понедељак, 23.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59

Пасаж Данила Киша – стотину корака носталгије

Аутор: М. Бракочевићуторак, 12.11.2013. у 12:30
У кутку у срцу града, скрајнутом од очију многих Београђана, oстало је само поплочано двориште, неуништиво кисело дрво у њему и прича великана писане речи (Фото T. Јањић)

„Прошавши кроз пасаж – у којем су биле витрине ташнера, радње за поправку најлон чарапа, наливпера и за пресвлачење дугмади – доспевате у двориште поплочано каменим коцкама. На дну дворишта, слева, налази се спуштен трем преко којег се спуштате, степеништем од отучених цигала, на нижи ниво, према Балканској. Зграда је старинска, приземна, са турским доксатом, са зидовима са којих је отпао малтер, са потклобученим прозорским рамовима и расклиманим дрвеним вратима. Станодавци су неки стари Руси. Издавали су га за суму која је покривала део трошкова за струју и воду, могло би се рећи бесплатно. Био сам задовољан својим новим станом, служио ми је као бесплатно преноћиште и то у центру...”

У приповеци „Лаута и ожиљци”, објављеној у истоименој збирци, Данило Киш, романсијер, есејиста и преводилац, описао је адресу – пасаж од Теразија 42 до Балканске улице 21 – на којој је становао у току студија књижевности крајем педесетих година прошлог века. У овом кутку у срцу града, скрајнутом од очију многих Београђана, данас нема старе зграде са доксатом, ни Руса емиграната, више не постоји ташнер, радња за поправку најлон чарапа, наливпера и дугмади, нема готово ничега што је у причи описао. Остало је само поплочано двориште, неуништиво кисело дрво у њему и прича великана писане речи да нас подсећа на прошло време.

Да би пасаж отргнуо од заборава, Јово Анђић, први човек Центра за културне иницијативе „Култура”, дошао је на идеју да се невелики пролаз именује по Данилу Кишу. Недавно је организовао и „Тиху туру са Данилом Кишом”, где су посетиоци имали прилику да прошетају кроз тих стотинак метара и уживају у причама из живота српског књижевника. Иницијативу да се пасаж назове по Кишу, Јово Анђић још није званично предао градским оцима, али најављује књигу о Кишовом Београду.

– Истражујући његов живот, користећи литературу коју је Мирјана Миочиновић заокружила и после његове смрти приредила у збирци „Лаута и ожиљци”, сазнао сам за пасаж у којем је живео. Још пре пет година покушао сам да одгонетнем шта се заправо дешавало пре пола века у том теразијском пасажу и да ли је студент из Црне Горе заиста ту живео. Водећи „Тихе туре” нико није могао да ми потврди сећање на младог Црногорца. Само ми је један аутомеханичар, могуће под мојим сугестијама, признао да се сећа како су ту некада давно живели неки руски емигранти. Поклопило се са Кишовим казивањем у причи. Једини траг била ми је његова приповетка, али и сећање Белог, његовог друга и кума са Цетиња, са којим сам разговарао и прегледао безброј старих фотографија – присећа се Анђић. 

 Иницијатива да пасаж понесе Кишово име засад има симболичку вредност, додаје иницијатор, јер би тај мали уски пролаз најпре морао да се регулише, вероватно и да се за остваривање идеје добије сагласност станара.

– Важније је питање зашто Данило Киш нема трајно обележје, сем улице на Врачару. Било би лепо да му се одужимо подизањем споменика. Рецимо, код Железничке станице, јер су његове најлепше странице посвећене возовима и путовањима. Зато што је још 1948. године у Београд стигао преко железничке станице, да би код тетке доучио српски, па затим следећи пут 1953. на студије књижевности. Заслужио је Киш – или споменик којем сам се надао на двадесетогодишњицу његове смрти или име нове станице на Прокопу, јер би то био једини прави омаж великом писцу – истиче Анђић, подсећајући да је пре неколико година и Милета Продановић, писац и сликар, покренуо иницијативу да се у главном граду Кишу подигне споменик, али од тога очито није било ништа.

– Сећам се како је комисија при Секретаријату за културу бирократски одбила мој предлог да се Нушићева кућа у Шекспировој 1, једина у његовом власништву, достојно обележи спомен-плочом. То ме је на неки начин деморалисало, али сам ипак одлучио да се писцима који су стварали у нашем граду одужим објављивањем књиге „Књижевни водич кроз Београд”, у којој ће бити представљени бројни писци, па и Киш, сви они који су стваралаштвом учествовали у историји престонице – открива Јово Анђић.

-----------------------------------------------------

Први дипломирани студент на катедри за општу књижевност

Данило Киш је рођен у Суботици 1935. године, од оца Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, Црногорке. Презиме његовог оца када се Данило родио било је Кон, али га је отац мађаризовао и променио у Киш. До 1942. је живео у Новом Саду, где је похађао први разред основне школе, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај, где је завршио основну школу и два разреда гимназије. После одвођења оца у Аушвиц 1944, са остатком породице је враћен у Цетиње. Тамо је Киш живео до краја свог школовања.

На Филозофски факултет у Београду уписао се 1954. године, а у септембру 1958. као први студент је дипломирао на катедри за општу књижевност. Био је венчан Мирјаном Миочиновић, а после развода 1981. живео је са Паскал Делпеш, све до смрти.

Умро је у октобру 1989. у Паризу, где се лечио. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Иза себе је оставио бројна дела – „Псалам 44”, „Башта, пепео”, „Рани јади”, „Пешчаник”, „Ноћ и магла”, „Енциклопедија мртвих”...


Коментари0
16bed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља