петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Тито, Радош и Дража

Аутор: Мирослав Лазанскисубота, 16.11.2013. у 15:00

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту? Нови светски и европски поредак практично је изједначио комунизам и нацизам (резолуција Европског парламента од пре неколико година), у неким земљама ЕУ подижу се споменици нацистима, оспорава се холокауст, антисемитизам је у порасту, а ничу и нове нацистичке организације. На границама Русије одвијају се велики маневри НАТО-а, а Русија је опет опкољена истим оним земљама из централне Европе и са Балкана чије су трупе некада, заједно са Вермахтом, јуришале на Стаљинград.  

Истовремено, Србија скоро да ништа систематски није учинила да се припреми и организовано одговори покушајима ревизије узрока избијања Првог светског рата, да већ сада на државном и научном нивоу лоцира заговорнике те ревизије. Као да нисмо знали да ће 2014. бити 100 година од избијања Првог светског рата. Ухваћени на спавању?

Кренула је серија „Равна гора” аутора Радоша Бајића. Гледао сам прву епизоду, у суштини то је фактографски коректно урађено, да ли су радници радили и недељом или нису, је ли млади краљ већ био у склоништу када су пале прве бомбе на Београд или је излетео на терасу, можда је и ствар уметничке слободе. Мени су засметале оне папуче и изрази лица ађутаната и собара краља. Забринути су за његов живот, али су приказани као имбецили. Што не значи да су на овим просторима физиономије оних који су непосредно бринули о безбедности лидера увек биле другачије.

И наравно, кренуле су и прве критике. Ја бих, ипак, сачекао да се емитују све епизоде. Да видимо шта се хтело са „Равном гором”: истина, ревизија историје, глорификација једних а сатанизација других или пуко представљање нових чињеница из тог времена, али без доцирања.

Рат је увек прљав, са које год стране да се налазите, и зато не треба дотеривати истину да би је усагласили с идеолошким фантазмима. Посебно је то осетљиво у Србији где прошлост живи у садашњости. Јер увек се може поставити питање: ко има право да подвуче црту, ко је морални ауторитет да тако нешто тражи. Патриотски митови имају понекад и оштре ивице, а ја нисам сигуран ко у Србији уопште има данас етички бланко чек када је у питању историја Другог светског рата.

Да ли је прошлост у Србији стварно превладана? Или су само елите оствариле напредак у том процесу? Или нас све скупа треба сада просветлити? Наравно да су се одмах јавили просветљени идеолози који су првих 35 година свог живота писали против сиротог Драже, а онда изненада прогледали и сада славе Дражу. И у једном и у другом периоду бављења Дражом лепо се зарадило.

Или је начин на који посматрамо прошлост нешто што нас више учи о нашим садашњим ставовима него о самој прошлости. Управо се то и подразумева под појмом „политика сећања”. Заправо, ко контролише прошлост контролише садашњост, па и будућност. Око серије „Равна гора” већ је отпочео „рат сећања”, али од историје се не може побећи, она се не може држати у кавезу. Видећемо како ће следеће епизоде серије третирати антифашизам, уназад десетак година у Србији као да се радило о оперетском антифашизму.

Односно, незгодно нам је да кажемо да су партизани побили више окупаторских војника него четници, волели би када би могли да кажемо да су четници ослободили Београд, али некако немамо јаких доказа за тако нешто. Како Немце не смемо превише да подсећамо на окупацију Србије и злочине у Крагујевцу, Краљеву и другим градовима, како да их подсећамо када нам од њих зависи светла будућност у ЕУ, ја сам сада у дилеми: ко су били крвници Србије у Другом светском рату у Србији. Да ли су се четници борили за Србију или за Краљевину Југославију, у којој изгледа нико и није био превише срећан?

Је ли о партизанима било снимљено скоро 1.000 филмова? Јесте, јер су они победили у том рату. Да су победили четници и о њима би било снимљено 1.000 филмова. Али нису. Да ли су комунисти искористили рат да би се дочепали власти? Јесу, они то нису ни превише крили, говорило се да је политички систем у Краљевини труо и да је био зрео за мењање. Да ли су масе у Србији после 1945. све до Титове смрти биле опчињене његовим ликом и делом? Јесу.

Да ли је Дражина политика чекања могла да сачува животе многих у Србији? Вероватно, али шта ћемо са злочинима које су јединице под његовом командом учиниле против припадника других народа. С друге стране Дрине Срби нису били у прилици да чекају.

Грађански рат је био распад народног организма изнутра. На крстове телеграфских стубова попеле су се у том рату целе породице у Србији, брат на брата. Ко је био крив и у чему је срећа народа? У идејном помирењу? То је немогуће, али је могуће национално помирење. Јер заједничко је живети, заједничко постоји и заједничко ће постојати. Волео бих када би то била порука „Равне горе”.


Коментари119
af53b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мики Маус
Мирославе, све честитке за чланак, од почетка до краја! Умерено, одмерено, објективно, конкретно. Мислим да ти је ово један од најбољих чланака у последње време. Ми, који припадамо Трећој Србији - оној здравог разума - тако резонујемо. Што нас буде више - Србији ће бити боље. Мука ми је од припадника оне две ускогруде, острашћене и посвађане Србије, које већ годинама доносе народима на овом простору несрећу у разним облицима.
Mirjana sa Dorcola Spasojevic-Tinkovic
Dragi moji zemljaci Srbi I svi prijatelji Srpstva - Evo vam pa procitajte detaljno o Titu, na YOUTUBE - SECRET IDENTITY- TAJNI IDENTITET Josipa Broza Tita, onda ce biti nesto jasnije istoriske cinjenice iz II sv.rata I o stradanjima Srpskog naroda, za vreme tog rata I posle njega. Videla sam puno zla kao dete og 6god. pa sve do 10g. Moj ujak Gavra Kozobaric iz Sr.Mitrovice je kao vrlo mlad covek bio, Komesar za poboljsanje ishrane politickih zatvorenika u Sr.Mitrovici, gde je bio Mosa Pijade, ali nije se culo ni znalo nista o nekom Titu. Moj dragi ujak Gavra I njegova zena Rafajla-Italijanka su ostavili svoje zivote u partizanima, a ostali deo prijatelja iz Srema, kao I moj dragi deda po majci - Sava Kzobaric, otac devetoro dece, krojac iz Sr. Mitovice su poklani u Nezavisnoj drzavi hrvatskoj. Deda Sava je bio 63g. star. Ja sam na zapadu 52g. ali nista ne zaboravlja tesku-nesrecnu istoriju mog Srpskog naroda. Srecan vam Bozic uvek sve najbolje mudro - cuvajte mi Srbiju Arizona
Lune Cakic
Miroslave,moze neki tekst o gradjanskom ratu u Grckoj i ulozi nase zemlje u njemu?
hogar strasni
I ja kao i Lazanski zelim da odgledam ceo serijal pa da o tome donesem sud.Ipak cini mi se da se nazire pravac kojim Rados ide.Dva brata.Jedan partizan a drugi verovatno cetnik.Polarizacija unutar iste familije.Unutar istog naroda.Svako od njih se bori za svoje ideale.Ko je od njih u pravu?Da li onaj koji pobedi,kako implicira Lazanski?Mislim da Rados to ne zeli da kaze.Mislim da nas vodi ka shvatanju jedne nacionalne tragedije podvojenosti koja jos uvek traje. I mislim da je krajne vreme da prevazidjemo holiwoodski stereotip gledanja na kauboje i indijance.Rat je tragedija u kojoj obican covek strada.Tog obicnog coveka kao i u ˝selo gori a baba se ceslja˝Rados hoce da stavi u kontekst vrtloga jednog rata i da ti pruzi ˝obicnom coveku˝iza malih ekrana.Obicnom coveku, koji ce se nakon ove serije manje svrstavati na jednu ili na drugu stranu i u jednom romansiranom istorijskom kontekstu shvatiti da su svi bili zrtve vremena u kojem su ziveli. Bas kao i danas
Marko Prokčević
"Партизани су побили више Немаца од Четника" тачно, али шта је то донело, само да је за сваког убијеног Немца страдало стотину недужног српског живља.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља