Пооштравање услова за пензионисање жена после чега би у пензију одлазиле две године старије, дакле са садашњих 60 на 62 године, могло би да почне тек од 2015. године. С тим што би то повећање старосне границе ишло постепено и то тако што ће се сваке године старосна граница повећавати за по два до три месеца, сазнаје „Политика” из извора блиских влади.

Мирни наредне године могу бити и они који планирају да се пензионишу само с једним оствареним условом – годинама старости или радног стажа, јер им се неће зарачунавати својеврсни пенали због тога што нису отишли у пуну пензију по оба услова.

Промена, бар како сада ствари стоје, наредне године неће бити ни за оне који имају бенефицирани радни стаж, јер се поједина радна места с увећаним стажом још 2014. године неће укидати.

То не значи да се реформа пензијског система започета 2011. године прекида. Напротив, само се надлежнима оставља довољно времена да направе озбиљан план који би требало да донесе извесне уштеде у буџету и државе и Фонда ПИО, а на којима инсистира и ММФ.

Упитан када би се ови предлози могли наћи пред владом и посланицима, Драги Видојевић, државни секретар у Министарству рада, за „Политику” каже да би реално било да то буде у другој половини 2014. године.

 – Скупштини би могли да се предоче предлози о даљој реформи пензијског система када наредне године почне јесење заседање, с тим што до усвајања новог закона о ПИО на снази остају важећи прописи, па сви они који стичу услов за пензију 2014. године не треба да брину – каже он.

За сада се, објашњава, још све мери и прерачунава. Извесно је да ће промена бити у делу који је први предлагао Фискални савет, а тиче се пооштравања услова за пензионисање жена, увођење награда, односно пенала за оне који раније, односно касније оду у пензију.

– У министарству су против повећавања старосне границе за жене, поготово против изједначавања горње границе с мушкарцима, што је такође био један од предлога. Разлог за то је наш кратак животни век у односу на друге земље које су пооштриле своје прописе, али и то да је наша земља на дну лествице када је реч о томе колико се дуго користи пензија – каже он.

Прве рачунице показују да би се увођењем ових нових мера уштедело око 0,01 одсто пара у државном буџету и 0,1 одсто у каси ПИО, што је мало, а промене су ипак велике.

– Стога мора бити јасно да ниједан од ових предлога на којима се инсистира не може да пружи резултате преко ноћи, него на средњорочни и дугорочни рок – категоричан је Видојевић.

Уколико би се увели пенали за оне који оду у пензију само с једним испуњеним условом и награде за оне који испуне пун стаж, поново би се појавиле превремене пензије које су давно укинуте што није најбоље решење.

Сазнајемо, такође, да ће с даљим реформама ПИО доћи на ред и укидање појединих бенефиција. Без тих погодности, незванично, остаће пре свих запослени на шалтерима у полицији и војсци, али и секретарице у тим службама где реално не постоји основ да се за годину рачуна 14 или 16 месеци, јер на тим радним местима нема ризика ни по здравље ни по безбедност запослених.