понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Патријарх и епископи гомилају функције

Аутор: Александар Апостоловскисреда, 13.11.2013. у 15:00
Патријарх Иринеј (Фото Д. Јевремовић)

Када је изабран патријарх Иринеј, јануара 2010. године, пред први наредни пролећни Сабор СПЦ затражио је од свих надлежних архијереја да му доставе спискове угледних монаха који би могли да буду кандидати за владичанска места. Патријарх је заправо тражио предлог кадровских листа за будуће владике. На том пролећном мајском сабору 2010. године, сви епископи су доставили спискове кандидата, осим Иринеја Бачког и покојног владике Хризостома Жичког.

Патријарх је, наводно, тада исказао замерке на достављене „кадровске листе”, тако да су ти предлози, самим патријарховим мишљењем одбачени, јер Иринеј, по свему судећи, није био задовољан са понуђеним предлозима. Можда је то разлог што су поједине епархије и до данас остале упражњене и што сам патријарх и још неколико епископа акумулирају све више функција. Епископ шумадијски Јован, са седиштем у Крагујевцу, привремено управља жичком епархијом од децембра прошле године, када се упокојио владика жички Хризостом.

Жичка епархија је у симболичком и историјском смислу веома важна епархија за СПЦ, али је до сада ипак остала упражњена, са „привременим управитељем”. 

На патријархова плећа такође се гомила све више функција. Осим што је поглавар СПЦ, истовремено управља епархијом београдско-карловачком, али и привремено руководи немачком епархијом, после суспензије владике Константина. И, од скора је преузео администрирање над епархијом славонском, пошто је Синод СПЦ, после вишегодишњег инсистирања владике славонског Саве, коначно прихватио његов захтев за пензионисање.

Наш извор из самог врха СПЦ демантује да је владика Сава разрешен дужности. 

– Сава Славонски је сам годинама тражио да се пензионише. Коначно је Синод то и прихватио и о томе ће реферисати на следећем мајском Сабору. До Сабора, епархијом славонском администрира патријарх Иринеј – истиче наш саговорник, који се слаже са констатацијом да је нелогично да патријарх руководи трима епархијама и самом СПЦ.  

На наше питање зашто се не бирају нови епископи на упражњене епархије, наш извор у врху Патријаршије најпре подсећа да је Синод Српске православне цркве суспендовао средином децембра прошле године владику Константина (Ђокића) са места епископа средњоевропског и запечатио његово седиште у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру код Хилдесхајма (Немачка).

– Његова светост патријарх Иринеј тренутно администрира и немачком епархијом, која је настала поделом средњоевропске епархије која је покривала Немачку, Швајцарску, Аустрију и Италију. Док је патријарх преузео управљање над Немачком, Иринеј бачки администрира над епархијом аустријско-швајцарском – указује наш саговорник.

Али, и у прекоморским земљама, ситуација је слична. Тако епархијом јужноамеричком администрира митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Међутим, кадровске заврзламе у СПЦ не завршавају се ту. Мање је познато да је епископ дабробосански Николај већ дуже време тешко болестан и да није способан да управља својом епархијом, тако да је,  практично, уместо њега, истински управник те епархије владика захумско-херцеговачки Григорије, који је од стране Сабора СПЦ постављен као Николајев заменик.

Да ли се врх СПЦ, а нарочито сам патријарх који је склон акумулирању функција, по тој особини заправо и не разликује од политичара? Наш извор из врха СПЦ чак указује да је таква пракса супротна канонима СПЦ.

– Када се из било ког разлога упразни нека епархија, по канонима Цркве, требало би да се на првом следећем Архијерејском сабору, изабере нови епископ, јер свака епархија треба да има свог епископа, тако да се поставља питање – шта је права мотивација да неканонски патријарх и још неколико епископа, управљају са више епархија? Како ће, рецимо, патријарх из Београда, водити тако велику епархију попут Немачке, и при том, управљати епархијом београдско-карловачком и сада славонском – изричит је великодостојник Цркве, примећујући да је нарочито чудно то што тренутно у врху СПЦ постоји неколико викарних епископа.

Или, да се послужимо световним речником, то су црквени министри без портфеља, то јест владике који немају епархију – попут владике липљанског Јована, владике ремезијанског Андреја, владике јегарског Порфирија и епископа моравичког Антонија.     

Бивши декан Богословског факултета протојереј-ставрофор Димитирије Калезић заступа другачије мишљење – да ипак треба одмерити пажљиво, па макар и потрајало, који ће епископ преузети епархију.  

Шеф кабинета патријарха Иринеја владика Андреј Ремезијански сматра, међутим, да патријарх управља критичним епархијама и јер жели да сам стекне што бољу слику о њима, да би могао да изабере најбоље кандидате.  

– Мислим да је то позитивно, имамо времена до мајског Сабора да његова светост поднесе извештај Сабору о раду тих епархија којима сада управља. Та слика коју ће стећи владике биће драгоцена да се изаберу најбољи епископи – каже владика Ремезијански.

На наше питање да ли је по канонима СПЦ да се администрира епархијама више година уместо да се на првом сабору постави нови епископ, владика Ремезијански истиче: – Не постоји правило које је важније од духа светога.


Коментари19
60440
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Rajić
Pardon, moja greška, u pravu ste, pisalo je Francuska sada sam proverio.I uopšteno ne znam n gde se u Francuskoj nalazi m tj kom delu. Uglavnom bitna je suština, ono što se desilo, što je odlučeno.
Satiricar iz CH
Gosp. Nikola Rajic, grad Sambezi nije u Svajcarskoj, vec u Francuskoj ! Toliko o geografiji...
Nikola Rajic
Slažem se da i crkva ima poteškoća, ali naspram države, mnogo je više svetlih primera. Evo naprimer u švajcarskom gradu Šambeziju poglavari pomesnih crkava dogovorili su se još 2010. da se u državama gde pravoslavci nisu većina, posebno u zapadnoj i srednjoj Evropi i Amerikama, osnuju po ugledu na zapadni deo Hrišćanstva, "Pravoslavne episkopske konferencije" sačinjene od episkopa svih pomesnih crkava u tim zemljama kako bi svi Pravoslavci bez obzira na nacionalnost u iseljeništvu išli u zajedničke crkve i delovali zajedno, da se reši pitanje veronauke i svega ostalog vezanog za crkvu u tim zemljama jednom jedinstvenom organizacijom, mogu da kažem da je to od 2010. u potpunosti zaživelo , štaviše, skoro je održan skup Pravoslavne omladine recimo u Beču i sve je prošlo sjajno a pitanja oko pravoslavne veronauke i ostalih se rešavaju brzinski i tome treba skinuti kapu, Pravoslavna crkva krenula je putem bolje organizacije.
Слобо Норвешки
Исправка, реда ради: Патријарх има и титулу Митрополит београдско-карловачки зато се ваљда овде говори о Митрополији а не Епархији београдско-карловачкој. Чудно да на ову ситницу није реаговао и прота Драшковић један од коментатора овде ... Срдачан поздрав
Vladimir Jakovljevic
ovo nije samo slucaj u SPC, u danasnje ateisticko doba mnoge druge hriscanske konfesije imaju problem da "regurutuju" dovoljno novih svestenika. Jedino Poljska u Evropi ima dobra "semnista" za skolovanje katolickih svestenika. Shodno tome nasa SPC bi trebalo da razmisli novim skolama...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља