недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Државни и црквени врх о Косову и имовини СПЦ

Аутор: А. Апостоловскичетвртак, 14.11.2013. у 12:30
Једна од тема јучерашњег сусрета државног и духовног врха била и повраћај имовине СПЦ (Фото Фонет)

Осим штурог саопштења да су приликом јучерашњег сусрета председника Србије Томислава Николићаи патријарха Иринеја у згради Генералног секретаријата председника републике, разговарали о могућностима и модалитетима повратка имовине Српској православној цркви (СПЦ), која јој је била одузета након Другог светског рата, могло је само да се наслути шта је заправо био прави мотив јучерашњег сусрета.

Други део саопштења из кабинета председника уз констатацију да су Николић и патријарх Иринеј дискутовали и о актуелним друштвеним питањима, наводи на закључак да се, заправо, размена мишљења државног и духовног руководства о ставовима СПЦ, уочи локалних избора на Косову и Метохији, који ће се на неким местима поновити у недељу, није могла избећи. 

Да разговор о изборима на Косову није прескочен говори и чињеница да су осим шефа државе на истој страни стола седели први потпредседник владе Александар Вучић, као и министар културе и информисања Иван Тасовац и министар правде и државне управе Никола Селаковић. На супротној страни стола за састанке, у друштву његове светости, седео је само директор библиотеке СПЦ Зоран Недељковић.

Председник Николић и патријарх Иринеј су досад имали више састанака на којима су разговарали о улози СПЦ у решавању проблема на Косову и Метохији, који су се од почетног отвореног размимоилажења, после потписивања Бриселског споразума, готово сасвим приближили, пошто је патријарх Иринеј лично позвао Србе на Косову да гласају на локалним изборима. Иако су овај став патријарха осудили митрополит Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јефтић, став поглавара СПЦ оцењен је као коначан став Цркве према подршци приближавања Београда и Приштине.  

Заправо су се и Николић и Иринеј, како у политичким ставовима, значајно приближили и када су у питању њихови лични односи. Још док је био у опозицији, као лидер напредњака, Томислав Николићје после седмодневног штрајка глађу, којим је покушао у априлу 2011. да примора тадашњег председника Бориса Тадића да распише ванредне изборе, штрајк прекинуо појевшина Васкршњем пријему у Патријаршији јаје, парче гибанице и ћевап, чиме је јавно тај штрајк и окончао.

Тада је Николића, управо по благослову патријарха Иринеја, посетио митрополит црногорско-приморски Амфилохије који га је позвао да прекине штрајк и дође на литургију у Саборну цркву. Треба подсетити да патријарх Иринеј тада није подржавао Николићев штрајк, као што у почетку није подржавао ни Бриселски споразум, говорећи да то није у складу са хришћанством и да постоје други начини да се он бори за своје политичке циљеве.

Претпоставља се, међутим, да је по окончању штрајка глађу, дошло до почетка „једног дивног пријатељства” које се нарочито развило када је Николић дошао на власт. Потом се то пријатељство и ојачало, и поред политичких турбуленција изазваних приближавањем Београда и Приштине. Отуда су сусрети Николића и патријарха постали све учесталији, па чак и доласци поглавара СПЦ у председничке одаје на Андрићевом венцу, што иначе представља протоколарну реткост.

Тема јучерашњих разговора, како сазнајемо, није било само Косово, већ и изградња Библиотеке српске Патријаршије. Наиме, још је претходни министар културе Братислав Петковић подржао идеју Синода СПЦ да на месту некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, која је страдала у шестоаприлском бомбардовању, буде саграђена Библиотека српске Патријаршије.

Министар културе Иван Тасовац, међутим, јуче није желео да коментарише да ли ће Министарство културе наставити да подржава ту идеју, нити је то желео да учини директор Библиотеке СПЦ Зоран Недељковић. Могуће је да ће коначно и ту дилему пресећи управо Иринеј и Томислав.


Коментари1
8a6f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zlatko s petrovich
Drzava, odavno je dala il poklonila ;sekularnu -drzavnu Republika Srbija, Sekularna Srbija poklonila Srpski narod i privatrnu imovinu srpskih gragjana Drazavi Kasova! Danas je pitanje ? Dal Republika Srbija ima Pravo da Otugji i Imovinu Srpske Pravoslavne Crkve Na Kosmetu i da je pokloni Drzavi Kosovo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља