуче. Или да од свеже тесаних брвана, комбинујући их са старим вајатима, саграде речено насеље у које одједном може да седне половина свих становника Гуче.

– Супруг и ја дуго смо сакупљали старине из нашег завичаја. Све што би нам запало за око, од бурета до брвнаре. Онда смо пре пет година основали столарску радњу и занимацију претворили у посао који, ево, иде боље него што смо очекивали – каже Данијела Дукић за „Политику”.

Петогодишњица је обележена ономад, у „Броћића авлији”, чији је власник Гучанин Милош Броћић. То је, истовремено, била и изложба којом су Дукићи, назвавши је „Дах прошлости прилагођен данашњици”, приказали шта им је дика.

Милан Дукић, четврт века власник фарбарске радње, не каје се што је променио занат, алат и материјал.

– Ове године имали смо четири градилишта на којима је, догађало се, истовремено било и по 20 радника. Овде, у „Броћића авлији”, подигли смо чардак од 100 квадрата, у Здравчићима брвнару од 110, у Пријепољу објекат од 186, и градили брвнаре у Рогама код Пожеге – вели Милан.

Др Слађана Петровић из Пожеге прича да је брвнара у оближњим Здравчићима дуго била само њен сан.

– Добила сам је на поклон од супруга. Он и ја обишли смо Србију и Европу, и знам зашто кажем да је дрвена кућа једина због које свима срце заигра. Зашто иза Немањића није остао сачуван ниједан двор? Имали су куће од брвана – казала је Слађана.

На изложби у Гучи Европску банку представљале су Наталија Мејлунас, регионални директор СБС програма за земље западног Балкана, као и Ивана Петровић. Ова финансијска установа помогла је градитељима брвнара из Гуче пројектом „Промоција и јачање капацитета СЗТУР ’Дукић стил’”, вредним 9.000 евра. Резултати пројекта јесу одређивање стратегије даљег развоја, јачање руководства, израда интернет-странице на српском, енглеском и немачком и укључивање предузећа у друштвене мреже.

Милан Дукић каже да још није урадио ниједну типску грађевину, већ је свака ново и друкчије решење, а посао за потпуно сређену брвнару погађа за 250 до 350 евра по квадрату. На изложбу у Гучу дошао је и један предузетник из Крагујевца, који планира да подигне хотел од брвана.


Коментари3
a2105
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bojana lukovic
Svaka cas majstorima, trebalo je i njih ubaciti u clanak..zlatne ruke imaju....
Rooster Hill
Зар је морало „авлија“?
gedza sumadinac
Cestitam vam od srca Dukici,sacuvajte srpsku tradicionalnu kucu a i zanat koji polako odumire.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља