петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Запело је због сујета

субота, 16.11.2013. у 21:57
Фото Л. Вулетић

Шта сте као члан Националног савета за културу предлагали министарству и да ли сте добили неки одговор?

За једну од првих седница Националног савета, пре две и по године, направила сам елаборат о стању у области српске уметничке музике, са освртом на праксе европских земаља, као и са конкретним предлозима, како да се отпочне са решавањем проблема катастрофалног стања у којем се српска музичка баштина налази (музика највећих српских композитора је у расулу и немогуће ју је свирати – велики број дела није сређен, пописан, штампан, а ни снимљен). Овај елаборат је осмишљен тако да ради на збрињавању српске музичке баштине и захтева најминималнија могућа средства за своје испуњење (нпр. 800.000–1.000.000 динара годишње). Елаборат је послат укупно пет пута Министарству културе, старом и новом саставу, и министарство ниједном није дало никакав одговор. Затим сам, у оквиру САНУ и Националног савета, крајем 2012. покренула иницијативу да се током 2014. обележи 100 година од смрти Стевана Мокрањца. За ову прилику сам направила извештај на енглеском језику, којим је овај јубилеј пријављен након конкурса најзначајнијих датума светске културне баштине који расписује Унеско. На велику срећу и заслугом неколико пожртвованих људи – што није нимало лак посао – Мокрањчева годишњица је уврштена на листу Унеска. Поред тога, направила сам и програм за обележавање поменуте годишњице, који је такође достављен Министарству културе, и у којем је први пут у историји српске музике планирано да се током читаве године у оквиру ове манифестације изведу дела преко 50 српских композитора. Иако се 2014. година примакла, Министарство за културу није дало никакав одговор, нити је икаквим потезом реаговало на чињеницу да је овај јубилеј уврштен на листу важних датума Унеска а до сада није предузело никакав корак да се ова годишњица обележи. Наравно, и други чланови Савета су писали елаборате, анализе, извештаје, предлоге на које није било одговора.

Министар је замерио члановима Савета да нисте „довољно приступили питањима јавног интереса у култури”, те још нема предлога стратегије за културу. Где је запело?

Министарство је, још пре него што је Савет конституисан, упослило три радне групе сачињене од стручњака из разних области културе да начине радну верзију стратегије (пре око три године). Овај материјал има 227 страна и састоји се из три дела. Од почетка свог рада, НСК је тражио од Министарства културе да добије ову радну верзију стратегије, како би се укључио у рад на њој, али током читаве прве године рада министарство је одбијало да НСК-у да на увид верзију у радном облику, а није ништа чинило да се рад одмакне од ове фазе. Затим се министарство променило, НСК је опет инсистирао да се рад на стратегији настави и коначно је добио радну верзију, саставио низ примедби и предлога, да би сазнао да је министарство на крају решило да упосли сасвим нове људе за израду стратегије, дакле, да отпочне испочетка. НСК је предлагао да се пречишћена стара верзија укључи у нову, али тај предлог није прихваћен, те се НСК усредсредио на рад на новој верзији (коју је писао само један аутор – проф. др Зоран Аврамовић), и на њу давао примедбе и сугестије. Онда се министарство опет променило и сада, погађате већ, све вероватно почиње опет испочетка. Као у причи о клупи и четки.

А где је запело, па око сујете, добре воље и заједништва, као што је то код Срба обично случај.

Да ли је но­вац пре­су­дан. Да ли ипак мо­же не­што да се ура­ди и са ма­лим бу­џе­том?

Не ми­слим да је но­вац пре­су­дан.Ва­жни су ге­сто­ви љу­ди навла­сти – акоим је кул­ту­ра за­и­ста бит­на, он­да ће по­се­ћи­ва­ти зна­чај­не ма­ни­фе­ста­ци­је и пот­по­ма­га­ти њи­ховрад, ути­ца­ти да се при­ми­ти­ви­зам укла­ња из ме­ди­ја, за­ла­га­ти се за са­рад­њу и ди­ја­лог, ужи­ва­ти у раз­ме­ни ми­шље­ња, кло­ни­ти се кон­флик­та, реч­ју, ра­до­ва­ти се све­му до­бром и ле­пом што нас окру­жу­је и ти­ме да­ва­ти при­мер из­ле­че­ња од па­кла мр­жње у ко­јем жи­ви­мо.

М. Ђ.


Коментари4
47e81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Markovic
Pa naravno da postoji Muzikoloski institut SANU koji Fakultet muzicke umetnosti namerno izbegava. To se vidi i u koriscenju literature, ucescu u komisijama i svemu ostalom. Jednostavno, lobi i sujeta.
dora dora
zapelo je zbog para, jer nije posao nacionalnog saveta da masta i sastanci, nego da se efekti njihovog savetovanja osete u kulturi srbije.
Muzikolog koji ne može da se zaposli godinama
E, postoji Muzikološki institut, ali ga profesori sa FMU (gde predaje i akademik Isidora Žebeljan) nikad ne konsultuju, zbog meni nepoznatih nesuglasica od pre pola veka! Kao što neko reče - ljudska sujeta...
Maja Milosavljevic
Treba podsetiti akademika Zebeljan da postoji Muzikoloski institut SANU koji se bavi istrazivanjem i promocijom srpske umetnicke muzike...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Спор Тасовца и Националног савета
Спор Тасовца и Националног савета
Спор Тасовца и Националног савета
Спор Тасовца и Националног савета
Спор Тасовца и Националног савета
Спор Тасовца и Националног савета

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља