уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:30

Синдром немоћног родитеља

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 15.11.2013. у 22:00

Иако је љубав темељно обележје односа родитеља према детету, наивно је очекивати да ће овај однос увек бити идиличан, пун разумевања, креативности, игре и задовољства. Разлог је уграђени, архетипски сукоб дететових и родитељевих жеља – примални сукоб детета и родитеља. То је сукоб онога што дете жели да ради и онога што родитељ жели да дете ради. Овај сукоб две воље последица је судара биолошких нагона који управљају дететом и правила људског друштва које намеће родитељ.

Како је циљ доброг родитеља да припреми дете за самостални живот у људском друштву, он мора да га социјализује – да му помогне да усвоји основна друштвена правила. Социјализација почиње неизбежним сукобима око усвајања породичних правила.

Примални конфликт није спор две равноправне стране. Претпоставка је да мало дете много тога не зна и не разуме, тако да његове жеље често воде ка нечему што је штетно, опасно и непримерено. Претпоставка је и да је родитељ одрасла особа, која зна и разуме, рационално размишља, воли дете и која доноси одлуке које су најбоље за дете. Из тога следи да родитељ треба да управља дететом, а не да дете управља родитељем. Зато се у конфликтним ситуацијама појављује хијерархија у односу родитеља и детета. Родитељ је тај који повремено, према својој процени, захтева од детета да своју вољу подреди родитељској вољи.

Родитељска моћ је способност родитеља да утиче на дете да се понаша онако како родитељ сматра да треба, било да оно одустане од неких понашања која су му пријатна и забавна, било да почне да ради нешто корисно што му је непријатно.

Родитељ за кога је типично да дозвољава да дете управља њиме, који своју вољу подређује дететовој, јесте „немоћни родитељ”. Немоћан је јер у конфликтним ситуацијама попушта детету. Или зато што се плаши да дете више неће да га воли ако он истраје у свом захтеву, или из страха да ће истрајавање да трауматизује дете које би могло да помисли да га родитељ одбацује. Уместо да је као родитељ сигуран у педагошку исправност својих захтева, муче га осећања кривице, страха и сажаљења. Како дете одраста немоћни родитељ почиње да схвата да постоји васпитни проблем који расте заједно са дететом и развојем његове личности. Све то доводи до још већег осећања кривице и сталног питања: „Где сам погрешио?”, „Где сам погрешила?”

Да би немоћни родитељ поново стекао моћ, треба да престане да гледа у дететова осећања и да почне да гледа у свој циљ. Некада му је потребан разговор са стручњаком да би променио уверења о васпитању због којих попушта детету. Некада је потребна породична терапија. А најважније је да млади родитељи сазнају за негативне последице немоћи и попуштања.


Коментари10
c647e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirija Aleksandrov
Postovani, drago mi je da postoji ova stranica i mogucnost da cujemo razlicita misljenja i iskustva roditelja kao i sugestiju legendarnog dr Zorana. Nazalost sve je vise nemocnih roditelja , i sve vise dece koje sebi daju zapravo da o svemu donose odluke sebi na korist, ispunjavajuci svoje hirove, a zapravo i dalje u sebi deca nose osecanje nepotpunosti i praznine u dusi, jer roditelji najcesce u trci za novcem nemaju vreme xa decu! Svakako da su tako nesrecni i deca i roditelji, decu preuzima ulica i raznovrsni dostupni poroci. Sve to zivot cini malo lepim, a ,,ZIVOT'' je lep i treba ga jednostavno ziveti, i uzivati u malim stvarima, jer srecu i cine male stvari tj razgovor sa svojim bliznjima , svakodnevna razmena misli i osecanja sveobuhvatno.... Mislim da je najbitnije u svakom odnosu komunikacijae obostrano uvazavanje, dogovaranje, poverenje, i uvazavanje slobode licnosti, jer svi smo razliciti i kad naucimo da postuijemo i volimo bas tu razlicitost onda prepreka ne moze biti!
tetka mildred
kad god procitam ili cujem nesto od gospodina zorana milivojevica,imam samo jedan komentar: ZORANA MILIVOJEVICA ZA PREDSEDNIKA!!!
Лидија Ристић
Морам вам призтанти да из недеље у недељу ишчекујем Вашу Формулу живљења и да су наши породични коментари Ваших текстова за недељним ручком са шестаестогодишњакињом ћерком већ постали десерт. Као професор на факултету, већ годинама уназад срећем се са епидемијом надобудних а ни на чему заснованих прохтева и стремљења младих тзв. стручњака. Згрожена сам неваспитањем, неразумевањем хијарархије устројства било каквог система, речју хаосом. Питам се да ли је стварно могуће да су нам породице тако растурене. Посматрам како се систематски узгајају патолошки егоисти. Погледајте молим Вас, ове девојке из Дипломатске академије! Ком свету остављам вероватно потпуно погрешно васпитану и за овдашње потребе сувише образовану своју ћерку? Па овде нема шанси за такву децу. Давно разорене моралне вредности самих родитеља рађају болесно разорен смисао живљења деце. Нико не ради на себи, сви зарађују за себе. Препоручујем књигу " Између љубави и себичности - како васпитати дете и авеременом свету"
Venia Žarković
Doživela sam mnogo puta da me drugi roditelji nagovaraju da pustim decu, da ne budem prestroga, pa to su samo deca! A ja sam sama sa dva dečaka koji pokazuju vrlo jaku volju i upornost u mnogim stvarima koje su nepotrebne za život, a meni su finansijski nepotreban i suvišan trošak. Plus, bahato ponašanje prema stvarima, obavezama i stalne 'priče kako ovaj drug može ovo, onaj ono... Veliki je pritisak i loši su primeri oko nas. Treba istrajati u svom modelu, a to nije lako, jer za dosta loših i besmislenih stvari deca dobijaju podršku od televizije, pa preko drugara do nastavnika u školi, čak! Ljubav se podrazumeva, a oni tako računaju na to!!! E, pa, hvala na ovakvim člancima koji razjašnjavaju stvari i smanjuju osećaj griže savesti, jer, uprkos svemu, istrajavam u tome da deca treba da budu poslušna, da sarađuju sa mnom za svoje dobro i da rade, uče i da polako uče da misle i paze na sebe. Što se igranja i zabave tiče, i za to ima vremena i oni se uvek za to snađu...
dk dk
Mišljenja sam da detetu ne treba zabranjivati stvari samo zato što mi mislimo da tako treba. Na primer ukoliko dete želi da proba da stoji na rukama ne treba reći "ne, to je opasno" već ustati i sa detetom zajedno pokušati da ono stoji na rukama. Naravno da dete ima milion pitanja i ne možemo mu uvek pomoći tako ali treba se truditi. E sada ako želi da se penje po stolu tu treba biti odlučan i objasniti da to ne radi i da mu nećete dozvoliti da to radi. Naravno u toj odluci treba i istrajati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља