среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Какво новинарство жели Глен Гринвалд

Аутор: Миленко Срећковићсубота, 16.11.2013. у 12:30

Термин ангажованост најчешће повезујемо са делом и мишљу чувеног француског филозофа Жан-Пол Сартра. „Против чега ћемо се данас бунити”, питао би он пошто би ушао у редакцију свог часописа „Модерна времена”. Сартрова друштвена ангажованост, уз његова књижевна и филозофска дела, донела му је велику популарност; више од педесет хиљада симпатизера присуствовало је његовој сахрани, која је више наликовала на масовне антикапиталистичке демонстрације. Но, она је и разлог сукоба са његовим дугогодишњим пријатељем Албером Камијем: и дан-данас воде се расправе ко је од њих двојице био у праву.

Полемика сличног значаја одвијала се и недавно у „Њујорк тајмсу” између Била Келера, бившег уредника „Њујорктајмса”, и сад већ бившег новинара британског „Гардијана” ГленаГринвалда, који се прославио захваљујући информацијама Едуарда Сноудена, америчког непријатеља број један одбеглог у Русију. Полемика између Келера и Гринвалда најједноставније би се могла представити као дилема: треба ли новинари да извештавају о свету или да га мењају.

Гринвалд је већ дуже време принуђен да се брани од низа медијских напада који омаловажавају његов новинарски рад представљајући га као више активистички него новинарски. Дејвид Едвардс, аналитичар корпоративних медија, тврди да се на примеру Глена Гринвалда види да се етикета „активиста” употребљава како би се нечије извештавање представило као пристрасно, неозбиљно и необјективно.

Гринвалд је суочен и са многобројним притисцима на свој приватни живот – његов животни партнер Дејвид Миранда задржан је у августу дуже од законски дозвољених девет сати на аеродрому Хитроу у Лондону, на основу закона о борби против тероризма, док, према званичној статистици, 97 одсто оваквих полицијских разговора траје мање од сат времена.

Полемика између Келера и Гринвалда одликује се пристојним мада оштрим тоном у размени аргумената, али ипак на крају не долазини до каквог компромиса. Келер инсистира на томе да је Гринвалдов начин извештавања активистичко, „крсташко” новинарство, које је пре примерено изношењу личног става, него стандардном новинарском стилу, који, по Келеру, треба да пласира само чињенице препуштајући закључке читаоцу.

Новинар треба да буде налик судији, сматра Келер, који оставља по страни сопствене предрасуде и следи само закон и дате доказе. Гринвалд одговара подсећајући да под привидом објективности и неутралности, новинари корпоративних медија често само избегавају да се изјасне о царевом новом оделу, ограничавајући се на то да о томе пренесу изјаве званичних извора. Такав начин извештавања произвео је доста штетног новинарства и неке врло отровне навике. Има ли већих активиста од новинара „Њујорктајмса” који позивају на војне интервенције у Ираку и дају јавну подршку рату у време Бушове администрације, пита се Гринвалд.

Стим се слаже и Дејвид Едвардс који додаје да за разлику од њих Гринвалд бар није пропагирао окупацију неке стране земље, при том спомињући и Србију као једну од земаља са „Њујорк тајмсове”„листе за одстрел”. Не називати мучење затвореника „мучењем” зато што државни званичници захтевају употребу комотнијег еуфемизмалишава новинарство страсти, виталности и духа.

Такође, по Гринвалду, ради се о својеврсном национализму, јер се та иста пракса назива „мучењем” ако је спроводи држава непријатељски настројена према САД, док се у случају САД трага за најинвентивнијим изговорима да се читава ствар релативизује. Гринвалд пише и о начинима на које се дисидентско мишљење, посебно у случају Ноама Чомског, дискредитује усмеравањем напада на карактер појединца,а не на оно чиме се он бави или шта заступа. „Што се више неко противи политичкој правоверности, више се напади усмеравају на личност, стил и карактер”, пише Гринвалд. Новинарство је, закључује Гринвалд, вредно само када је засновано на чињеницама, доказима и проверљивим подацима.

Данашњем свету ангажовано, а поштено и објективно новинарство потребније је него икад. У Србији би такође, уместо преношења хвалоспева државних институција, требало све више доводити у питање њихову нетранспарентност и корумпираност. Осим тога, треба правити разлику између ангажованости у корист истине и правде, на којој инсистира Гринвалд, и ангажованости у корист империјалистичких милитарних интервенција, какву спроводи један други француски филозоф – Бернар-Анри Леви.

Председник Покрета за слободу и главни уредник часописа Фридом фајт инфо


Коментари13
30ea6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra Krstic
Odlicna analiza..
Miloš Lazić
U novinarstvu, kao i pred sudom, postoji aksiom "Audiatur et altera pars" ili, na srpskom - čuti i drugu stranu. Svako novinarstvo koje to prenebregava naziva se marketing, ili komentar, što je, nažalost, zaboravljeno. Pravo novinarstvo, uz pismenost i radoznalost, podrazumeva i pojedinačnu novinarsku čast, što je takođe zaboravljeno. Bio sam svojevremeno u redakciji jednog našeg lista u kojoj su se novinari "šifrovano" međusobno zvali - pedeset maraka, sto maraka... A, šta bi takvi učinili za neku krupniju sumu, ne smem ni da slutim.
Vlada madjar
bravo
Jelena Reljin
Da bi novinarstvo vredelo i sluzilo pravoj svrsi, najpre bi moralo poteci iz drzave u kojoj vladaju prave vrednosti. Srbija, nazalost, vec predugo nije primer vrednog novinarstva, a hrabre pojedince surovo kaznjava...
Filip momo
Odličan tekst, škakljiva tema - vrlo nezahvalno! :) Elem, često nam se dešava da pregršt informacija plasiranih preko medija uzimamo zdravo za gotovo, vesti su često konotirane i osuđujuće, a mislim da bi primalac trebalo da bude taj koji će, na osnovu prezentovanih i objektivnih informacija, doneti svoj sud i formirati mišljenje o određenoj stvari. Što se Sveta tiče, on se menja, samo ga treba dobro informisati i sam će naći svoj put :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља