среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Плачем кад слушам Џибонијеву песму „Либар”

Аутор: Славко Трошељсубота, 16.11.2013. у 21:57
Фото З. Атанасијевић

Ђорђе Прудников, руско-српски сликар, дизајнер и портретиста светског угледа, имао је, недавно, своју слику на колективној продајној изложби у галерији „Арт центра” у Београду. Та слика „Мајка и дете” посебна је и по изгледу и по цени. Личи на оне које је стварао Тицијан, а почетна цена јој је 100.000 евра! И остала је у власништву сликара.

Рођен је 19. априла 1939. у Ужицу. Факултет примењених уметности завршио је у Београду као најбољи у класи.

Али, његов живот је као хорор филм још од кад је зачет у утроби мајке. Нема атеље, па не ради, а из очевог стана су га избацили 2005. Каже да често замени ноћ за дан и обрнуто. Повремено прода неку стару слику, а садашње понуде за рад у Италији доживљава као велике уцене.

Живи сам у Београду. Из брака с Радом има сина Алексу (28), сликара.

Ипак, како сте?

Све је лоше и у мени и око мене. Ево, мој пријатељ Александар Тијанић је отишао у вечна ловишта, а старији сам од њега десет година. Не знам колико ми је још остало до нашег новог „сусрета”.

Шта посебно памтите?

Оно што ми је причала мајчина мајка. Отац Михајло, геометар, дошао је из Русије у Србију 1918. године. Добио је ћерку Ларису с Радмилом, а кад је она, после две године, поново затруднела, кад сам ја био зачет, дошла је из Прокупља, где су живели, у Ужице да абортира. Али, бака ме је спасла. Није дозволила ћерки да почини тај злочин. Тако сам рођен као нежељено дете!

Како сте стасавали?

У петој-шестој години, кад смо се затекли у Ужицу, у време енглеског бомбардовања, снашла ме велика невоља. Бежећи у подрум Трезора, доживео сам шок од бомби, па до 18. године нисам могао да изговорим ни једну реч без дугог муцања.

Кад сте поново проговорили?

Муцања сам се ослободио у Београду, у Петој београдској гимназији. Имам добар глас, готово оперски баритон, па су у школском хору тражили од мене да будем и солиста. Тако сам постао важан члан хора. То што сам од „муте” постао вођа хора, као и често певање ослободили су ме од муцања.

Ко вам је сад узор у певању?

Пре свих Џибони. И он је муцао до пубертета. Ишао је код логопеда, дувао је у свећу, па изговарао одређене речи... Плачем кад слушам његову песму „Либар” или „Цесарицу” у извођењу Оливера Драгојевића.

Због чега још плачете?

Због своје судбине. Био сам у Милану после студија. Право на рад добио сам као најбољи сликар на конкурсу који је расписао галериста Арозио Комо, а и фирма „Сормони”, произвођач намештаја и кућних потрепштина, нудила ми је сарадњу и као сликару и као примењеном уметнику. Становао сам у хотелу „Леонардо да Винчи” и правио велике планове. Али, после извесног времена Италијани ми нису продужили право на боравак.

Зашто се то догодило?

Тада ми нико ништа није објаснио. Али, 18 година касније новинар Вања Булић је у ТВ емисију „Црни бисери” довео Дачу Таволина, кафеџију и шта још све не, који је рекао да је пре двадесетак година у Италији радио све и свашта са фалсификованим пасошем на име Александар Прудников. И карабињери су тада, без било каквог процеса, у одвојеним случајевима, протерали Таволина и мене, као непожељне странце у Италији!

Како вам је тада било?

Тешко због свега што ми се догодило, али и лепо због мог сусрета с једном лепом Чехињом у Прагу. Била је то љубав на први поглед. Али кад сам, нешто касније, у Београду упознао Раду заборавио сам све што ми се догодило у Прагу. Живот с њом и сином Алексом доживео сам као најлепши део мог боравка на овој планети.

Какав сте били муж...

Одан Ради као роб. Повређујете ми душу кад ме питате за њу. Млађа је од мене 15 година. Доживљавао сам је као божји дар. Облачио сам је код најбољих креатора. Ипак, њена љубав према мени се, једног дана, угасила. А чувао сам је ко зеницу ока свога.

...а отац?

Алекса је плод моје љубави с Радом. По образовању је изнад мене. Магистар је сликарства. Нисам га учио сликарству. Не волим да неко буде уз мене док радим, па ни син. У последње време га не виђам. Много се приближио Богу. Постао је врло побожан.

Ко је ваш бог?

Немам га. Најлепше се осећам док стварам слику. Али, сад то одавно не радим, немам где, осећам се као прогоњена звер. Избацили су ме 2005. из очевог стана зато што није откупљен. Али, учинили су то само зато што сам деведесетих сликао Слободана Милошевића. Рекао сам им: „Људи, ја сам сликар, а не политичар”. Нису ме разумели. А тражио сам помоћ и од Данице и Вука Драшковић, који су у то време били на власти...

Шта сад планирате?

Имам позив да одем у Италију. Зове ме Анђело Дрило, галериста из Рима. За моју слику „Алекса са цвећем” каже да је једна од најбољих коју је икад видео. Али, нуди ми да прву годину код њега сликам, практично, за плату! Њему је неко рекао да ја немам шта да једем, па ме понижава.

Зашто сахрањујете свој таленат?

Не сахрањујем га ја. То су учинили политичари и људи какав је био Дача Таволино! Сад бих желео да живим у земљи у којој има више смеха, ведрог расположења, сунца и топлог мора. Верујем да ћу то доживети у новом „сусрету” с пријатељем Тијанићем...

-----------------------------------------------------------

Мушкарци воле женску лепоту, а жене мушку ружноћу

Да ли сте сликали актове?

Увек. Модел ми је, често, била моја Рада. Била је најлепша жена Бањалуке, а ја кажем и света. О, боже, како сам волео да све те њене облине, грациозност и заносни поглед покажем свима који никад нису видели такву лепоту.

Има ли оних који поштују ружноћу?

Има, али ту је реч о женама које бирају свог човека. Ово говорим из личног искуства. Нисам леп. Али, својим изгледом делујем моћно, а жене, гладне свих мушко-женских односа, пре ће изабрати мене него неког лепотана. Питајте их...


Коментари5
7f7c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sergej Majdacevski
Sergej, Kina. Ja sam rus, ziveo sam 6 godina u Beogradu de sam se upoznao sa Dzordzijem. U negovom zivotu vidim sve sustine srbskog zivota, koji pun i neverovatnoj toplote i bezrazloznoj okrutnosti. Maestro verujte da skroman trener VK Crvena Zvezda i u kine cesto se vracaja svojima misljama kod nase price, nazalost samo preko telefona. Zivite dugo, maestro p kao Tician.
Radojica Simović
Đorđe je jedno veliko dete. Iskreno, naivno dete, potpremno nespremno za "likove" koji su ga sačekali u Beogradu. Kod nas, u fotografskoj radnji, izrađivao je svoje fotografije koje je kasnije koristio dok je slikao. Hiper-realista sa fantastičnim smislom za momenat, boju, trag svetla... Gledao sam njegove slike u stanu iz koga su ga isterali. Dolazio je kod nas često i družili smo se dok bi čekao da slike budu izrađene. Jako sam srećan što sam imao priliku da ga upoznam i vidim te slike koje je naslikao. Kada upoznate Đorđa i vidite njegove slike jako ste blizu toga da shvatite šta znači "beskonačno". Beskrajna čistota duše i fantastične slike koje pripadaju doj beskonačnosti!
Zoki Sydney
Djole Prudnkof je imao veru u ljude, a oni su ga cesto puta izneverili. Veliki slikar i dobar covek, bacan na margine zivota od strane raznih politickih i drugih skorojevica. Dosledan sebi i svojim slikama do kraja, a time i prepusten sudbini ostalih velikih slikara.
Gospodine Prudnikov
Vi ste najbolji slikar u svetu . Oni koji ne veruju naka pogledaju radove drugih , narocito onih ciji se prodaju za milione... Sve najbolje , ako moja zelja pomaze . Da nisam 9 godina mladja od Vas , ponudila bih Vam brak , a bila sam lepotica... mada ovo nije o meni.
Ljubiša Gvoić
Od pamtiveka političari su uništavali ne samo umetnost, već i nadahnuće autora sa velikim talentom. Zašto? Da bi pothranili svoju sujetu i taštinu, umesto da budu ponosni što postoje umetničke duše, genijalci poput Leonarda. Da su pametni da Đorđu Prudnikovu daju atelje da sumira svoj stalno nadograđivan rad i ostavi nepravziđena dela u muzuju ĐORĐE PRUDNIKOV, koji bi bio ponos ovog grada, demlje Srbije, Evrope i Sveta. Pomozimo mu da ima svoj kutak da uradi kapitalna dela za života, a ne da se kasnije održavaju proslave, godišnjice umetnika gde se jede i pije, kao i da vrednost njegovih slika vrtoglavo raste u ime novca i sitnosopstveničke psihologije. POMOZITE MU !!!. Živeo Đorđe i očekijem da uradi kapitalne radove koji su u mislima umetnika. POMOZITE da talentovani umetnici nastave sa svojim radom i da budemo ponosni što smo ih imali za vek vekova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља